Podunavka Zemun

ћира е булш очи, кадг му е старадг ово говор!о, но таи настави оиетт> речв : „Да, сине мои, са десеи> талира самв трговину започео, и хвала Богу, лепо самБ ти се одб села помогао. Лгоди су добри 6б1ли, н самБ сђ нБима у братскон слоги жив10, те тако самБ мало по мало напредовао. Кадг самБ прву хилндицу скуцкао 6 бш , одемг у друго село и испросимг онде девоВку, коа е вредна бБ1ла и добра и паметна. Опетт. кажемЂ хвала Богу шго самБ се срећно ожето, н по томе са женомг марлБИво газдовао. Имамг сина, кои ми трговину води, имамЂ две кћери, кое самБ за богате грађане удао и тако ти садг подђ СТарОСТБ ЖИВИМЂ СЂ М010МЂ бабомЂ мирно, беЗЂ бриге, и не трпимо никакве оскудности." Оваи разговорЂ даде ћири повода размишллти, де 6 б 1 за н4га пробитач1не 6 б 1 ло кадЂ 6 б 1 гдигодђ у селу трговину отворити могао, баремЂ небБ1 ми, велнше онђ самоме себи, хиладу талира као у вароши требало и нммачно 6 б 1 се пре огаздјо. Ове е мисли ћира себи живостно представлао, кадЂ му после неколико дана господарЂ Милошђ овако стане говорити : „ћиро, сине мои, да ти нешто кажемЂ. У о 6 лижн 4 мђ селу, кое до стопетдесетЂ кућа имаде, умро е гркЂ Лшба пре три месеца, жена му продала са†еспапЂ, што сама дућанЂ држати неможе и сели се у варошБ, да тамо живи. ПразанЂ е сада дућанг свои и дае га удовица подђ кирш. Шта велишЂ, ћиро, ту бв1 6 б 1 ло мале радн^? Не?" „ Бб 1 ло 6 б1," одговори ћира, „да е само дућанЂ пупЂ н када 6 б 1 новаца у цепу било. и „Е," рекне иа то господарЂ Милошђ, „и тому се може доскочитп. Аиде да ти позаимимЂ петдесетЂ талира, па да узмешЂ онда дућанЂ. НеиштемЂ ти интереса, ерЂ самв ти радЂ помоћи, а за главно ћу те чекати крозЂ годину дана. КадЂ самв н са десетЂ талира трговину почео и прилично стекао, то ћешЂ тб 1, сине мои, са петдесетЂ талира јоштђ лакше и бол-ђ проћи." ћира брзо престане на ово предложен^ старца Милоша, што га е срдце вукло, да еданпутЂ већ г б радшо какву годђ за себе започне и свои госиодарЂ буде; те прими одђ н^га петдесетЂ талира, и оде затимЂ у село кђ удовици гркинБИ, сђ којомђ се за дућанЂ погоди. Накупи сада нешто паиука, конаца, игала, бибера, соли, ситие паприке, шећера, сирћета, зеитина, дуваиа и нодобни ситница, све то у дућанЂ лепо у редЂ постави, па обиђе чптаво село лгодима преповедагоћи, да е разна, Фришка, Фина, ефтина еспапа добш, те да му изволе доћи и кодђ н1;га пазарити. ћира се тимђ начиномЂ препоручи, и особито бабе, коима е име „слатка мамице" давао, приме га у волго, и казале 6 б 1 о и-ћму, да е момакЂ паметанЂ, да е вреданЂ, те да село таква лепа млада Грка, као што е онђ , шштђ ше имало. Како бате тако су и жене говориле, поредЂ жена тако и лгоди, и зато е ћири посао напредовао. За две неделћ изпрода већЂ оно мало еспапа, шта е у дућану имао, оде у варошБ, купи двапутЂ више, и на концу трећегЂ месеца, кадЂ ћира приходЂ и разходЂ сабере и едно сђ другимЂ сравни, нађе, да му е преко свега сто талира претекло. Обрадуе се опђ овоме доброме папредку, те едие недел^ћ кадЂ е дућанЂ понавади затворенЂ држао, од-

везе се на талБигашу свога комппе у село господара Милоша и сђ овимтђ се лепо поздрави. „Како е ћиро?" запита оваи, „како дућанЂ? имали пазара? говори момче —" „Е, господару Мнлоше, Богу хвала па Вами. Добро ми пазарЂ пролази, и дошао самв, да ВамЂ вратимђ они петдесетЂ талира, што сте ми позаимили." „Лепо, сине мои, лепо. бли тако, како самБ ти казао? Мало по мало, ћиро, на ћешЂ стећи." ЗатимЂ прими Милошђ новце одђ ћире и рекне му прЈлтелБски : „ЗнашЂ ли шта ћиро ? ИмамЂ ти нешто стара кукуруза и кђ тому петдесетЂ мршави свина, новога ће кукуруза до скоро 6 б 1 ти и то подоста, зато мислимђ бацити старБШ кукурузЂ на оно мало мршави свинн, да 1и изранимЂ па после за добре новце продамЂ. Аиде сада, ћиро, самномЂ у ортаклукЂ, па како намЂ Богђ даде. Хасну делити а штете ако буде, ту а на себе примамЂ. Шта велишЂ ћиро ?" „0, господару Милоше, вб1 башЂ озбилБно о моши срећи радите," одговориће ћира, „небБ1 ми рођепбш отацЂ 6 олби 6 бш , него што сте ми вм. Нека вамЂ Богђ толику доброту награди — и „Мани се већЂ речШ," пресече му Милошђ говорЂ, „и аидемо садЂ, да ручамо. После ручка ћемо нашЂ уговорЂ довршити." ГосподарЂ Милошђ по уговору прими ћиру у ортаклукЂ, каже му, да онђ кодђ н1>га, одђ данасЂ кредита на петЂ стотииа талире имаде, пошто му е првБШ заамђ већЂ исплатш, и д 1> ломђ показао, Да му се веровати може. Мршаве свин^ћ буду угоене, на вашарЂ одгон1»не и туде срећно продане. Добило се на комаду по шестЂ талира, и ћира по исплаћенимЂ трошковима згрне за себе гомилицу одђ 125 талира, сђ коима е свого новчану снагу прилпчно умножш. „Тако сине моИ, мало ио мало," каза му опетЂ господарЂ Милошђ , „па ће све више 6 бгги." ћира е уватш темелд и сада е сеоску бирпго, неке шлБИвике и винограде на себе примш, випо, раК1го, сирће продавао, и его га на концу треће године, где већЂ свои готови новаца 1200 талира брои. Дође му едномЂ господарЂ Милошђ у пооде, да види, како му послови пролазе, и кодђ те му прилике саобшти оваИ добрБШ старацг, да намерава у неку вароињ путовати, гди му млађш брагЂ, као трговацг живи, кога е радЂ 10 штђ еданпутЂ за живота видити, „ербо самБ ти већг остарјо, сиие мои," придода Милошђ , „и незнамг оће ли ми здравл1> допустити, да то до после учинимг, чему самв сада расиоложенг. Па — да ме пратишг, сине мои, на овоме путу, да ти самг неидемг. За твоИ се газдалукг небои, мои ће синакг докг се вратимо, надгледати и амо и тамо, те ће се побринути, да све у доброме реду остане. АВде дакле, ћиро, дете мое, за отчину лгобавк те зовемг, и мислимг, да ћешг ме послушати." Одпутуго затимг обоица, и срећно стигну у варошБ, гди е Ннко Мапратовићг , Милошевг млађш и едшшИ братг велику трговину водш. Лепо се браћа поздраве и Милошг своме брагу рекне: „Како самБ ти писао, тако самБ учин10, ево ме сг младимг ћиромг, онг е како већг знашг синг мога покоинога пр1атела Арсе, кога самк превећг лгобш. Ббш е Арса

Ј.