Podunavka Zemun

214

садг кт. себи у лепмВ пространБ1а бродг позове и наговори ме, да ст. НБиме у Америку пођемЂ, обечавамћи ми свон) помоћБ кадт, оиаио доспемо. Тако л оставимЂ отечество и у Америку одпутуемг. АмериканацЂ е свого речБ честно држао и мене своимђ пр1атедБима препоруч!о, кои ме у трговину приме. Срећно самБ напредовао и за десетакЂ година не зависнимЂ И самосталнимЂ трговцемЂ постао. ЗатимЂ самБ се оженхо и ту нисамБ дуготраине среће имао, ербо ми е смртБ мого добру супругу, пошто самБ сђ нбомђ у срдечноме споразумленго три године проживш, заедно са дететомЂ отела, кое на сиси имадаше. По другш путЂ нисамБ се жешо и тимђ више за трговиномђ пшао, те тако крозЂ четрдесетЂ година, кое самБ у Америки провео, набавимЂ себи приличанЂ иметакЂ, За цело пакЂ време мога бавлена у Америки нисамБ за мое сроднике у Европи ништа чуо, и сад -б у мени желл се разбуди, да се натрагЂ у мои завичаи вратимЂ и тамо остале дане мога живота пробавимђ. ГОчерЂ дакле, кадЂ самђ у ове иред-ћле стигао, кои ми се лко допадаху, сврнемЂ с 1 главпога друма, иославши кола напредЂ у оближшо варошицу, и праћепЂ еднБШЂ слугомЂ амо дођемЂ. Шта се е затимЂ догодило, зна се." „Име ваше, молимђ , име твое а — повикпе садЂ ГОСподарЂ двора , кои е преповедалца дубокомЂ позорносћу слушац и на нћгове речи све узбуђен1имЂ ое показао.

„Л се зовемЂ Лнко ДубровчаиинЂ — и „тако е дакле, како самв преучувствовао — ахЂ брате Лнко, а самБ твои братЂ Никола, коИ самх унчево име и нЉгова добра наследш. Тб1 ми дакле, братЂ брату, животђ спаси!" „МилостивбШ Воже, л ускликне садЂ Лнко, часЂ брата, часЂ снаго свесрдно грлећи и топле братске полгобце имђ давагоћи. СадЂ самБ цћлћ мога путованд получш, хвала ти Боже на твоши неизмернои доброти \ к

Браћа проведоше после овогђ догађал 10 штђ млоге године у н-ћжнои слоги и не растанше се већЂ еданЂ одђ другога. Грозни случаи, когђ укратко приповедасмо, даде повода земалБскоме господару, да у селу Зеленграду мртвачкји домђ заведе, кои тамо до данашн1 >гђ дана обстои. Мртваци безЂ разлике мораго се у таи домђ пренети и ту подђ надзирангћмЂ вешти' лгоди' догле остану, докђ се подпуно уверенћ не задобј«, да су збила мртви, и онда текЂ се допушћа, да се саранити мог} г . НародЂ е у осталомЂ сђ овомђ наредбомЂ задоволлнЂ, што ут-ћху имаде, да му се већ г б нитко живђ (мнимо-мртавЂ) сараиити неће, кои 6 вј потоме у гробу опетЂ ожив10, те у н4му одђ велики' мука' и патца, кое описати ше можно, изновц умирао, СдО

Чертоце т жпвотипскога царства,

Нсето е одђ верности свое спрамЂ човека хвал1 )но. Батинао га газда како му драго, гошо, терао га одђ себе, оно се враћа, понизи се ипакЂ, ласка предЂ господаромЂ , докђ му оваи само рука пружи те благимђ речима кђ себи га призове. И зашто псето све то чини ? Можда зато, што батину лгаби и поредЂ све јоштђ више газду, коИ га бхе ? Тешко. Газда псего раани, дае му ждерати, и то е еданЂ одђ нанглавнји узрока, што псето тако приверженимЂ и потомђ вернимђ своме се газди указуе. Недостае ли раане ербо газда самЂ иема што глрдати, или што е умро и псетр безЂ господара остадо, онда ово у белми светЂ оде, тумара амо тамо и нрвога газду тражи, на})е ли га, доб1е ли гдегодЂ кору тврда хлеба или подоста костио, а оно туде заостане и новоме газди исто тако ласка као одпре староме. Има и паса, кои газда' свои 1 лишени у пустошг оду и тамо се у самоћи подивлаче или пакЂ сђ курацима помешаго. На последку има 10штђ такови' паса', кри лгобе слободу и потомђ свое газде изневере те сђ едномисленицима камо у далек1И светЂ нођу, те се сложе у една тако рећи грађанско дружтво и међу собомЂ неку републику склоне, у К010И сви еднака права имаду. Такови' псетни' рецублика', коима обичнр една матора псина влада, кого изборЂ више други' паса' окружава и своимђ сав1>томЂ подпомаже, да она небћ! границе законите слободе цреступцла ц потомђ у поедице особе дрзновено дир-

I. пула — имаде именно у западнои Амерпки, и о овимђ псетнимЂ репубдикама ћемо садт, нека саобштити. Веронтно е, да су предци ови' четвороножни' републиканаца' пегда поштене господаре у изображеиоме свегу служили и можда зато, што су збогЂ свое превелике и прегопле вериости батинани бмли, или шго су гладовати и при лаицу урлати и коекаква друга гонФ )На подносити морали, широко већЂ пол1> тражили и у пустинго одбегли. Доста, да се данапигћгЂ дана по неизмерно пространимЂ пустарама западне Америке поедине населбине одђ сат' паса' налазе, кои у доброи слоги живе н свое домове храбро одђ душманскога насртана одбранБиваго. бдна такова нсетна населбина иетЂ до десетЂ хилада становника брои. Свака Фамал1а имаде свого угодну пештерицу, у коши живи, и потаипи ходници воде изђ и-ћ наполћ на две стране, да се тимђ лакше спасити може, ако 10И каква опасноств прети. Предв свакомЂ цештерицомЂ едно псето стражари, кућа пакЂ напматорЈегЂ пса средшпте места заузима и на брежулБку стои, одкудЂ владарЂ са своимђ изабранимЂ помоћницима сво!р државу прегледа и сходне иаредбе лаан^мЂ на обштествр издае. Међе ови псетни република чуваго наиачп! пси, и ако се изђ далека тигарЂ или каква друга крволочна зверБ укаже, то ови бодри стражари одма стра-г шно заурлаго, на кое цела република безЂ отезанл на