Podunavka Zemun

212

ПОДУНЛПК4.

свакЈИ радо шали и забавлл. Она се знала китити и умела е оно изабрати што шК лепо стои. И она женска н^жностб, оно девоачко благородство, кое е са невиности готово свагда скопчано, давало е и саиои н-ћноВ несташности оно достоинство, кое никомг, кои 10и се приближ1о, нје дало заборавити, да н^ћжке границе пристоиности неможе преступити а да неизгуби н-ћно уважен^ћ. Кадкадг ми се чинило да наирадје има оногт> човекомрзца. МорамЂ признати да е Орни бмо такавг човекг, кои се свошмг сполншности свакомг допасти морао. И само н^гово мрачно неразположен4, н4гова меланхолична наравв давала му е нешто пр1нгности, давала е н^говомђ смешенго , кое е посве редко бшо двпнку вредностБ. 0наИ, коме ништа на свету те право бшо 6 бш е нрема свакомг правичанЂ, и онаи кои е непрестано гунђао бвш.е наг1бола душа на свету. бданпутг уђемх у собу башт> онда, кадЂ му е Емидја, докг е са прекрштенммг рукама седјо и нго ни погледати нје хтео, косу сг чела укланала и рукомг боре на челу поравнати хтела. Морамг признати да е овап угледг поверителности правБпТ ужасг у мене ул1о збогг саревнБивости. Нбои се то чинило као нешто сасвимг обично , зато продужи свого забаву и онда кадг су н&ни родителБИ залудно самномг ушли, тако да смо се томе гласно смеати морали. Кадг се о н-ћговомг одлазк} 7 речБ повела бБ1ла она исто онако равнодЈчпна као и пре, шта више сав&товала му е у н4ноп смешнои оз 6 илбности , да самномг у Шпашго иде говорећи : „Онде е правии' .рав човекомрзаца. Онде се убЈл ко кога сретне, па тако ћете се вб 1, г. Орни, на оваВ начинг наВлакше лгод!и ослободити." Нћна е сестра Мар1а бБ1ла е исто тако весела живостна и н г ћжна као и она, али само много детинаст. Она е показивала кадкадг много више н^ћжности у осећанго

него Емилјн . Н 6б 1 готово рекао да е ова одг природе осећан4мг одг свега доброгг и лепогг већма обдарена бша него она. То се могло и на н^ћномг лицу познати. Ше МБ1 могуће описати ону срдачноств коа се у н^ћнммг чертама опазити могла, и кон е рекао 6 б 1 цео н-ћнг створг оживотворавала. Она е по сполашности лко на свого сестру наличила, у стасу, двизанго, гласу и облику. Али чинило мб1 се да е кодг н4 све благороднје 6бмо, и ако нисамв узрокг тога изсл-ћдити могао. У н-ћноП е невиности лежало неко чудновато величество. Н'ћне су черте лица бше правичте. II готово би могао рећи да е лепша бша одг Емил1е; али не, кон е одг нби лгобведостоишп. Често мб 1 е велико задоволБство причинавало, сматратц саглас1е и несагламе и преимЈћсгва оба ова дивна суштестви. —- Марјл мБ1 е бБ1ла приврженјл. Гос. Орни те јов се тако допадао , збогг н^ћгове суморне често досадне нарави. „То ми е сасвимг противно," говораше она „а волемг небо само онда кадг е плаво и чисто. Са детинБскомг поверености саобштавала ми е она све свое мале таине, и пмтала ме е у свему што е годг предузимала за сов^ћтг. Па и о самомг н-ћномг оделу морао самв мое м4н1е изрицаги; а тако исто и о од^ћлу други ! Моа е речБ кодг н-ћ много важила. Признаемг да самв овомг детету здраво наклон^ћнг 6б 10. Кг томе знала е Марјн и тако трогателпо молити, да самв и онда кадг самБ осмми данг могг задржаванд у Крансаку за моД одлазакг опред^ћлш, принуђенг бмо попустити, ако г. Орни, кои е самномг до Перпиннна намеравао путовати, и кои е више него н навалвивао да идемо, шштг неколико дана попусти. брг самв жел10 да с' г. Орн1емЂ у дружтву путуемг. (Продужек-ћ сл-ћдуе.)

1»|»а;гн.нангпIн маавмуиљ.

Французке капетанг лађе, кои е године 1855. преко лета у Пернанбуко становао, описуе намг едногг питомогг навмуна следугоћимг начиномг. „Пре краткогг времена обедовао самв кодг едногг Брази.шнскогг трговца. У разговору дођосмо на изученогг шимпанса господина Ваннека, Креолскогг племића, кои га е у шуми уватш. Сви су хвалили то изредно, и приповедалп су о н ^ћму такве чудноватости, да самв морао мое неверован4 изнвити. Мои се угостителв насмеа и рече, да а нисамв првБ1#, кои томе нисамБ веровао. Зато ми предложи, да сђ нвиме реченога господпна Ваннека по'одимг и собомг се уверимг. Н на то радостно пристанемг, и СЈпраданг кренусмо се на путг. Кућа Креолца баше на путу, водећемг у Олинду, одг прилике четвртБ часа одг вароши удал-ћна. М б ! смо на конБма ездили поредг краснБ! џбунова кактуса, кое су ванане и палме дивне осеннвале, и мотримо наипосле дражестну вилу (салашг). бданг црнацг дочека насг на улазку и одведе насг у собу за дочекпван^, а затимг оде брзо, те да свомг господару нашг долазакг лви. Пре свега паде намг у очи маимунг, кои е на столици седш и сг ве-

ликимг прилежанћмг ш1о. Удивл-ћнг сматрао самБ га врло пазливо, докг е онг, чинећи се и невештг што смо мм у собу ступили, мирно шш. Врата се отворише, и господинђ ВаннекЂ довезе се на своши столици. Премда е клнстг бмо, то се опетг чиннше да е спокоанг нсрећанг; онг насг навучтивје поздрави. Маимунг е еднако ппо. На то н п неотице викнемг: „то е чудно!", ербо е истбпт као какавг савршеннр^ крончг свои посао оталавао. Онг е шш неке узане пругасте чакшире, а те су амачно н^ћму намен1>не бмле, почемг су нко узане бмле. Садг_ уђе у собу црнацг, и ави, да госпођа Нсминг долази. Домаћинг намЂ е као свого суседу представа, кон е са собомЂ водила ћерку одг дванаестБ годииа. Ова одг часа одтрча кђ маимуну, као кђ свомг старомг познанаку, и поче сђ нбнмђ брб.ити. МаимунЂ е изподђ ока гледао на свога господара; но почемг е оваи врло суморанг бмо, то е продужш своб посао, и шш е прилежно. Уеданпутг му се прекиде конацг, а онг метну еданг краи истога у уста, овлажи га устнама, усука га левомг шапомг и удену опетг конацг у иглу. Господинг Ваннекг окрену се кг н^ћму, и