Podunavka Zemun

100

ПОДУНАВК4

бшо, да самв седећи у углу собе скоро непрестано плакала, па е збогв тога добрмв отацг едино самномт. забавлао се, само да ме уг&ши. Онг се играо самномЂ, или смо правили подуже шетн4, па смо купили траве, кое ме е онђ сушити и слагати учш, и да видишг само, какву самв лепу, малу збирку стекда. Тако е бшо све докђ ше Сузана у кућу дошла, кого су родигелБИ зато узели, да ми буде у место другарице.

Сила е лмбави безгранична, тихо проговора младићг, упревши мејјутимг опетв свое велине, снГше, црне очи у Енну, па како ладна и равнодушна те родителвска либавБ према Енно! Леоне! децо — гди сте ?! зачу се гласг саветниковице, и они садг обое пођоше на овав гласЂ. (Продужи'ће се.)

„Родослокнс Ге|)бско«. (<

„Родослов1е сербское," кое е Троноптв бромонахЂ год. 1791 е изђ старЈегЂ рукописа преписао, и кое е у Уи свезки Гласника Дружства Србске Словесности печатано, побудило е, рекао бн, доста велику пазлБивостБ , почемЂ се већЂ неки наши кнБижевници на н ^ћга позивлго, Дружство га е само као грађу печатало, а не као у свему достовернБгИ изворЂ, и по томе небБ1 излишно бшо, подврћа га строж !бмђ испБ1ту барЂ у онимђ точкама, у коима намг неки остатци наше старине и заклгочаван4 доволбногђ основа за осветлен& даго. НашЂ РаићЂ нје имао Дечанскове Хрисовул-ћ, дароване храму „ГЈандократора," и опетЂ е точно погодш годину (1321), кадЂ е Дечанскш на крал -ћвство венчанЂ. ЗарЂ се мб 1 неможемо подобнимг заклгочаван -ћмг послз т жити, и неке недостатке, по познатншг новшмг изворима, изправити? Речено „родословје" има доста особитоотш и смешанБ1 збв1Т1н, коа нашг сумшо намећу и важностБ правоп истор1и побјнго. Та сушнн' побудила е и мене, изпБ1тати неке наВчудше точке у томг родословјго, оставлнгоћи пространо изпитиван-ћ иашимг болвимг и способн1Имг, сг исторјомг добро упознатимг спмсателвима. Троношацг таи вели на стр. 53И: „Им^ћлг сев СтеФанг силн1и в'торуго жену, сестру Вукашинову, ни отг каковЈа вБ1соша Фамилш, но ради красоти ен сопрнже го себп." И мало дал4: „Роди же силнш СтеФанг со сетрого Вукашиновуго, сего пос.тћдннго Уроша, которјв уб1енг отђ унка Вукашина, коега по себ4 оставилг насл-ћдника." Никаква до данасг нама позната Истор^н неспоминђ, да е Душанг Вукашинову сестру за жену узео, и по таме ова новостб у Троношцу мора пззлбивостб читалаца на себе прпвући. На првБ1и погледг чини намг се, да ће ово казиван^ бити на истини основано, почемг намг разнсннва неке донкошнћ сумн!>: како се могао Вукашинг онако удворити, надг оноликимг кнезовима и воВводама узвисити, па наИпосле и Урошу круну преотети. По овоме вредно е изпнтати, колико се ово са истиномг слаже. Истбн1 летописацг вели на страни 49ои, у почетку седме главе: „ вђ лћто 1317. сеи (СтеФанЂ Д} г шанг) браку сочеталсн вг заточенШ со отцемг у Копстантинополго со внукого 1оанна Кантакз г зина, дешерогоже брата кралн ишеганскаго д-ђвицего прекрасного, богат-ћДшего. Но сушу браку безг времене недораслМ уже д^вици, испортилг ложесиа ен; сего ради неимћлг сг него никакова порода."

Раићг намЂ у II. ч. Истор1в на стр. 745И каже, да е ДушанЂ за жену имао кћерв 1ована Кантакузена, по имену блену „по вс4хг 1стор1ковг (осимг Дуфресна, кои вели, да е бкиа Бугарка) свид4телству." У имену дакле 1ована Кантакузена обоица се слажу, само што онаД вели, да му е Душанова жена бнла унука, а оваи, кћи. Првни ши имена неспоминћ, а другЈВ е бленомг назива. Да у овомг (имену) Раићг има право, сведоче намг навасше Душанове Хрисовутћ, год. 1348 и 1349е Хилендару и цркви Архил^ћвици дароване: „И сб богодарованного ми пр-ћвнсокого и боголгобивого царицего авгоустиего кгра бленого," а тако исто и Душанови новци, на коима е изображена царица сг надписомг блена „в1еГапиб 1ра1ог е1епа 1ра1х" 81е{апиз 1шрега1ог Е1епа 1шрега(пх*). Оставлнгоћи на страну Раића и н-ћгове исторшписце, кои о другои ДушановоЛ женитби ништа неспоминго, да видимо, колико е казиван^ћ Троношца по хронологји основано. Душанг се ше могао у Цариграду оженити, докг е јоштг сг отцемг у заточешго бно; казиван^ћ дакле нашегг летомисца само себе обара. 0 овомг увериће насг сл4дугоће хронологично сравнвиват-ћ: Ду шанЂ е одђ пегг година отпшао сг отцемг у заточенје, ово е пакг траало с е д а м г година; свега дакле бнло е Душану о повратку у отечество 12 година. Да л' се Душанг могао одг дванаестг година оженити? Да небн когодг о овимг Душановимг годинама посумнно, потруди'ћу се то изг укупнн Душанови година доказати. По сведочби исторшписаца: Бранковпћа, ДуФресна и летописа Хилендарскогг, умро е Душанг у 54л години живота свога, и то год. 1356. одг рођенн Христова. Ио хрисовулви кралн ОеФана Дечанскогг, догодила се бнтка сг Михаиломг године 1330, у кошп се Душанг назива „младнИ кралБ," премда му е онда бшо 28 годмна. МладБ1 н га назива Дечанскјв по своимг годинама. Одг смрти дакле Душанове, до бвпке речене има 26 година. Дал^ћ познато е, да се Душанг сг огцемг у е д а н г данг на крал-ћвство венчао, год. 1321. ДнЈара бгг, на само Богоивл&нђ **), а вратш се сг отцемг изг заточенјн год. 1314е. Одг 1330е до 1314. године има свега 16 годпна. Овн 16 и горнБи' 26. чпне 42 године. Кадг се овоме шштг при-

*) Види Гдаснике Дружства Србске Словесности свезку VII. и VIII. **) Види Србски' споменика страну 324у.