Podunavka Zemun

190

подтшг.1.

„6стб ! садг спавамг. Немовте ме будити. Остав 'те ме да овако умремг." Прн вторичпомт. изпмтиванго нашло се, да су чланови тела онако исто укочени као и пре. Десна рука следовала е шштг за рукомг магнетизара. „Осећате ли шштђ еднако бо.ш у прсима?" запита га дал^ господинг К. На ово е садг одиа одговорг следовао: „Немамг никакве болћ ; а осећамг, да умиремг." На то оставише болника на миру, очекушћн лекара Ф. ОваИ е заиста, по свомг обећаиго , пре сунца дошао, дивећи се, да е Валдемара јошгг у животу застао. Пошто га е точно прегледао, замоли господина П. да би га опетг штогодг запв1тао. „Госиодинг Валдемарг! спавате ли тштг еднако запмта П. После неколико минута, за кое време чинпло се, кзо да се спавагоћШ иаииче усилава, да се прибере, одговори онг сасвимг разумително. „6 стб ! шштг спавамг. — Н умиремг." Лекари садг заклгоче да одг свакогг дал-ћгг покушаванн престану, почемг ће болникг и онако после неколико минута морати умрети. Господинг П. запмта га и опетг. Али наеданпугг, нао некимг чаромг променише се черте на лицу болестника грознимг начиномг. Очи се полако отворише и зеннце се преврнуше. Кожа постаде бела као креда, а цело лице посу самртна бледоћа. Горнасеустна скупи, долнн се вилица спусти и у полакг отворенимг устнама видео се црнг и надј'венг езикг. Сви околостоећи впдли су више или ман1ј страоте смрти, али у оваквимг грознимг знацима невиде смртк ниеданг одг нби . Садг већг ниеданг нје сумнно о валдемаровоИ смрти, и истомг су хтели мртво тело онима, кои су га дворили, предати, ал' се езикг валдемаровг поче нко двизати. То е одг прилике транло еданг минутг. НаВпосле излете изг мртваца гласг, какавг нмачно 10штг ниеданг човекг ше чјш; то су 6 бхли оштри, праздни, незвЈ'чни гласови, кои су, рекао 6 б 1, изг велике далБине долазили. Сасвимг се разговетно чуло : „6 стб ! — Не! — н самБ спавао, а садг, — садг самв мртавг!" Ово е био одговорг на оно пмтанЂ, кое е пре неколико минута К—лг Валдемару предложш. Какво е упечатл^н^ овакво позор'е на околостоеће морало учинити, може сеакш себи лако представити. МладнЛ лекарг паде у неовестБ, послужителБи побегоше безобзирце. Оба друга лекара и господинг П. морадоше све силе прикупити, да бБ1 при свести остали. Пре свега морадоше господину К—лу у помоћБ притећи, те покраи наввећегг усилаванн и труда едва имг испаде за рукомг, да га опетг у животг поврате. Пошто су се за тимг опетг нешто охрабрили, буде у ползу науке заклгочено, да на полакг пута неостану, већг да мужествено до свршетка самогг покушаванн продуже. Наново дакле прегледаше и изпиташе мртваца - - кои, као шго се чинило, ше никакве измене претрпјо. За тимг покушаше, да жилу отворе (т. 6. да крвБ пусте), али безг

свакогг уснеха — рука се већг нје више покоравала као пре даномг 10П правцу. МагнетнБШ утицав могао се садг само на трепетанго езика приметити, кадг е господинг П. мртваца — или бо.тћ рећи Валдемара? — пБГгао. Онда се приметило усилнван-ћ, као да би одговорити хтео, али снаге ше имао. Примечанн достгоПно баше, да су сва пнтанн оста.ш лица, а ако е пре1)е господинг П. сг мртвацемг у магнетско одношен^ поставш, остала безг свакогг успеха. По свему сбБшшеиг се , н1е бмло чудо, да су све участвугоће особе за покоеаг тежиле. Пађу дакле друге послужител4 -— и господинг П. остави сг лекарима оваб ужаснмв домг. Тога дана после подне састадоше се опетг, и нађоше оне исте знаке у смотрекго магнетскогг рапорта*). Саветоваше се дакле, шта имг садг вала чинити. Да е смртБ — или барг оно, шго обично тако називамо — досадг магнетнимг сномг задржана, бнше свима лсно, али имг тако исто асно баше и то, да ће напрасно разбуђен-ћ — ако уобште буде могуће — навжалостше пос.гћдице имати! Шта да раде дакле? заклгочише, да оно чине, што се обично у таквимг приликама чини, т. е. да причекаго. Тако е протекло готово седамг месец1в. Свакиданг одлазјо е господинг К. сг лекарима и дрзтимг прјнтелБИма 3 7 Валдемарово обиталиште, и свакиданг е налазш све онако, као што е прошастогг дана оставш. Пос.тужителби нису ни едногг тренутка собу оставлнли. После седамг месецШ наПпосле заклгоче, да покушаго пробудити га. Да бм Валдемара (мм ћемо га шштг овнмг именомг називати) изг н-ћговогг смртногг сна пробудш, учинш е господинг П. повлачена за разбуђиван-ћ изг магнетногг спаванн сходна. Неко време остадоше та повлачена безг успеха, но навпосле поче се ирисг (т. е. прстенг у зеници) у оку спуштати, али при томг потече жућкастнв, смрдлБивни гнов. Лекарг Ф. зажели садг, да господинг П. штогодг запнта, и оваи то учини. „Господинг Валдемарг! Можете ли намг садашн^ћ ваше стан^ћ разпснити, и ваше жел-ћ изнвити ?" бзикг поче дрктаги, а навпосле поче — тако рећи валати се 1 .0 устма, али вилице и устне остадоше неиодвижне, и онаИ истмО з г жаснмН гласг, кои е после тако дугогг времена у ушима околостоећи' остао, опетг се зачу. „За име Бога! — Брзо! — Брзо! — Успававте ме опетг! — или ! брзо! пробз дите ме! — Само брзо! — Та а вамг кажемг, да самБ мртавг!" При овимг речма обз'зе све такавг ужасг, да су мислили, да ће сићи сг з'ма. И самг госиодинг II. едва е остао при себи. У свомг иедоумленго хтеле болника онетг успавати, али зал^-дг — кг томе већг неимаде силе. —■ Ништа му дакле друго неостаде, већг да разбуђенћ произведе, па ма како испало. 'Го покушен-ћ чинило се, да ће испасти за рукомг. Магнетна повлачена продуже се садг као у некомг беснилу.

*) Ранортг зове се опо одношен-ћ, у коме гтои магнетиз»р1> т. е. онаН кои другога иагнетнше, кт. магнетисаномт., тако да оваи последнми и саме мнсли првога погнЈја, па и онда, кадг е оваЗ уда.тћнг, неизивлћне жезћ нћгове нознае, и исте, гнетскоиг силолг нрину^енг. но иогућству изпунити труди се.