Podunavka Zemun

Всчсрнн »олнтна. (И зћ Клаудјуса.) Изиш'о месецг, сапне се блистаго На небу звезде, лсно и трепећу А шума тамна стои, ћути, Дивно изг ливада с' пен^ магла.

Ми горди синци дгодскога рода у Воздуху куле зидагоћ' грешимо; И мало знамо, многе вешти Тражимо, блудимо сђ правогг пута.

Б||. 2. тримесечна цена 6 1 ф. 15 к.

НОИМЗЈ ТБЧ1Н, јЦј^З

излази сваке субботе У вече.

11157.

Све садЂ почива, зав-ђса дружевна У мраку мирно прострла с' умилна! К'о тиха соба, где се туга Дневна заборавит см&ло мора.

Где месецЂ стои, видите л' тамо вн? О нђ полакг види с', ал' е округ'о и Лепг! Тако неку стварв кудимо Ако и невиде очи наше.

Тн, Боже благШ, даи да спасен^ насг Погледи Твое; нека насг суета Несвлада! Скромни дав да смо, Кротки и весели ту на землки.

Безт. туге л' желишг нагЈпосле сђ овога Насг света узет' блаженомг смрћу! То Кадг будешг уз'о, примп насг у Небо, о Господе, нашг и Боже! Вн, браћо, дакле мирно почивавте У Бож'е име! Боже одреши наст> О дђ греха, даи намг мирно спават', Болестногг друга уНши нашегг!

ПетнавстЂ М а р ! ша и суа. (С% РуСКОГЂ.)

Мар1а се враћала сг тржишта Нантскогг у место Па»е, у комг е сг матеромг живила. Несматрагоћи на даланг нутг и на сунчанни жарг, девоичица та н1е престаала певати, збогг тога, што ш# е мати обећала дати петнаестг суа, ако на тржишту прода све цвеће и воће, а оиа е имала врло много купаца. Осимг тога, на другш данг бнла е одређена свадба едне одг н-ћни другарица, и она е ради тога весела хтела себи купити лепу црвену пантлкику. Не далеко одг реченогг места седила е девоИчица подг дрветомг и броила е валвда двадесетии путг својј добитг; светлећимг се одг радости очима сматрала е свои' 15 суа,

кое е тако давно желила, и ако се замислила бнла, какву ће пантлкику избрати, докг наеданпутг чу' жалостнмв гласг. Неколико корака одг н1з столо е слепнД старацг и просш е одг н^ћ милостб . Онг е живјо у истомг сеоцу, но сирота Мар:а редко е могла помагати му; сг тежкомг мукомг могла е одг времена до времена понешто новца на страну оетавити за свои накитг. Молба старчева трону добру девоику. „Давно већг," говораше она у себи, „нисамк ништа дала Марцјалу; а онг е тако несрећанг! Зашто му небм по-