Podunavka Zemun

199

Д1Д, рекну затииг, чј<т ће кеса бнти, или мон, илп мога друга, или башв — твоа. Е добро, почне кадјн л ћу вамг судити, како право буде. Питамг васг дакле, да ли збилл у кеси новаца имаде и колико ? На то му одговоре лгоди: а што ће бнти и нбо Д него,м новаца? Доста е тежка. Дакле отворавте кесу, продужи кад1а, те вадите новце и броИте 10. На то лгоди отворе кесу и нађу у нбо И пуно доста крпетина. Кадт. то кадја опази, узме ножт>, те пресече кесу на двое па рекиеј: ево вамг свакоме полакг кесе и полакт. крпа, и то е лепо братски де.тћно, а мени ћете свакШ по едну шкуду дати, што самБ дангубт ст> вами и збогг стари крпетина речи трошш. Кадг е кадјн шкуде прим10 и смешећг се однхао, рекну заоставша двоица: лепо иамг е кад1а судјо па смо му зато башг и поштено платили. — Тужш се неиИ Турчинг кадш, да е н-ћговг комшЈа халвину предг нћга истресао, те онг крозг то бува се напушо, кое су у халБини бвие. А|тн, рекне му шалвивџјл кадјн, скуии сада буве те Ш опетг подаИ комшш, ербо е право, да се свакоме свое врати. Добро кад1а, одговори на то Турчинг, како да ти скупимг буве, кадг е то мучанг посао? Како? улети му кадјл у речв, имашг прсте, имашг очи, те лови сада, турска вћро, кадг неимашг пара, некг ти е барг бува. — Два Турчина разговарали се о раго. Да мн е у ра8 доћи, рекао бБ1 првнВ Турчинг. Мов брате, одговори му другг нћговг, далеко е до раа, а хоџа намг каже да е ближе до пакла, те да идемо онамо. Ако хоџа каже, заклгочи првнИ Турчинг а ми аВде, хоџа намг е паметан ^б човекг, куда онг тудг и мн. — Турчинг бннше Турчпну сто дуката дужанг. ЗаИмодавацг искао бБ1 свое новце често безг усп4ха. бдномг дође зарана опетг своме дужнику у кућу, кои е мало пре постедк) оставш бно и башг весело гледао. Човече, рекне му заВмодавацг, даи ми еданпутг већг мое паре. Хоћу, брате, хоћу, одговори му дужникг. Ето, башг овогг еамг ти готра санно да ми е нашг бегг сто дуката поклонш, хаИдемо дакле кг н^*у, како дукате одг н^га добЈемг, дати ћу ти ш све. — бдногг Турчина ако е глава болела. Комипл му дође у пооде и запнта га, шта га боле. Мислимг мозакг, одговори болестникг. А оно да ти зовнемг берберина, рекне комшјн, нека те лечи. Не, не, казатг ће на то болнни Турчинг, бербери су смешни лгоди, кадг те теме боле, лечили бн они — табане. — У Паризу налази се дружтво, кое препитателна средства, коа надничари и ина радећа класа лгодш троше, у еч >тину цену продае. СлучаИно лекарг некШ, коме наука на срцу Јежаше, ступи у магазине истога дружтва, где е прилике имао мотрити, што се ради. Опази гомилу насецкана меса, изг коега меса, кадг га служителк у лимову кутш хтеде сместити, некШ млечастјв сокг цурити стаде. Онг таИ сокг окуси и нађе, да е крав1ему млеку доста подобанг. Учини по томе дам покушена, и пошло му е већг за рукомг, знатно бФтитега млека, него што е крав^, изг разни остатака меса произвести. Кои су то млеко коштали, веле да е ако добро, прјлтно и вкусно. Видићемо, како ТалЈннг каже, кадг намг Паризл1е подобиа, млека на — жел^зници едномг већг буду слали. —

— Страшна е олул надг Холандскомг овога месеца беснила. Бура дигне се 11. (ио римскоме), плгосакг изг облака поплави нБиве, полн, в1орг кровове сг кућа однесе, млога марва погине, поедини се лгоди подаве, и море узбун!>но из.11е силне вале, кои су преко внсоки насипа кг ниже лежећимг пред^лима валнли се и баште, домове већомг страномг разорили. Штета иде у милшне, течаемг млогш година можда ће се она изгладити, но у оваМ парг лгодство одг нћ дотакнуто очанва. Жао намг е заиста, што е Холаидску землго, коа се лепимг домостроителствомг и великомг изображеносћу одликуе, ова несрећа сустигла. Ио — где бн човекг лдиковао, очаавао, ту ће Богг помоћи. — У почетку овога месеца догодило се у Шваицерско#, именно у селу Бергенг, кое до ЖанФскогг кантона лежи, Г неко грозно и слабо кадг чувено злочинство. бданг земл^ћд-ћлацг у реченоме селу боловао е одг костобол-ћ, те начуо е, да ту помаже човечја мастБ. Онг дакле, за набавити себи оваке масти, намери свое шестогодишн-ћ дете убити. Ову опаку намеру саобшти своши жени, кон приволи да дете убш што после и учине. КомшЈп нБ10вг, кому е дете свакШ данг долазило и сг н^ћговомг децомг тада се играло, опази, да му малога госта дуго већг нема. Оде дакле до комине, да запита за дете. Како ступи у кућу, види ватру на огнБишту, кото на ватри, и некш особитШ мирисг удари му у главу. Упита онг сада кодг огнкишта стоеће родител^ћ, кои су посве сметени бнли, гди имг е дете. Они занеме, а комшја затимг баци погледе и кото и — види изсецкано тело детета, како се пржи. Са грозомг одступи, пренви што е видш, и властв местна бездушне родител-ћ одма ухватити даде, и сада они очекиваго заслужену каштигу, коа Ш избећи неће. — У иарламентз^ парискомг дође на редг еданг процесг, у коме е една Фам1ша тражила нека добра едногг сирочета безг отца и матере. Адвокатг овогг мушкогг сирочета бранш е сг лепимг речма праиа нћгова, и кадг е сг речима наИвећма свакога у срце дирао, дигне то исто дете у висг, покаже Г а суд1ама и народу, да се на н^ћга смилуго, и свакога су очи бнле мокре одт> суза, ербо е дете жалостиво викало. Адвокап. Фамшие, коа се терала сг тимг дететомг, запита наедаредг дете: „зашто плаче?" „Но, мов ме господинг Адвокатг здраво штипа!" одговори дете, и сви се у едаредг стану гротомг смеати.

ТИХИ ПРШТНИ РАЗГОВОРИ. 6 р а к % и Г1 е т а к х. бракг. бсили гладанг, Петаче? IIетакг. Него. бракг. А ти читаВ новине. Петакг. Мнслишг — Фришко бн се наситш.

бракг. Кака су то створена, философи? Петакг. Рекао бн, да су лгоди. бракг. А имали женски ФилосоФа? П е т а к г. Те какви , и ови башг мушкимг главама сале мозакг.

бракг. Ахг, башг смо се лепо наразговарали. Петакг. Мислимг. бракг. Па шта ћемо сада? Петакг. АИде, да чачкамо зубе, то ти е една забава. коа душу крепи.