Podunavka Zemun

ЛИСТЂ 31 31КШУ II НАУКУ'

мачсвииа нвшвима са обема рукама заманвивали. Садг будући да тешки оклопи и шлеиови нисз' већт. у обичаго, ерг би само сметали, садашн4мг начину, по комђ се садт. ратг води. Могу се впдпти н старе велике сабл1>, кое су за угледг прплпкомг неки светковина напредг ношене, али ове сабл^ћ нису у рат^' употреблкиване, и тко бм ове за рагно оружш држао, таИ би дабогме чулно себи представлно величину н снагу старн ратнииа. Напротивг оруж1а коа се често у гробовима стари Хуна налазе, и уобште оружш стари времена, доволвно сведоче, да снага лгоди прошасти времена н1е већа била него дан-данашнвјв. Жоннтба Јуке СенчевиИа и Алил-ага ЂоиИг. (Свршетакг.) Кадг су били на полг равна иолд Ал' беседи Фатима девоИка: „Д\шо моа Сенчевић}' Лука, „Чини ми се да се землн тресе." Одговара Сенчевнћу Лука: 125 „Небудали, Фатимо девоико, „Та како се неби земла тресла „Подг м тме добрјемг конБицемг." Опетг вели Фатима девоика: „Душо мон Сенчевићу Лука, 130 дНешто виче у гори зеленоИ „И.1 1 е вила ил' е кукавица ,,Ил' чобанче кодг руни оваца „Ил' е Боићг у потеру нде ?" Истомг Фата у рјечн бнла, 135 Проговара слуга Радоване: „Нит' е вила. нит' е кукавица „Ни чобанче кодг руни оваца, „Већг е Боићг у потеру иде, „Зато б1ежи, господару Луко, 140 „брг ћешг лудо изгубнти главу „И уцвелитг твого старЈ' маИку." Кадг то чуо Сенчевпћј' Лука, Кадг то чуо што Раде говори, Онг уетави доброга кон1,ица 145 И Фатиму дае Радованз': „Радоване, верна слуго мон, „Ево теби Фатима девоИка „Па ти б^ћжи у б!еле дворе „Изручи го мошИ староИ маНки, 150 т 1\ ћу, гоиакг, агу пречекати „И проситг ћу одг н-ћга девоИк}' „Ил' изпроситг, или га погубитг." Кадг разуме сл}'га Радоване Што беседи гоеподару Лука, 155 Онг узима Фатиму девоикз' И меће го пред'се на коншца, Па онг б%жи крозг црну горицу У дворове Сенчевића Луке И Фатиму изручуе маики. 160 Иита маика Фагиму девовкЈ': „Ои Фатимо, мон снао млада, „Гди остаде Сенчевићу Лз'ка .Гди остаде зашт' сг тобомг недође." Одговара слуга Радоване 165 Одговара староИ мнлоИ мабки: „Оп старице, Сенчевића маико, „Осга Лука на Косовомг полго, „Оста Лука сг Турци на диванз', „Сутра ће те, маИку, походити." 170 Кадг е слуга рјечи довршјо, Онг се враћа господару своме На то полћ где онг чека агу Да изпроси ил' да га погубн.

Дође ага, а дође и слуга 175 Подг меану крчмарице Маре, Туде седи Сенчевићу Лука, Туде седи и с' виномг говори: „РуИно винце, румени ми лице, „Да ме Фата радје имаде." 180 Кадг то чуо Боићг Алпл-ага Што беседи Сенчевићу Лука, Трже саблго да му сече главу. Ал' беседи Сенчевићу Лз т ка: „НемоИ аго, одсћћи ми главе 185 „II самв просацг, просит' ћу Фатимз'." Лука проси, ага се поноси Ал' се Лука оканити неће. Кадг су аги рјечи додјале Онг говори Сенчевићу Луки: 190 „Курво кучко Сенчевићз' Луко, „Враћии мени Фатимз' девоику, „брг ћу тебе млада погз'бити „И твое ћу з'ннштитг колено „Палитг ћу ти бЈеле градове 195 „И рушитг ћу куле каменпте, „Докг ненађемг мого мезиницу „Докг ненађемг те кћери Фатиме." Одговара Лука Сенчевићу Одговара Боићг Алил-аги: 200 „Курво кућко своволкицо една, „Н самк иско одг тебе Фатиму, „Ако л' ми к) тн дариват' нећешг, „Одсећ' ћу ти русу главу твого, „брг н нисамв убога сирота 205 „Да и просимг а ништг неизпросимг, „Већг саић гонакг да се огледамо, „Чјн ћ' бити Фатима девоика." Па онг трже саблго одг поаса Иа заману до два до три пута 210 Паде ага покоИна мз' душа Паде ага у зелену траву. Оде Лука горомг певагоћи Певагоћи, конБицг играгоћи. Кадг е дошо у бЈеле дворе 215 Онг дозива до три калуђера; бданг крсти Фатиму девоику ДругЈИ Фати грјехг одрешава ТрећЈИ венча Луку и Фагимз'. У томе е слуга Радоване 220 У томе е свате покушо СакупЈо хилнду сватова. Када су се свати сакупили И руинога винца понапили Сви одоше у гору зелену Сви одоше проганнти Турке, Вама песма мени чаша вина. 227 Приметба. Ову сзмб песму изписао одг селзка 1озе Памуклића, пожешке градомеђе, ерг ми се видило да се оснива на повестници сремско-славонскоИ, почемг „Швеарг зтледало Илирје" (кн. 4. ст. 432) овако приповеда: „Ове е исте године (1598) Лука Сенчевпћг 5. Октобра предг вече, турски обученг у агину се кућу у Земупу увукао. Ага (у песми Алил-ага Боићг) мислећи, да и онг припада воене чете, заклгоча врага изнутра, тако, да се ласно отворити могу, ништа зла немпслећи. Чимг е све у дубокомг сну бшо, нашг се гонакг дигне и ступи полагано 3' собу н^ћгове кћери Фатиме. Она свога лгобезника, премда Христнина, лепо дочека, и после краткогг договора, све драгоцености и блага отца свогг покз г пивши, сг нБиме и два слзте (у песми е само еданг), кое е Сенчевићг довео, сретно измакне. Кадге готро осванзмо, ага опази, да му не'ма единице, и полети у потеру. Достигне Ш на по пута између Земуна и Карловаца, и као разнренг лавг на Сенчевића насрне. Но нашг се гонакг небои: седећи на конго држи левомг лгобезницз 7 , а десномг стаде се гоначки бранпти, докг ага на землго непаде. Два слуге агине та-

кођерг падну, а трећш измакне у Карловце, гди Турке побз'ни. То зачуе нашг гонакг, изручи лгобезницу своимг слзтама, а онг побуни Христјнне, коима е тз'рсгоИ нрамг додјно, и побјв се сг Турцима. Турака преко 120 пало, а други се разбегну. После е и дад-ћ Турке гонш, докг ше у замку кодг Осека пао, но ипакг измакне сг лгобезницомг преко Драве." Изг наведеногг се види, да се песма скоро подпз г но са Швеаровомг повестницомг слаже. Добро би 6 б 1 ло , да се све наше народне песме са повестницомг узпореде. л. и. о

Стантћ, МВ1СЛН н ноезвн народа Србскогђ. (По Ранке-у.) *дг Унутра сасвимг по нругама и долинама, кое реке и потоци просецаго, и по густимг шумама разштркана су села по СрбЈи; ако 40—50 кућа имаго, заузимаго толико места, колико и, Бечг са своимг предградјпма. Обиталиште стое понаособг, едно одг другогг одвоена; свака сочинпва за себе особиту обштностБ. Око праве куће, коа е едномг плетеромг ограђено, лубиномг и сеномг покривено празно место, на средг когг е огнБиште и ватра, поправл^не су коморе — кл1еги или ваати — кое су понаИвише отесаннмг даскама изнутра изшаране, али у нвима нема огнБишта. Кућа е управо само за старешину и старешицу, и понегде имаго и преграђену одг куће собз', у којоИ они ноћуго; ванти су за млађе супружнике. Све дз т ше едне ФамилЈе саставлнго едну саму за себе задругу, раде и ране се сви заедно, а у зимно време искз'пе се у вече око ватре. А кадг отацг умре, браћа, кон су остала, еднога кои е и наистарш и наИпаметнш за старешинз' изберз', и тако то остае дотле, докг имг збогг врло велике задруге не буде деоба нуждна. Често одг едне куће читава маала постане. Туђе помоћи врло мало требаго. Лгоди подижу сами себи зграде, праве онако како е у обичаго кола и плугг, ору са свошмг стокомг, праве и обручаго бурадг, и справлнго себи обућу одг пресне коже. За остало одело стараго се жене, кое вуну и ланг преду, платно и сукно ткаго, и броћомг болдисати увештиле су. Ране, колико требаго, дае имг земли. Тако они ништа некупуго, осимг нешто соли. Одг занатлјн потребанг е селнцима само ковачг, кои алате израЈјз'е. Воденице припадаго некимг кућама заеднички, и свака кућа има у нбоИ своИ редг. Овако само са своимг потребама задоволвно и само за себе живеће тежачко станћ — кое в и подг Турцима збогг тогг трпл-ћно, да мз' се већи намети натоваре — било е основг продз'жз'гоћетг се народногг живота. Личности као да е предг тнмг нестанло. Нико непразнуе данг свога имена или рођенп, но свака кз'ћа има свое крстно име, и таи се данг проведеу светкованго и гостенго. Кодг старн Германа порекло се обично доводило по материнскомг сродсгву, кое Фааш-