Podunavka Zemun

>11ЕСТ1> 34 31КАКУ В1 ВВАУКУ.

213

речему онакв исто брзимг говоромг, као што е сђ нама говорш: „Жакт> остави твоИ посао, и почисти собу." Жакг оде у оближнга собу и врати се одма натрагв носећи у ишпи метлу, и поче чистити као каква пзвештена служкина. Садг самв могао цело н^ћгово тело и узрастг видити, почемЂ е непрестано узправл4нг ишао, а не четвороножке. Бмо е одт. прилике три стопе високг, али е нешто погурено ишао. Имао е на себи платнене чакшире , о®арбану кошулго, доламицу и црвену пошу. "На друпи знакг свога господара, оде Жакг и донесе неколико чаша лимунаде на едпои даски. Наипре е послужјо госпођу Н сминђ и н^ћну ћерку, а после насг, као какавг наивешпи служителв. Кадг самв чашу изшо, притрчао е, да ми праздну чашу узме и да е опетг на даску метне. Господинг Ваннекг извади своб часовникг и показа маимуну: на часовнику бнше управо трећји часг. ЖакЂ изијје напол-ћ и донесе свомђ господару супе; Ваннекг намг приметп, да се маимунг пстина у часовнику неразуме, али да врло добро зна, Лта то значи, кадг шеталица трећш часг показуе, то естБ, да господарг ужину иште. Ако му се у друго време часовникг покаже, онда неће супу донети, али ако е трећш часг прошао, то ће безобзирце наполЉ изтрчати, и супу донети, и онда увекг доб1н мало шећера. „Сви неможете себп представити," рече господинг Ваннекг, колико мене е труда и времена , а нарочито стрпл&нл стало, докг самв овогг маимуна 063410. ГЈрикованг за мого столицу, поступао самв сђ нбимђ у момђ предузећу сасвимг по методу. Ништг небаше тако тежко, као научиги га на н^ћгову одећу: непреетано е свое чакшире свлачјо, докгодг му 10 нисаав за кошулго пртшо. Кадг са-

мномг у шетнго излази, онда носи сламннВ шеширг, али никадг безг наивећегг кревел4н,ч. О нђ се свакиданЂ купа и уобште е чистг." „Жакг!" викну господинг Ваннекг и показа прстомг на мене, „оваи господинђ жели своН рубацг." Маимунг узе мои рз^бацг изг џеиа и предаде ми га. „Покажи садг гостима твого собу," рече н&говг господарг, и ЖакЂ отвори врата, причека ту, докг смо сви ушли, па онда истомг и онђ за нама уђе. Све баше у тоП собици чисто и уредна: креветЂ сг модроцемг, еданг асталЂ сђ не колико столица, еданг орманг и различне играчке; на зиду висила е пушка. Садг зазвони у другоП соби звонце; ?Какг изтрча напол^ и наскоро се опетЂ врати са своимђ господаремЂ, кое га е на столици унутра гурао. Међу тимг самв био пушку сг клина скинуо; господинг Ваннекг предаде е маимуну, н оваИ донесе зрна п рогг сг пушчанимг праоиг и пунш е пушку као какавг наивештш ловацг. Затимг стаде ЖакЂ на прозорЂ, метну пушку на око, и избаци е безЂ и на иман г 1 згђ узнемиривана одг н 4 ногђ треска. Тако се исто вешто обходш и са оруђемг за борен^. Но небм крин 6 б 1Л0, кадг бм све изпрпчао, што намг господинг Ваннекг о н-ћговомг возпитаванго маимуна и тога следствама саобшт10. Седосмо за асталЂ да обедуемо, сг некимг нозванимг на обедг госпођама и лгодма, и ЖакЂ е томђ приликомЂ показао свого велику вештину и окретноств у послужнванго. При разстанку нашемЂ рече мо0 пратиоцЂ да му кут!е са сладкишима нема, изђ кое е маимуна часпо. КрадлБивацг е таи бмо Жакг, кои му е кутЈго изг џепа вешто смотао. Кадг е дело изишло на видело, извуче маимунг одг свога господара подобру фур}'.

Но и ако су се ствари стаклене, шарено стакло, а иожде одг год. 1250. и стаклена огледала тако нко трошила, опетг обиталишта нису са стакленимг прозорима снабд -ћвена бБиа. брг се текг у 14. и 15-омг столећу као панетодостоиностБ спомин^ , да су ноколико кућа у Базелу, уместо папирнм зеВтиномг намазанн или рожнм, стаклене прозоре имале. У 15. столећу имали су Француски Кра.тћви само шарене прозоре одг стакла; ерг су лгади текг по свршетку 14. столећа научили правити бело стакло, и тмме праве стакларе основали. Сов-ћтско здаше у Цвфпху имало е и у години 1402-оЛ чоане прозоре, а дворови благородства Енглезкогг одг вр'бовн решеткш или Фине растове коре; у 16. столећу имали су у целоГг ЕнглезкоИ само крал4вски дворови стаклене прозоре, а остале куће имале су плетере, месго стакла; у почетку 17. столећа бнли су у Французк* и само одг папира прозори, и 1750. год. пмале су палате у Милану и Флоренцу такође папирне прозоре, а Флаше одг стакла у 15. веку бше су шштг редкостБ, докг садг н. пр. Фабрика БреФентска у Енглезкои 60.000. неделБни, а Фабрика Французска Виколенова годишнћ 3 милјона такови Флаша израђуе. Прву стакдаду по-

дигла е Енглезка текг 1557. Шведска 1640. Португал1Н 1750. године. У средн1;мг веку добнла е надмоћ1е у Фабрициранго стакла Венец1н, ерг е она огледала и стакленнК бисерг израђивала, кои н даиданашнмп у нсточнои Африкн место новца заузимл4. Венецјанскн Фабриканти получили су благородство, и већг 1275. год. држава забрани извозг стакленогг песка. На оцГрову Мурано лежале су ове стакларе, кое су поредг ткачкогЂ заната и трговине, бБ1ле узрокЂ, те е Венешп до толике силе п богатства доспела. У данашн-ћ пакЂ време лгоди нису само научили стакла за прозоре правити, него су у станго комадЂ стакла у едномг мннуту на конацЂ одг 90.000. стопа дугачакг развући, кои се као и свила уткатп и алБина одг тогг направити може. Испрва су прапили мала зеленкаста округла окна за прозорг, а доцше на подобЈе таб.ни. бдна едина Енглезска Фабрика избацуе годзшн4 до 21. милјонг квадратнм стопа стакленм таблш, Белпа 32. милшна квадратнм стопа кои 14. милшна Франака вреде. Прва Фабрика за огледала у Немачкои установл-ћна е текг год. 1697. у НаВштату на Доси, у Французкои 1665, кодг Шербурга и скоро су затимг иаучили огледала дити тако, да е една Французка ф ^брика