Podunavka Zemun

218

ПОДУИ.4ПК.4«

казиваше мј ' да е то жеиска. Халвиномг угасите бое одевена, власима ј т два плетка на начннг венца око главе ов!енимђ, склопл4киит> рукама, а очима непомично }' икону богородице упртимг клечаше, почемг јои почесто уздисаи груди надизаше тако, да ш е онг добро чути могао. Дуго е исподг }'лазни врата црквице стоно, на све заборавивши, до осимђ ове побожне женске; она му единмв предметт> душевне забаве биаше , те тако за мало евоимг уздисаи, кои су већт. и н-ћгово продирали ердце, толику лгобопитностк у н-ћм}' пробуди, да е одлучш конацг модитве н^ћзине чекати да ши и лице видп, те спозна то женско бнће, кое тако побожну душу у ееби кр!е. Али она задуго се шшт> непреста молити и уздисати; чега ради и онг сажален^ћмг тронз г тг , да го у томг не побуни, одлучи изг црквнце тихо изићи, и желви срдца свога крозг низкчВ пенџерг спрамг олтара одолети. Овде иетомг нго у свои: н^нов бштноети сматрати могаше. Види женеку зрелјегг доба , }' двадесетг прков одг прилике години; лица не толико пуна, колико у среднго руку сувоннва, но бледа као да е изг алабастра или мермера изрезано ; очи дублћ лежећн, а уедно ватрено и умилно тужно севагоћи тако, да би свакогг у истш"! ма и узхитити разтужити могле единимг погледомг ; уста малени полурумени сг онимг малпмг лгобкимг осмепкомг, коп сг тимг што се е едва опазитп могао, сг тимг е чаробнје делоиао; ег пошпрјн пакг глатка бела чела падаше г>и две витице дуге црне косе за уши заметнуте, а одтудг у кудрави таласи низг виеокш вратг, као што га славнии Перу!;ино своимг Мадонама даваше, на узвишена см-ћшна недра. Све ове черте лица н^ћногг поредг внутреии чувства необично му се као меннле: садг су шп очи жаромг севнуле, садг опетг као у туи осевакг се таи изгубЈо, чимг се у суза стаклише, а чело глатко у боре шп се збора, }'станце чврсто стиси}'ше, садг опетг еве то изчезну, и она у природноО своши чаровноети сину, као зракомг надежде подкрепл^иа, а уНхомг молитве ут-ћшена. Све е ово официрг као запан^ћнг мотрш, кое вечернБОмг тишиномг сутона, кое самошћу црквице шго го само та побожна женска изпуннваше, кое пакг чаромг лица н^ногг, кои тимг чаробн !и при бледоД кандила светлости н-ћму се указиваше очаранг, мислш е, да неко изванредно етворен^ћ анђела или богинго предг еобомг гледа. А кадг ГоИ у еданпутг очи у сузама заблисташе, у толико поста тронутг, заборави да е воиникг и осети да е човекг, те да срдце не еамо са борбу него и за нешто друго — етворено има. Чувство сажаленн на толико га узнесе, да и неотице глаено „ахг" изг дна срдца уздану, но на то и одма опази, да се и женска уплашено тргла ; што и н-ћга тако побуни, да е кое сг укора срдца свогг, што го е у молитви емео и уплашш, кое пакг сг необичн.м доеадг срдца чуветва гон^нг и незнагоћп што ради, брзо свомг ее дорату повратш, овогг одвезао, те брзо на н4га скочивши и оштрогаг га мамузомг у трбу ударивши виловито путемг Варадину одлегш. Какове су га мисли путемг забавлнле изг горе описаногЂ догађаа моћпће драги мои читателви ласно погодити. Кое та непозната и чаробна женска ? Чјл е, каквогг ли е

рода ? Гди пребнва, кон 10и е кућа ? Зашто е тако побожна, зашто ли онолико уздише , сђ уздисаи сузе мешагоћи ? Какви ли ши тежкји каменв на срдцу , кое га олакшпцу у молитви тражи ? Билп ши се другимЂ коимђ начиномг помоћи могло ? Ова питанн прекрштавала су му душу и срдце тако лгобопитно, да е екоро, скоро готовг био дората црквицп окренути, да се ше изг мислји евои пробуд10 епазивши себе предг градскомг кашомг; али да непобуди сумн^ћ какове кодг враћагоћегг ее пзг црквице, света, коега е близу града опетг стигао, оштрје јошг подбоде дората свога, те уезди кр ,зг градеку кашго. Путг е кг н^говомг стапу краи оне гостилнице кодг царскогг орла водш, изг кое се узг звекетг чаша изг внше грла глаено орила ова народна песма : Ше влно Доичинг Петарг, варадинсшД банг, Онг попјо ето дуката све за еданг данг, 1ошг к' тому врана конн златанЂ буздованг; Карао га кралћ Мапа землГј господарг: „Богг т' уб10 Доичинг Петре варадинскш банг; „Зашто попи сто дуката еве за еданг данг ? „Тошг кг тому врана кона златанг пуздованг ? Ал' беседп Доичинг Петарг, варадинскји банг : „Пекараи ме кралк Матја земл-ћ господарг : „Да тм шешг руино винце, кое шемг а; „Да тм лгобишг крчмарицу, кок> лгобимЂ и : „Попш бм златну круну, кого носншђ садг, „Погпо бћ! равну Пешту и еавг Будимг градг !" Бмло е то друштво н-ћгови другова, у кое е и онг по обећанго сномг доћи бм морао, но ради свои садашнш чувства, што су га тако силно до дна срдца уздрмала, принужденг бм , првми путг у свомг живогу р-ћчв, браћп задату, прекршити, пакг зато као муна крап гостилнице на нго ни ока небацнвши пролети. Друштво га е до душе опазило и те ни навман-ћ двоумило, да онг доћи неће само докг свога дората смести, ерг е увекг међг браћомг као искренг, срдачанг и за човека одг р^ћчи сматранг и ц^ћнћнг бно. Али нашг ОФицирг одезди у горнкШ градг у собу свого, безг да се исто вече изг нћ кудг мако, одма нго забравивши. Соба н-ћгова горе у другомг кату повећа сг два пенџера Дунаву окренута бнла е сасвимг воинички уређена. Уморанг, као да е чигавг данг зноећи се копао баци се на креветг. Сунце давно већг зашло, а ноћца са своимг тавнимг плаштемг еветг прекрила бшше. Звезде титраше на своду модрога неба. Свеће ше запалити хтео, ерг му е мракг сг душомг и срдцемг сачувствовао ; ербо мракг покриваше му душу п срдца сг незнана оне женскин^, а душе у станго н-ћговомг беже одг светлости, лгобећи мракг, да већма при светлости свое неувиде нде. Тишина и пустошг собе нђгове садг му првни путг несносна постаде, коЈомг као преплашенг првнп путг у свомг животу тежко узданувши рече : „Ахђ како е тежко бвтти човеку самомг!" честв ни достоинство, ни угоднни животг, ни лгобовв и угледностБ кодђ свои другова садг му никакве ут1>хе да т1! немогоше; све се у ништа разнђе; само женска она, ,;(>ћ) садг већг лгоблаше и лгобећп у ердцу сажалнваше , едина