Podunavka Zemun

Везирац« (Историчка припов -ћстБ. Спис

I. Зиате ли гди е србскШ Римђ ? Карловце сремске мисдпмг, ову не толико красно, колико умилно лежећу варошв, познату већЂ одг времена римски', после насртанЉмг дивлни народа порушену , пакт. опетт. у нов1е доба одт. Хрватске бана' звана Херихрата, сина именомг Карла изђ разора подигнуту, одт> кога име свое ново задоби. Да, Карловди сремски су вамтв то, ерг у нбимз врхоВНМ11 пастпрт. православногг столуе стада ; да, Карловци на подножЈго Фрушке Горе романтично лежећи, огрл-ћни ст. лева брзимт. поноснммђ Дунавомг, сђ десна сђ онимђ таласећимЂ, и вЈгогашћимЂ се брдинама, на коимђ гласовито карловачко вино роди, и гди се онако весела берба слави, као што м мо8 покоинмИ саученикЂ, врлни Бранко РадичевићЂ живо опева. Два вамЂ у нвима има главна сокака , долкну и горнго страну вароши сачиннвашћа; доблнни , кои тамо дал& по поносномђ и красномЂ Банстолу — одђ бана тако названомЂ иуту кђ Земуну; горнвш, кои по одђ тепсје равн1емЂ друму кђ Варадину граду води. На овомђ путу прама Варадину ходећи, по сага одђ Кгфловаца, видити е брежулакг еданЂ, кои се ВезгфацЂ зове, а одђ н^ћга опетЂ мални четвртг сата надал-ћ, долазишг кг еднои, управо покраИ друма стоећоИ црквици, званои Теше, и зав^тнимг путован1 ;мг неброиногћ света на светковину Матере Богородпце одђ снега зване обште познатои. У време прииовести наше на н-ћномЂ месту станла е мала црквица — пре бнвша цамш тЈ'рска — у ладу они исти столетнн дрвећа, коа го сг едне стране и данасЂ окружаваго, те тако сатЂ одг града удал%на у самоћи св010и наличила е правомг пустиначкомг стану , што но е у турско време и бмла. У нкои се као и данг данасг служба БожЈа чо градеки свештници свршивала, но ше го тако многоброино светг као данасг похађао. Десно подг нбомђ не далеко у

н Тек1«. 10 Иј 1» ОкругићЂ Сремацг.)

долини има чесма една, што бисерг водомг извире, те разгалгое душу и т-ћло. Свакш у повестници иоле упутанг зна за карловачкј« мирг, учин ^ћнЂ међ' ТурскомЂ. АустрЈомЂ, По.мцм и Млетчани л4та 1699. 14. Ннуара. Премда су погогбе мира за Турску добре бнле, ницда не ман4 течаемЂ времена Тзфци поредЂ свое горде, об1ћсне и за онда на кавгу врло склоне нарави — ове порушити настонше, те опетЂ тражише, какве такве излике, за воевати проти†АЈ г стр1е. Аустр1н е те нБЈове нам1,ре позорнимЂ пазила окомђ , те увекг на опрезу бБ1ла. КадЂ се после мира седамнаеств година навршило, те се .тћто 1716. писало, у коемг Турци противг Аустрји по наижешће бучити почеше, у едно после подне аппо е чила дората друномг варадинскимг амо црквици некШ човекг у подпунои доби младости свое, коега пуно и здраво обличе и гћло, кђ томе очи жаромЂ севагоће, као младића здрава и срчана , -— ОФицирска оправа, пакЂ за оно што бннше, т. е ОФицира, издаваше. Бно е неши светацЂ Богородичнвш, те се после свршене вечерн-ћ малоброИнмВ светЂ изђ црквице кући враћао, кога е онг путенг сусретагоћи, учтиво поздравлно. И безг нам^ре свое до црквице ншити, у неке као мисли задублФ.нг до црквице доезди, кого отворену 1оштг спазивши, незнамг каковимг внутренимг до онда необичнимг нагономг , одлучи сг дората спћи, те ову црквицу досадг шшг невпђену посЉтити. Веже дората за едно одг околни дрвећа, пакг тихимг напрсти коракомг —■ необично воиничкомг владанго - - ступи у црквицу. Предг олтаромЂ, икономг богородице накићенимЂ горело е кандило, те чаробно разсвет.мвало таму, кол се залазкомЂ сунца већг знатно поавила, ове сг мали пенџерп провиђене црквице, а тимг већма побуђивала побожна чувства узг тишииу овогг сиромашкогг бож1егг храма. Ступивши унутра одма шу очи падну. на бнће неко предЂ олтаромг клечеће. Одећа