Podunavka Zemun

.11И'Т'|| ЗЛ ;|1К11|} II ШЈБУ.

189

„ д самг то признао, и говор10 е 10штг и о свошв скоро предстоећоВ му емрти сасвимт. мирно и спокоино. У таквимг околностима, познавагоћи тштг и постолниб характерг и душевну ачину свога пр1лтела ше се имао госиодинг П. у свомт. предузећу ништа бонти, а у толико ланћ, што Валдемарг неимађаше у Америци никаквм сродника, кои бн се таквомг предузећу противити могли. О нђ с е дакле безг свакогг околишенл свомт. прјателм изповеди, договараше се о предложенго, Валдемарг на то саизволи, а почемг е оваи, по н4говимђ речма, свое станћ врло добро познавао, и о томе уверенг бно , да ће моћи тренутакг свое смрти прилично точно впределити, то буде заклгочено, да господпну 11. свого смртв на двадесетг и неколико саТ10 ран1е ави. Наскоро после овога договора доби господинг П. писио овогг садржал: „Лгобезнни П! Гледавте, да одма дођете. — Д. и Ф., мои лекари рекоше ми, да идућу ноћБ нећу прежпвити, а менп се чини, да се у свомг мн4шго нису преварили. Валдемарг." На по сата после примлћногг овогг писма бмо е господинг П. кодг свога прјателп. Само е неколико дана протекло бшо, одкако су се последнмВ путг видли, а болеси. е у томг краткомг времену страшна раз^ренп починила. Лице баше бледо, око наликг на стакло, абучице испале, а осимг тога изкашлћивао е болникг нко, и куцанћ жиле едва се осећало. Но духовна раднн шштг баше недирнута па и самг гласг малу е промену претршо бмо. Болникг е седш у постелви узправл^ћнг, кога су послужителви држа1И, и писао е плаивазомг неке бележке у албумг, а поредг нћга стонли су лекари. Тако е застао господинг П. свога болника. После обичногг прЈнтелБскогг поздрава удале се лекари сг пр1нтелћмг, договарагоћи се обстоателно о станго болника. Лекари изреку навпосле своИ судг, да ће болникг едва 10шг тридесетг сат1& живети моћи. — Овав се разговорг догодш у неделго, у седамг сатји у вече. — Пошто су се лекарн опростили, запБ1та господинг П. подругипутг свогг прјателл, да ли шштг остае при свомг заклгоченго, дати се магнетисати. „Драговолкно, и п бм жел10, да сг тимг садг одма започнете," одговори онаИ. Но удесанг тренутакг јоштг н1е 6 бш дошао, а осимг тога хтео е господинг П. предг искуснимг лгодма то покушенћ чинити. Онг дакле одложи до сутра на вече у 8. сатш. У то доба дође еданг младглекарг, господинг Теодорг К-—лг, кои готовг бнше, да оно што ће чути и видети, у протоколг запише. Радо бм господинг II. и дру га два лекара очекивао бно, али му се чинаше, да опасностб одлаганл нетрпи, а и Валдемарг е навалБИвао, осећагоћи свого близку смртк. Господинг П—•. склони се дакле и операцјн загшчне. Петг минута пре осамг сатш узе онг руку свога пр^ателн у свого руку и замоли га, да 10штг еданпутг иск рено каже, жели ли у овомг сташо, у комг се садг на-

лази, да на нћму покушенћ сг магнетизмомг чине. Слабимг али сасвимг разумителнимг гласомг одговори Валдемарг: „Н желимг, да ме магнетишете;" а одма за тимг: „али се боимг, да нисте дуго чекали." Докг е овав тако говорјо, започне господинг П. свого маннпулацјго *). Очевидно бнше, да су се већг после прВБ1 повлачена магнетска дћВствована понвила, алч приметно постепено ачанћ знакова (симптома) ше се могло до десетогг часа произвести. Садг дођоше лекарп Д. и Ф. Господинг Г1. нви имг, шта е радш и шта далћ чинити намерава; а почемг су ови приметили, да се болникг већг у самртнои борби (агонш) налази, то нису томе нинаиманћ ПрОТИВНИ 6Б1ЛИ. У томг тренутку едва се осећала жила и ропацг е већг наступш бмо. Крапнћ части тела у болника бБ1ле су ледене. Повлачена се наставе. На петг минута пре еданаестогг часа почеше се стакленасте очи на особитнВ начинг оживлнвати, као што то обично бБ1ва при наступанго сомнамбулизма. После неколико брзо повторенБ! са стране повлачепа, почеше трепавице дрктати, и наскоро се склопише очи као кг спаванго. Но сг овпмг успехомг незадоволннг , садг е истомг П. сву свого моћк употребш, те да болника у дубокШ магнетичнии санг примести, кое му после краткогг времена и испаде савршено за рукомг. Међу тимг е наступила поноћв, а болннкг лежаше у постелБи пруженг, и чиннше се, као да му е врло добро. Она три лекара изпнташе га шштг еданпутг, и на!)оше, да е болникг безчувственг и безсвестанг, кое стан^ћ лекари зову Са1а1ерву, 81агг8исћ1. Жила е едва куцала, д1ннћ бнше одвећг слабо али мпрно, очи ба'у затворене, тело укочено и ладно. Али опетг у целомг шштг се ше смртБ никако приметила. Почемг се оваи сдучаи лекара Д. особито тицао, то заклгочи, да целу ноћв ту проведе. Лекарг Ф. оде, али обећа са зоромг опетг доћи. Око три сата уготру приближе се опетг постелБи господинг П. и лекари Д. и К—лг, и нађу болника у ономг истомг станго, у комг су га оставили бнлн. Господинг 17. хтеде садг уверити се, у каквомг одношенго стои сг болникомг. Онг поче дакле свого десницу преко десипце болестникове у известномг иравцу повлачити , и гле! рука е полако следовала показанимг шД правцемг. Овимг успехомг охрабренг заклгочи магнетизарг, да успаваногг болника запнта. „Господинг Валдемарг! спавате ли ?" запнта га онг. Иа то интанћ болнпкг неодговори ништа, али се мало дрктанћ приметило око углова уста. На друго пнтанћ такође ше одговорг следовао. Г1ри трсћемг пнтанго обузе тело мало дрктанћ, очи се одклопише врло мало, устне се тромо двизаше и могле су се сасвимг разумително чути речп: *) Магиетична нанипулшии састои се у следушћеиг: онаи, кои другога иагнетисати жели, повлачи голомђ шакомт. по обученои или необученоН по1!ршини тела онога, почевши одозгорг па на ниже, а тшп, се особито додирну неке части тела, нарочито глава, очи, уши, плећа, кичиа и осо трбува или се руке ппдуже на тимђ частима тела држе и вр ови прстјга узаиино додирну.