Podunavka Zemun

290

— Немали во.ио Ваша СрЛгмостб што годг заиоведити ? — Не! ту, може бмти, опетг има каква погрешка. Н нећу осуђивати и казнити докђ се неуверимт. о преступленго. Да видимг . . . Благодаримг вамт> Гросенштаине, благодаримг, пр1нтелго мои . . сг Богомг! У то време МаркграФица сеђаше за тоалетомг намештагоћи се; лве 10и за^ девоику Шстину; то е бвиа служавка баронице Гросенштаинг. АмалЈа е предусретне сг н1шнимг осмешмг. — Добро дошла моа мирна. Шстина е заиста бћ1ла мирна, трбушата незграпна у лицу. Но нЂне малене и вижллсте очи показиваху необичну танкоств и проницателноств. — Но, шта е? запита МаркграФица. — Вечерасг е Гросенштаинг бвт кодг насг. Право да кажемг онг нје при себи. Цело вече све нешто мумла и прети некаквомг Фридриху. Бароннца башг н е тренула. Мв1 смо лупали главу кои е то Фридрихг ? Чини ми се то е новвш лгобимацг Шгове СнЈзтлости . . . и ако н добро позиаемг лгобезногг барона, то оиг мисли ни ман1з ни више него да га убЈе. — Ахг! повиче МаркграФица, какавг ужасг! . . Фридрихг! . . — Да, а самв о томг уверена. — Боже мои! и Гросенштаинг, право е чудовиште! . . Убити! . . та то е ужасно! . . Зачу се малвш шумг. Матилда уђе: — Нћгова Свћтлоств, рекне она. МаркграФица се сдркће. Шстина изчезне. Херцогг уђе. Онг се чинаше замишлћнг, но спокоанг. Онг седне поредг тоалета. — Чуемг мила моа, да сте слаби! — На срећу тако е Ваша СвЉтлостб . Бв]' ми нешто зло синоћг и нисамв могла целу иоћв да заспимг, незнамг шта ми е, но . . . Херцогг се сагне кг нвои и узме е за руку непрестано гледагоћи ши у очи. — То е истина, вв1 сте врло узмућени; вв1 неможете ићи самномг? — Како ? зарг ће те вв1 ићи ? — Да! а зарг вв1 незнате? Л самв вамг говорш гоче. Право, вв! нисте бвии здрави . . . а л самв се надао да ћете и вв1 ићи ... Но Н1е ваиде; а нећу да васг безпокоимг. Ловићемо ноћу сг буктиннма и — а ћу тамо ноћити . . . Сутра уготру видићу васг? . . — Милости Ваше Св&тлости приводе ме у забун)'. Мени е врло жао што немогу сг вама путовати и разделавати ваша удоволвства . . . чини ми се имамг грозницу. — И н бв1 реко; вашг пулсг врло неуредно удара . . . Здравствуите, анђелу! зовните Бернхаима. -— Л се надамг да ће то скоро проћи. Сг Богомг ! Онг ши нЈзжно стегне руку и отиде. — 6л' ГОстина отишла? запита Маркграфица. — Ше, рекне ГОстина: — а самв се сакрила. — Но, лепа мон, шта тв! мислишг да ће учинити Гросенштаинг ? — Управо незнамг. Онг е разнренг и незна

шта да чини, чини ми се онг се шште" ни на што 1не ренпо. Пропаств кавал1>ра ЛудолФа савршено га е помела. И онв неирестано стрепи одг галера и тамница. Жалоств е гледати на н1>га! Бароница ми е казивала да е она непрестано бв1ла у страху боећи се апоилексическогг удара : и заиста крвв му е у глави и очима замућена. Онг е човекг убјенг; онг садг иишта радити неможе, осимг коекакви лудор1а и а самв о томг говорила бароници. Ако га не погубе, онг ће се самв убити — онг ће померити памећу. — Тако е, моа мирна, тако' но мора се признати, у свему томе има нешто надобично, одг чега се глава може обрнути. Узми ЛудолФа: каква пропастБ! и потомг . . . то шштг ше све! . . . Ма како то бвмо, то е до неверолтности ужасно! Садг е сва сила у томг, да се сачува ладнокрвностБ и да се уме ватати за шиблвике. — Оне шиблвике, мораго врло дебеле и аке бвгти за кое се дебелвш баронг увати, ?е да га одрже. Амалја се насмее. — ГЈраво! рекне она; — што се тиче мене, а шште, Фала Богу, нисамв тако тежка; и право , бол "ћ нека баронг самг тоне! Само една свећа гораше у раскошномг будуару МаркграФице. Амалјл бвшше сама; она се бвшше нагла на софи ; пебрежлБиввш намештаи н1шг одликоваше се наппроспомг и превосходномг раскоши. У средг они прозрачни гасова ламши онн бели клобука (форноса), крозг кое свеглаху луче и чинаху одблескг на н-ћнимг белимг рукама и на богатииг нЈшимг огрлипама — при тои слабои светлости воштане свеће, коа бацаше на нго дркћуће зраке, она се чиншне као неко сладострастно и соблазнително приви!)енЈ). Она нешто чекаше, и чекаше неспокоиио. По кадг и кадг подизаше она главу и ослушкиваше. ИзбЈе по'ноћи (12. сатШ). Дубока тишина царствоваше око н-ћ . . . Она слушаше и само шушкаран-ћ свиле при свакомг свомг покрету . . . Наипосле зачусе ходг. Она се здркће и усправи на дивану. Врата потаина отворе се; човекг уђе. — Фридриче! живо рекне она и потрчи кг н^ћму и у ошенго обеси му се око врата. — Мои милвш Фридриче; благодаримг ти што си дош'о. Л самБ те чекала, п самв се болла ... Н самв се боала какве заседе, какве интриге непр1ателвске . . . Но тб1 си презрео опасности; Тв1 си овде; Тв1 си све еднако онаи иств1и , мои неустрашимвш, мои одважнвш демонг, мои мучителБ. Фридрихг стонше ћутећи и никуда немицагоћи се. Потомг се онг тихо ослободи одг овогг страстногг загрл^ћна и погледомБ проницателнимг и строгимг предусретне Амалјго. — Госпо! рекне онг нбоИ ладно испокоИно: вв1 сте врло лепи и врло лепо одевени; л то морамг признати . . . Но, безг сумн +1 вв1 сте се преварили, за дочекати мене, вв1 се нисте морали тако нагиздати. Вв1 сте се преварили , . . на васг жалимг. МаркграФица се тргне неколико натрагг. — Како? Фридриче; шта вв1 оћете да рекнете? проговори она глпсомг дркћућимг одг забуне и удивден «.