Podunavka Zemun

213

На ова& гласг туђинацг, пошто себи Страховиту истину представи, да земалћскш господарг мнииомрта†само у гробници лежаше, преко отвора гробнице се нагие и ове утешителне речи изт> мртвихг уставшему докаже: Неплашите ее, Богђ вамг ето шалЉ помоћи, и бв1ћете скоро спасени, те имаите за ков тренутакЂ 10 штђ етрпелћивости. Хвала Богу, кои ми анђела пзбавителд посла, бм одговорг на речи туђинца. Оваи еадг хитро разбаци камен^ћ око гробнице, разшири отворт. и спусти себе вешто у нго, наслони потомт. заклопацг еандука тако, да е онг спрамг отвору криву равнину сачинно, помогне тада своме ускрснувшему ближн1зму, да се е савг изт. сандука дићи могао, положи га на заклопацг и ерећно га изђ гробнице изтура. За нбимђ онђ брзо следоваше п баху садЂ обоица изванЂ гроба. ИзбавлЂнвш мужЂ дигне руке кђ небу и рекне разн ^женимЂ гласомЂ: хвала ти Боже, што већв слободно дихати и красоту овога света изђ нова гледати могу. ЗатимЂ загрли иностранца и говораше му: избавителго мои, добрвш племенитмИ муже, водите ме кући МО1О0, гди ми жена тугуе* То е и онако моа намера бБпа, одговори му избавителв нФјГовђ , но вм сте шштђ нко слаби, веома сте узбуђени и зато ми допустите, да васЂ моимђ плаштомЂ огрнемЂ и кући вашои носимЂ. Богђ ми дае толико снаге, да ћу васт. однети моћи. ТуђинацЂ 6 бш е човекЂ лкђ , високђ , и потомђ донесе онђ на своимђ рукама земалвскогЂ госнодара безЂ сваке незгоде кђ двору. Свитала е већЂ зора, кадЂ су до двора дошли. На повикђ ностца тако драгогђ бремена отвори еданЂ слуга сполашна врата и, пошто е умотрш свогђ господара жива, падие предЂ н^га на колена, излгоби му руке и ноге и одтрчи сђ блистагоћима ее одђ радости очима у дворЂ, где нснимђ гласомЂ завикаше, да е господарЂ изђ гроба устао и да се већЂ живђ читавЂ кђ двору поврат10. КадЂ е госпок Шлјаиа, кон е у собици свошИ бдила и читаву ноћв у неир!атноме размишлнванго ировела, ове речи слуге чула, као трескомЂ грома узбуђена похитила е напол^з и, угледавши милогђ садруга, падне му око врата лгобећи га и сузе ронећЂ, кое 6 б1 му бледо лице оросавале. ТуђинацЂ, боећи се, да небБ1 промена међусобна тимђ силшихђ чувствована, што су сђ наглимЂ прелазкомЂ одђ погиштавагоће жалости кђ превеликоВ радости екопчаиа бмла, на текЂ уставшега господара опасно дМствовала, улгоднимЂ гласомЂ опомеие госпого, да ће одђ потребе бмти, сва ака упечатлена и напрасна поколебана душе одђ н^га уклонити и о томе се побринути, да пр1атно мировати може , докђ се сасвимђ не опорави. Госпоа послуша туђинца, коме се садЂ као избавителго н-ћногЂ супруга одђ грозне смрти у самоме гробу топло захвалвиваше , и замоли га , да сходне наредбе учини и кодђ нби у двору остане. Оваи дакле господара помоћго инихђ служителн у постелго одиесе, ту га памести и одма теи скувати даде, ко0 -бм га греао и крепш. Пропита затимЂ за лекара и, кадЂ чуе, да се таковмИ у оближнвои варошици налази, пошл^ћ безЂ оклеванд по н$га„

После два сата стнгао 6 леКарЂ Л на радостБ свш, пошто е господара прегледао и потребиа средства преписао, изрази ее, да се истбш извапЂ сваке опасности налази, те да ће до пеколико дана подпуно здра†6 б1ти. МеђутимЂ се и по селу резлегао гласЂ, да е господарв изђ гроба ускрснуо, и врвлаху садЂ мало и велико у дворЂ, да га виде, поздраве, и да туђинцу, коВ га е избав10, на д4лу толике лгобави захвалу свок> изаве. Загруваше затимЂ звона црквена, селлци свечано обучено одоше у божш домђ, гди е свештеникг ради срећна избавл^ћна земалвскогЂ господара велико благодаренћ свемогућему Творцу поднео. По довршеноВ служби похите селаци па гробл^ћ, туде разнгме камен-ћ и разкомадаго мртвачми сандукЂ, те поделејјизме^Ђ себе сваколика, да бм споменЂ имали о овде збмвшему се чрезвичаИноме елучаго , и да 6 б 1 о п-ћму 10 штђ и деца НБЈсва преповедала. Докђ су селаци ова чинили, владала е у двору такођерЂ весела живостностб . ГосподарЂ 6 б 1 своима преповедао, да е у почетку, кадЂ е већЂ мнимо-мрта†на даски лежао, тужне гласе около себе слушао и разумевао, но да га е до после свестБ оставила, и кадЂ се е у гробу, пробудш, осећао е у себи снаге, да разб1е хранилиште, кое га затворена држаше. 0чааван-ћ, рекао бм онђ , кое салњ чувствовао, подпуно дознавши, да живђ у гробу, те за увекЂ одвоенЂ одђ бела света лежимЂ, немогу вамЂ описати, доста кадЂ кажемЂ, да бм л одђ страха брзо опетЂ у тамноме земл^ћ диу умро бмо , да ме гае, пошто самБ свемогућега Бога у помоћБ звао, неии чудновато милми гласЂ оснажш, кои ми говораше, да се пеплашимЂ. СадЂ знамЂ, Ч1и е таи гласЂ бмо и зато вами, лгобезнмв иностранче, коме срце мое право братства дае сђ речима благодарностБ мого на д1злу избавл 'ћна одђ смрти ужасне доволбно изразити немогу. Будите ми одђ данасЂ наидражш мои пр^ателв, делите самномЂ ©ва добра, коа имадемЂ, и неоставлаите ме више. Но молимђ, да ми кажете, ко сте вм, да нотомђ и име ваше благосилаги могу. ТуђинацЂ, овимђ речима у срце дирнутг, лгобко погледа господара и следећа му каже: 0 мени нема се млого преповедати. Л самв се родш у овоИ вашов држави, и отацЂ ми е бмо трговацЂ у варошици едно8, коа се зове Белобрдо. П самв имао 1 оштђ едногЂ млађегЂ брата именомЂ Николу, но то га е некШ богатми уакЂ, кои е безЂ деце бмо, подђ свое узео, кадЂ му текЂ петЂ годпна бише. Л садЂ изучиМЂ тр» говину кодђ могђ отца, и 6 б 1 ло ми е шестнаестЂ година, кадЂ иа мок> велику несрећу сирочетомЂ постанемЂ. Мати ми е на годину дана пре шштђ умрла бБ1ла , и а доб^емЂ тутора, коИ ме е добро пазш. Но до екоро ратЂ се поави, иепр1НТелБ навали на државу, освои међу осталимЂ варошима и Белобрдо, и сђ овимђ е местомЂ тако немило поступао, да оно оплачкано буде и одђ пожара затимЂ сасвимт. пострада. Л са другимЂ становницима, кои су у беганго спасен^ћ тражили, упутимЂ се кђ морскимЂ обалама, ту се упознамЂ сђ еднимЂ американскимЂ трговцемЂ, кои ме сажалнваше, што ме е у зеленов 10 штђ младости толика несрећа сустигла, да одђ еобствена огнБишта бегати и по свету тумарати морамЂ — и оваи ме иностранми трговацЂ