Podunavka Zemun

ЛВВГТ'В» :м »1Г.ШУ ВВ ИбУКУ.

са свшт> пј о.шра изг пта лгобки питомица своИ изборг з чшпо. Нашто обширно описати, кано е Коршшно внмманје на себе обратјо ; како е едиогг Елмиропогг го-уба уватјо, и прву депешу ЈоИ послао ? Обште е познато, да спгћле залгоб.гћне младиће срећа узастопце пратп, — доста, да су се они познали, и Викомтг е озбилвно желјо, Корину: богату насл-ћдницу -— кое е Корина заиста и бнла, чимг би к» Марквиза за кћерв признала — изг куће госпоз Балзамине унраво у свого одвести. Онг е Мар!ету умео задобити, кчш е мислили, да се наклоностБ Викомтова плаве Елмире тиче. Елмнри е дакле све прпповедила, што е о никомтовомг богатству, племпћстпу и господству чула. По н-ћномг приповеданк), бмле су н1;гове готовости у банки иезнагна часп, богатстна ићговогг , премда су неколико стотина хилнда нзносиле. Али лежећа добра, и замци у зипндиои и ФрннцускоП лежећи, Фнбрнке , лађе на мору, кое су н'1;говогг отца мил10не, премда не н4гово стародревно име носнле; наипосле н-ћгова добра на американскомг острову Гпаделупу. и — но ко ће све пребровтп, ко ли запамтити ? и сва та кннжеска богатства бмла сј г опред1злена, да ш единацг —нашг Внномтг — наслћди, кои е садг као слушателБ права у Паризу живш, као сннг ма когг обичиогб човека, сг томг само разликомг, да е онг онаао 0ДНШ10, куда су други пешке ићи морали, да е онг — ако се сусћдма веровати могло, и разаични еквнпажа имао. Што е годг Елмира дознала, саобштавала е одча Корини. Телесне дражести н1>гове и сама е ни.итш; светло-црну косу, плаитеће очи, бледоотб лкца — сведокг великогг духа — несташно сиешећа се уста , аристократичнС зубе ■безг сваке мане, кавалерСко-намештену браду, беле руке, прекрасно скупоценО одело, све е нлеменићство, лепоту н млндостб на Еугена показало. По лицу кое се често на прозору указивало, судећи, морао е обично сг отменимг светомг обходнти, а о дивномг гласу н-ћговомг, могле еу све питомнце Балзамининогг заведеша прниоведати, ерг су прилику при тихоИ ноћи имале, днвие песме нћгове слз 7 шати. 0, шта 6 б 1 Корина дала, да се онг у ономг магиовенго, кадг се на прозору указала, чути дао? гласг 6 бх н+>говг тужно срдце н1зно излеч1о, и лестрнлен^ћ утишао. А и како бм онда на тјтз ' и на помаику свого мислити могла кадг 1оИ драгш пева. Али башг данасг, у овои тихои ноћи ј нје му се песма ч}'ти дала, па ни саме прозоре ше отварао, кои су врло осветлћни били, и крозг кои се 1 сваконки сенка видити могло. ЈЗикомтг е морао — н!е о томг Корина двоумнла — весело дрз т жтвО кодг себе нмати, у исто вреле, кадг му е прЈателБица зсам.гћна, као сирвче, у сббици сво10и з'здисала, Безг да е зато Викомту што пребацнвати могла, опетг му е то нћгово весел'ћ за зло примила. Напрасно прозорг затвори, и у креветг легне. Али се МорФеи луго изгледати дао. Хелонзннн валцерн и нолке дуго су е неумбрнмо мучиле. Мећутимг »|>1 еааши елухг несташно варао. Текг да за-

спи — али јои се учини, као да топотг конл, звеку кола, и пз'цннву бича чуе, ђипи сг кревета мпслећи, да неможе ннко дрзти бнти, но сама Марквиза — али увекг узалз г дг се Корина З'здисала, илакагоћи, и Богу се за благодатнБп! санг молећи — и едва едаредг, али доста доцканг, буде услишана. Напрасно го Мар1ета пробз'ди; већг су зраци сунчани собицу шИ осветлили. Марјета шв иисмо пружи. „Овогг е часа приспело" рекне јои девоика са некимг 43 'дновато тужнимг гласомг, и затимг изиђе. Корина се уплаши, познавши руку Марквизе. — У место помаике дође писмо, ладно, мртво писмо! — Но могло е при свемг томг прштноп. садржан бнтн, али е Корина башг несрећу слутила. Печатг е лепг, црвонг бмо, но нбои се црвг чпннше; и душа н-ћна н!е з'залудг несрећ}' сдутнла, ерг нсподг црвеногг печата на белов артш стонле су ове речи: „Лгобезна Корина! Примнте равнодз'шно ове речи, ерг помислите шта мо е стадо, докг самк 1& написала „Ахг шта е то! а викне Корнна упропашћена, оно своиско „тн" окренуло се у ледено „вн," шта ће далћ бнти? узме пнсмо и почне дал-ћ читати: „Оно, што ово писмо 3' себи садржи, устменб вамг казати, 1пе ми могућно! Знаите дакле да се н удаемг; мои будућји мужг само то захтева, да се одг васг растанемг, и то самБ му г корала обећати! И тако васг сг овнмг одг свакогг обвезателства према мени р-ћшавамг; ви сте' садг савршенб слободна. У неко време, кадг самБ поредг могг покоиногг мужа — кои лгобови мое Н16 достоннг бно — безг деце, безг радосги Живитн морала, узела сзмб васг као забаву у мо!0 кз'ћу; вб1 нисте мон кћи, вн сте кћи не-> когг Бернарда, зидарскогг калФе изг Пантина, ваша е мати пралн. Кблико ми е познато, родителБН сз'вамг живи; но иочемг сзмб н надг вама д1зло хриспннске милости учииила, и ваог брнжлбнво , отм-ћно воспитала и изобразила, то сте вн садг 3 7 сташо, оами себи помоћи, безг да сиротимг родителБма вашимг досађивати морате, кои и онако за васг више не ириличе. Вн ће те се безг сумнћ у честиту какву кућу, као воспитателница, умети сместити, па ћо те се ма кадг може бнти и добро удати. — К' тому оћу да вамг последнБш знакг мое наклоности покажемг: н ваиг покланаиг шестг хилнда Франака; Госпоч Балзаиина, ко!оВ такођерг данаог пишемг, исплатиће вам 1 Ш. Пемобте ми писати, ни благодарити. Н самк за оно, што самв Б - г срећи, и изображешо вашемг нрпнела, већг нагјрађена. Мони е доста мон савеств, ко« ме уверава, да самк дћло милости }чинила. Будите здрава и срећна, и ако васг и вивде невиднмг, опетг ћу вамг увекг бнти ирЈнтелБнца. Марквиза одг Сен.-Тропесг. Каканг гласг, какавг дарг на данг роћена? Бледа као смртБ. .е$:~п!!сж)Јиг у руци полети Корииа Госнои Налз11мипп, кошЛче све нознато бн.то и зато е са ладшшг /са} часгш^г предусретне

„Недаите се одг те несреће надвладати, има 1П доста коима се 10штг већа неср ћа догодила — могла би вамг башг и о самов мени доста приповедити — но ше садг овде о мени разговорг. А несрећа ваша и ше тако велпка, као што се чини, осимг они осуећени изгледа, коима сте се и вн, а и мн сви надали. Млоге немаго та знанн: вн се можете као воспитателница з'срећити; млоге немаго ту лепотз' и талентг као вн : вн бн на позоришту чуда чинили, а наше француско младо племићство има плачтећегг и чувствугоћегг срдца; оно лудо предрасуждегћ. кое е племићству на путг станло , себи невесту изг нижегг реда изабрати, одг дана на данг све више изчезава. Млоге осимг тога немаго о ш, што вм иоредг толики лепи своВства имате, а то су шестг хилнда Франака, кое ево изволите прплити, и квитирати. А вн знате, како самк вамг н прјателБски , н, ахг, да се небоимг ранне вамг позледити, могла 6 б 1 казати матерннеки — наклонћна, и зато ми нећете за зло примити, кадг вамг кажемг, да ћете ме врло обвезати, ако 1'оштг данасг мого кућу напуотите, ако ни зашто друго, а оно да лгобопитсгво прочи питомица избегнете, а особито — — но мон вамг е кућа свагда отворена, — — али башг садг ми се едногг херцога кћи нвила, кон бн желила у овомг заведен1го примл-ћна бнти, а други празни соба пемамг оснмг ваши, и тако, мила мон, валкда нећемо една другоИ на путу бнги, него ћемо се разстати, — растати, пре него насг жалосгБ надвлада — елте, мила, добра Корина?! (Свршетлкт. сл И.пч..)

; Старга са ЕЕ©геа времевза. ■ I. Ндо Л !1 у своту све иа гој>0 ? Има лгодШ, кои себи уображиваго, да е светг све кое годипе гори и хрђавш. У овомб адикованго н1е ништа новога; налазо се места и у наистарјимг кнБигама , одг две и три тисуће године, где стара лгоди Јошг тада лдиковаше, и ув-ћраваше, да нема више тако крепки п мудрн и тако цоштемн лгодп"т, као што 10 е бмло за нБ10ва млада доба. Овако се исто поговарало и у касншмг вр^мендма. Да е овако у свету едпако потранло, да се у едиомг веку човечјемг приметити могло, како родг чевешв све го;,и бива, какве бм мораде садг разлике бмти међу лгодима, кои пре двадесетг, тридесетг и внше сгол*ћт1Н живише, и међу нама', кои данасг живимо! Мм бн морали адна створена бнти према нБпца! Ако бн ово потврђенћ истинито бнло, да е светг све ков године гори и хрђавјп, онда бм се мн } залудг томо одупирали, и себе за бо.тћ држалн , него управо што смо — ако лн напротнвг ово ше нстинито, то онда морамо се на умг узети, да оваково што неверуемо, што станћ здвечје тако нко понижава. Често се догнђа, да се гдешто хвади » у звезде дпже, и нама с.е на угледг ставла само зато, штб е породг старн вреиева, ако мн дакле,