Podunavka Zemun
211
човекЂ поштенг, веранг, постоннг на речи, но у ратно време пострадао е и нагло умро, те синчићг му постаде зарана сиротче, али Б огђ се побринуо и за н4га, и сада намг е младвЈи ћира приличанг газда. бли тако ћиро ?" ћира на ове речи порумени, спусти очи евое кђ землви, и тихо одговори: „Тако ће 6 б1ти , као што вн кажете, господару Милоше." Б б 1ЛО е време кђ вечери, и гостима понуди домаћица, кон е една лепа окретна госпоа у среднБИ година бвма, на врло пр1лтанг начинг леба и вина. Кадг гости у собу уђу, гди е требало вечерати, угледа ћира ст. некомг забуномг едиу младу витку црнооку лепотиду, код се хитро и весело господару Милошу приближила, да га у руку полгоби. СтарацЂ Милошг н4жно ш у чело полгоби и рекне затимБ: „ћиро, видишг сине мои, ово ти е мон синовица Анка и кг тому единица мога брага Лнка. 11о авде сада да седнемо и да вечерамо, Анка ће до мене сести, а тб 1 ћиро, сине, до н1ц па ћешг Гои приповедати, како е у твомб селу. Брате Лако, снаш Като, вб1 ћете ми допустити , да вамв докђ самв ту, кадкадт. и господаримг. Е, желимг свима сада добарг апетитг." „Нека буде тако, како старш братацт. хоће," рекли 6б1 на то братх Лнко и снад Ката, При вечери се Милошт. са братомг и снашмЂ живостно разговараше, имао имђ млого коешта приповедати, срЂ се одђ десетЂ и више година нису видили. ћира пакЂ, пошто се одђ свое забуне опорави, у којој } се нашао, кадЂ е лепотицу Анку првкш путЂ угледао, почне шИ казиваги, како красно онђ у селу живи, како тамо одђ пролећа па до дубоке есени жабе сложно-гласио крекећу, како роде над г б димнацима велика гнЉзда праве, како врабци, чворци, вране све пипавд, како зими псине лаго и урличу, када се курдкЂ поави, и како онђ тада у топлои собици, без г б свакогг страха опочива и о лепимЂ сн Н нимђ кулама сана, кое по воздуху гради, и како му се срдце шири и крвца како му пити, кадЂ изђ саини кула кђ землБИ красотица се спусти прелепа, црноока, мила, танана, као господичица Анка, и како мцсли, да се у небу управо налази, кадЂ га ова господичица н^нога погледа удостоава. Смелла 6 б 1 се Анка, докђ е ћира тако говорш н дражести сеоскога живота нбои онисивао. ЗатимЂ" 10и стане ириповедати, како е изђ малепа безЂ отца остао, како е у школу трчкао и ЈШБиге млоге разцепао, докђ е едну само проучш. Б бмо е ту, рекао бв1 ћира тужнимЂ гласомЂ, заушница више него смокпва, а Фиргазима ни брол се ше знало. „А хђ , моа господичице, кадЂ се сетимЂ мога учителд, Б огђ му душу прости, ако е већЂ умро — , а оно ме чисто вата грозница, те шштђ и данасЂ мислимђ , да е онх мене и мое мале садруге зато башЂ лупао н сђ Фиргазима частш, што се е обштини осветити хтео, коа га е рђаво плаћала и кђ тому кадкадЂ магарчила." Настави ћира дал^ свое приповедан^ : како е у трговину као шегртЂ ступ1о и одђ свога господара, кадЂ е време Фруштуку бвао, сђ рифомђ мазанЂ бмо, како му се то исто пре и после ручка, пре и после кечере, догаћало, да е већЂ оида проклинао онога мужа, кои е првБ1И пронашао рифове * па како му е
господарица суву попару кувала, и ела давала безг соли и масти; да су му башЂ црева лсно крчила кадЂ е за тезгомЂ стаао, и бледимЂ лицемЂ ситу и веселу муштерш гледао, кон 6 б 1 у дућанЂ долазила. „А хђ , господичице прелепа, л заклгочи ћира, „ђаво е све хтео 6 б 1 ти само не шегртЂ, и за то вамЂ се учтиво исповедамЂ, да самв башЂ ђаволске муке трпш, докђ самБ се едномЂ већЂ шегрта опросио, и трговачкимЂ калФомЂ постао. Као такови ишао самв више година по свету, докђ се опетЂ у своМ завичаб не вратимЂ сђ намеромЂ, да туде трговину отворимЂ. Камена тврда срдца нађо у моши вароши, нехте ми нико ни толико новаца позаимити, колико 6 б 1 ми доста 6 б 1ЛО за дућанчићЂ, и већЂ самв очанвао о мошИ будућности, кадЂ ето Б огђ вашега стрица у вароињ доведе, кои ме кђ себи призове, новца, блага, очинска совета и сваке помоћи ми даде, да ме сада човекомЂ гледате, коме се мили живити." Анка е ћири позорно слушала, докђ ши е сва страдана, коима е као малкш })акЂ, као шегртЂ и калфа изложенЂ био, исприповедао, и кадЂ е приповедан-ћ сврш10, могао е упознати, да ти у очима сузица сачувствована трепти. На ово ћира главу поклони и Анки на саиноВ сузици у сабрани ласкателни речш топло се зехвали, Заиста, да е ћира тимђ нзчиномђ нешто задобш, и то ио своИ прилици — Анкино срдце. Приповедчица намЂ се концу приближава. Рекао 6 б 1 господарЂ Милошђ после неколико дана овако ћири : „н видимђ , да ти се моа синовица допада, а чини ми се, да и Анка башЂ попреко те негледа. Аиде сада, ћиро, сине, да те женимЂ. Занемш е ћира одт. велике радости на ове речи и лгобш 6 б 1 руке старца Милоша, кои сђ ивиме беЗЂ отезанн до брата и до снае оде, и одђ нби Анку за нЂга испроси. Родителви му кћерку сђ благословомђ даду — а Анка? рекла 6 бх она веселимЂ гласомЂ : „Хоћу тато, хоћу маИко за ћиру да по!)емЂ. ЗатимЂ — и ово се на брзо учини буду сазвани свати, и по обичаго тадЂ се пировало. КадЂ се свадба довршила, одпутуго господарЂ Милошђ , ћира и лепотица Аика, те сретно своимђ се кућама врате, где ш срдечно дочекаго. За ћиру 6 б 1 селани, кадЂ му младу црнооку газдарицу угледаше , ово казали : што е тражш, то е нашао. ПоредЂ лепе Анке добш е ћира и лепи новаца : две хиладе талира. Сада онђ трговину свого на ширему темелго оснуе, срећа му верна остала, да е за неколико година свое новце подесетостручш, и ено га опетЂ у вароши, гди е пространу двокатницу кушо, и дућане отворш, кои су напунђни сђ еспапима. ћира обожава свого Анку сЂ кошмђ у лгобави и слоги живи, и дао имђ е Богђ синчића, кои већЂ трчкара и свашта блбла, да е човеку мило гледати и слушати га. СтарБ!в господарЂ Милошђ, кои е заиста еданг великодушнни мужЂ бмо, и са†СрбинЂ — НемацЂ бв! у подобноме случаго рекао: драгш каменЂ одђ наичиспе воде међутимЂ се пресел10 у болкш светЂ. Спомии 1 !) га ћира свакШ данЂ, говорећи: О иђ ме е газдомЂ учинш, и да н1>га ше 6 б 1 ло, одпутовао бн ћира у оне землЂ, гди биберЂ расте. Ини варошани пред -б ћиромЂ се страхопочита-