Podunavka Zemun

ЛНГТЈћ 31 31Е1ВГ Н Н45КУ«

211

на нн." — Затимг додамг да башг нви ради нисамв дошао, на кое ми онт. одговори: „Тимг бо.тћ за васг" — Наипосле прмгћтимг му да ми се околнни пред1;лг допада; а онђ одгопори: „Шта то помаже, кадг су лгоди несносни? Ц да томе треба затворг лепимг пред1;лима изваннг предпоставити." — „Али опетг бн се могла една Емилја у таквомт> затвору трпити!" — додамг а — „тако као золл кон човеку еднака око главе зуи." У томг повиче г. Орни тако здраво, да самв се чисто уплашш, ерт> нисамв могао видити шта му се догодило, ерт> самБ на другомг прозору стано. Али садт> се укаже ЕмилЈн ст> умилнимг претећимг лицемг , држећи у подвгнутои руци едну чјоду, коЈомг га е састрагг у леђа убола била. „Знаите и то, господине мои, да ми зол^ и бости умемо. То е напманн казнв, али стрепите одг наивеће!" „Онда ћете га у срце погодити!" рекнемг а. „0 то неможете наћи кодг г. Орни-а!" дода она и удали се итно. Младми оваи човекг остави гунђагоћи собу. Заиста смешанг поавг за мене. Н јоштг у момг животу нисамв вид10 човека у н-ђговимг млађанимг годинама, коп се чпнаше да е светскп! човекг, и кои е прјнтну сполншностб имао, тако суморногг и безчувственогг спрамг дражеће несташности младе лепе девоике. У соби нисамБ хтео самг остати; зато изи|)емг напол-ћ, да провидимг изг дугогг времена околину куће, и до})емг до баште у кошД е Емилјина млађа сестра Мар1а цвеће залпвала. Н самк са задоволБствомг сматрао д ^лателностБ овогг дражестногг створенн, и завидш самв сретномг отцу. Оваи а|фео, на гранчици свогг детинства, јоштг у пунои н4говои безазленосги и невиности, но опетг у прецветавагоћои дражести д!>вства , лебдећи овако надг цвећемг могао бм се у живопису као идеалг усхићеногг вештака сматрати. „Ко то иде ?" запмта она, чувши моИ ходг, али се неосврне. „Лоповг!" одговоримг н. „Шта оће да украде?" запнта она смегоћи се, и непогледавши ме. „Маршнг наилепипи цветг." Садг остави она канту, и пође ми страшлБиво на сусретг, рекавши: „Таи бн и сама радо видила." Н бацнмг погледг свудг унаоколо и опазимг едну лепу полуразцветану ружицу. — „Смешг ли е узбрати?" запнтамг е. „Лоповг не пмта !" одговори она, и пружи ми неке мале маказе, да е одсечемг. „Н некрадемг за мене!" реко н. „А коме ћете ту ружу дати?" запвиа она. дНаилепшов девоики у Крансаку." „Добро, господине мои, то морамг дозволити. Али зарг вм познаете већг све девоике у Крансаку ? Та вм сте текг пре едногг сата дошли." „Н познаемг само наилепшу." „Вм ме лгобопитствомг морите господине. Оћетел' ми барг допустпти да васг пратимг." „Молнмг васг само да за еданг тренутакг мирно по-

стоите!" одговорамг н и забодемг брзо ружу у пантлБику, кон е честе, мрке витице на н4ноД глави свезивала. „Вн се варате, вм се варате!" мол е сестра Е^илха наилепша." „Како ми можете противословити, лгобведостоина Марш? Зарг вБ1 можете суд1а у вашои собственои ствари бнтп? Кадг вамг а кажемг да сте вм наВлешпа у Крансаку шта можете онда протпву тога казати?" „Ништа, него да сте ми доказали, да е кодг васг лепша девоика она, коа вамг е напближа. А ту н1е ласкан^ћ тако велико." „Ласкан^ нје велико; али тимг е већа истина." Тако се продужи ова распра; докг ше рз^жу задржала. Потомг ме одведе онамо, гди су бмла н^на наВлепша сокровишта састоећа се у цвећу. Мм се за кратко време упознамо. А пре него што е вече протекло упознамг се и са целомг породицомг. Госпа Албертовпца, мати ово шесторо деце, бмнше прјнтна, разговорна, оштроумна као и сви остали. Само онаи гунђало Орни бно е права противностб нашов шали. Онг ш'е ни уста развукао при свемг томг што смо се мм тако много смелли.

Изг едногг дана постаде осамг. Н самв свако вече мећао ствариу сандукг, а свако сл^дугоће готро опетг вадш. Еми.т е држала честно свого речв и мучила ме е горе него ФилосоФа , кои е прн свомг н-ћномг драженго равнодушанг 6 бјо . Иигда нисамБ слађе м} 7 ченг 6 бјо , но нигда ни жалостше. Како бн могао красну, н-ћжну, хитру и веселу ЕмилЈго безг узхићена гледати, да око мене лебди? Осећао самБ, да е моме спокоЛству опасна бктла, и оружао самБ се противг н&, али све узалудг. Све е на нбо Л само зато створено 6 бтло да силне страсти у другима распалгое. Но она, кон е текг у шестнаСгсту годину стЈ^пила, ше о томг нишга слутила. Она се играла у млађанов лакомисленоети са аморскимг стрелама непознавагоћи нвшву силу. У нборт е саеднн-ћно бнло детин-ћ чувство сб дражести дћвичне милокрвности. Ма шта јои тн н-ћжно ил' ласкателно рекао, небн она правни смпсао истогг разумевала и извртала е свагда са нечувствителномг шалвивости озбилБностб у досетлБиву шалу. Често самБ ммслш, као да се у нЂнимг прсима срдачнје саучастје спрамг мене пробудило, кадг е ћутала ил' кадг е са задоволБСтвомг н^ћнг погледг на мени почивао а неизказано неко одушевл-ћно смешен^ н^ћнм оч1го чисто ми е казати хтело: н живпмг за тебе, неверниче! — Али напротнвг То е бнла само н^на обична детинска благодушностб и чистосрдачностБ, кон е збогг оскудице у искуству и познаванго света врло лепо природно№ н^ћжности шћногг духа доликовала. Она остаде она иста, кон е и бнла, и н!е према мени ништа више чувствовала него према другима, коима е сг напвећомг простодушности наклон-ћна бнла. Да се коме допадне ил' да срцемг чшмг завлада, Н1е ни желила, а заиста ше ни узрока имала, ерг она се свакомг допадала и сваши е робг н-ћне лепоте постао, чимг го е првнВ путг вид10, ал' и то е знала , да се свакомг допада. Па опетг зато ше бнла суетна, већг само задоволвна, весела и према свакомг дружелгобна, као деца сг коима се