Podunavka Zemun

204

По имену 1ве Кастргота, Санакг снила, у санку видила: Да е лгота зиал породила Крила су му Епирг покривала К' Цариграду глава допирала Коа живе Турке прождераше. Када е мати санакг мужу 1ви саобштида, оваВ лепо изтолкув саиг, кое намг народна иесма на оваИ начинг опетг каже. Кадг е т. в. 1ве лгобу разумео, говораше нвои: Што си лгобо у санку видила, Да си лгота змад породила, То ћешЂ родити голема гонака, Ков но ће цару додшти, Што ли крилимЂ Епирг покриваше, То ће бранитг сво крал^вство наше и т. д. Родш се Шре КастрштићЂ 1404. л^ћта у Крои, главноме Арбан1е граду, и 6 бш е између четири снна наИмлађш. Мати га е особито лгобила и побринула се, да му 10штт> у детинству начела хриспанске вере у срдце ул1б и онг е заиста, ако премт. у младости млоге неприлике сносити мораше, постоант., искренг и ревнБШ почитателв нашега Спасителн 1суса Христа свагда 6 б 10. Богђ га е надарш 6 бш оштримт. умомт. и другимг своИствама, коима се обично велики лгоди одликуго, и дететомт. е већЂ показао, да ће едномт. славант. воИникђ бмти, пошто се у оружш хитро, вешто вешбао, на меВдану стар^е одђ себе надвладао и необичномг телесномг снагомг свое садруге надвишавао. Шр1евг отацг, 1ве, сили турскога цара, коИ е за онда тштт, у бдрени граду седш н Арбан1го често напаетовао, тешко е већЂ одолети могао, зато се напоследку са царемг Муратомт. подх тглмг услов!емг помири, да ће му харачг плаћати и н1>га као ^окровителл надЂ собомг и землБОмг Арбанјомг сматрати. Обеди после царг Мурата бана 1вана да о невери ради, и заиште одђ н"ћга талце (таоце) да тиме већу сигурностБ и управо емство нЂгове верности имаде. Рекао 6 б 1 царх, да му сва четири сбнш т. е. Репоз^л, Станишу, Константина и Шру предаде, те да се за нби небои, ербо ће они при н1>говоме двору одликовани 6 б 1 ти , а бановину арбанску обрицаше царт. после очине смрти наистарјему сину и даде свого тврду речБ, да ће при томе остати. Банг 1ва доста дуго овоме се зактеванго противш, но кадт. е вид10, да царг нову воиску на п1)га шалЂ, коа 6 б 1 сву землго подлрмила и баиовину уништила, попусти ош. своме покровителго, нагономг уздржанл самога себе на то принуждент., н нредаде му свое СБШове. ГОри наимлађемт. СБшу, бв1ло е онда десетт. година, сузнимг га е очима мати гледала, те живимт. Богомђ заклиннла, да се христјннске вере неодрекне, ако 6б1 га Турчинг одђ н1> хотео одвратити, а старшмЂ 6б1 синовима она то исто говорила и кђ тому придодала, да ш0 на лгобимца ГОру пазе, и нЂга мала, иеака 10 штђ одђ сваке напасти сачуваго. Тако садЂ сва четири сБша бана 1ве као таоци у бдрене по})у, а кодђ куће остану четири сестрице: Мара, бла, Ангелјн и Мамица те мати Воисава тешила се, да ћеду се до после и синови срећно опетг вратити. Али томе се другч^е догодило.

МуратЂ царЂ брзо е заборавш, што е отцу обре као 6 бш, и приморао е СБШове, коб^хђ животђ у . говои власти баше, да се потурче. ГОри, кога е царг облгоб10 6 бш, што се хитримЂ, досетлБивимЂ и за свое младе године лко паметнимЂ у обхођенго сђ Турцнма показивао, буде име „СкендербегЂ" (т. е. господшгс АлександерЂ) наденуто, и подђ истимђ га ТурцБ1 до данашн^гЂ дана споминаго. Наскоро СкендербегЂ младБш као меВданџ^к, коие пара у турскои воиски небБшше, славу и похвалу стече. Прввш меиданЂ одржи надЂ Алјомђ Татариномг. другш путЂ неке Перс1лнце, Замча и Љшђ зване ј поб1зди, и крозЂ то подпуно поверенћ цара Мурата задоб!е, да га е после и ПашомЂ надЂ воИскомђ од% три хиладе момака учишо. Годипе 1432 умре 1ванЂ банЂ отвцђ Скендербега, и царЂ МуратЂ заклгочи Арбашго себБ1 подложити, Зато даде Гванове скшове, да му небБ1 едномЂ опетг бановииу иреогели до еднога Скендербега отровомг сђ овога света смаћи, а самЂ СкендербегЂ избегао е исту судбину, што е цару Мурату на питан-ћ : да лн 6 б 1 онђ уАрбашго на свого бановину хтео поћи? мудро одговорш: да га срдце тамо не вуче, те да онђ за другогЂ отца иезна, иего за Мурата, и да 6 б 1 волео пре главу изгубити него н&га оставити. МуратЂ се овбшђ одговоромЂ Скендербега тако задоволш, да га е одсадЂ сбшомђ називао и сматрао као свога. Пашу Сабел1го сђ воискомђ послао е затимг у Арбашго, кои землго н 1 јговои области подвргне и у градове турске воииике смести. По СкеидербегЂ, у своме срдцу веранЂ Христу оставши, размишлавао е, каквимг начиномЂ да се Мурату измакне, и отету себи баио- ј вину одђ нћга опетЂ задоб1б. Ово до после получи,: кадЂ е Муратт. воВску на србске међе одправлно и н^ћму као Наши едно оделЂше исте повер10. Приспевши до реченм међа споразуме се СкендербегЂ са Мађарима и Србима, кои су турскои воВски суиротЂ стали 6 б 1 ЛИ, и по договору потаМноме, кадЂ ТурцБ1 своа насртаиа започну, стаде оиђ узмицати. Турска воИска крозЂ то у великш нередЂ дође, паше и аге спусте се у бежанћ, а СкендербегЂ ову прилику вешто унотреби те чувара царскога печага (кои е воиску пратш, да све заповести кое бв1 у име цара главнБШ воивода издавао, напише и царскш печатЂ на нби удари) обустави сђ претнБОМЂ, да ће га у случаго, ако му се противи, жива изсећи, измами одђ н-ђга писма, у коима заповћднику главнога Арбан1е града Крое и инимђ турскимђ вођама сгрого наложено буде, да Скеидербегу све и сва предаду, почемЂ му е царЂ очевину, т. е, арбанску бановину повратјо. Бб 1 ло е онда у турскоИ воиски и нешто арбанаса, до три стотине нби , ови се Скендербегу придруже и сђ нБима онђ преко Срб1е и Босне срећно у Арбашго дође, гди брзо обнародовати даде , да му е МуратЂ царЂ Бановину иредао. ПраћенЂ сада млогииб народомЂ, кои га БаномЂ узхићено поздравлаше, стане предЂ Крого градЂ, ту писма царскимЂ печатомт, сиабдћвена покаже и по томе прими не само таб градг но и остала тврда места, ТурцБ1 пакЂ оставе Арбашга и врате се кђ цару Мурату. КадЂ е МуратБ зачуо, како га е Скеидербегг изневерш, одма е силну воВску сакуилао и заклинао се,