Podunavka Zemun

ЈШГ-ГВ. 31 ЗАКЖЕЈУ 61 П1УКУ,

Сте, Госполпчпо, врло милостиви, али треба да знате, да мбј сиромашни лгоди мораио нашг животт. свакјв часг на коцку исћати , да можемо нашу породицу обдржавати. Имамг стару жену, кол Н1е у сташо радити, и к1аметт. ситне деце, то све оће да еде, а одт> четрдесетг суа немогу се седамг трбуа наситити." „ЧетрдесетЂ суа? Боже мои, каква е то жалоств!" уздане Корина, „ноа ћ^' гледати да вамг што учинимг. Н ћу васг посћтити, како вамг е име ?" „Д се зовемг Нковг Бернардг," одговори раденнкг, в и дуго самв у Пантин}' обитавао, пре две, три годипе преселимг се у Паризг — у предградјд Ст.-Маркг, и већг свако дете познае тамо старогг Бернарда и н-ђгову жену пралга." Корина скочи, и запмта: „Бернардг изг Пантина, о Боже! А есте ли вм кадгодг едну кћерв имали, коа се Корина звала?" Бернардг е 'вртјо главомг, „кого е Мавквиза одг СенТропецг подг свое узела?" „Да, да, хмг, хмг , опомин ^мг се нешто, естБ, естБ, имате право! едва се сећамг." „Шта? е едва се сећате?" „Еи, лепа Господично! то е одавно 6бјло; вшсмо увекг млого деце имали, а а самБ млого коешта друго у глави имао, — него баба моп, она ће знати, она , што се деце тиче, добро памги, н ћЈ 7 е пмтати — — — " Потокг суза покулн нзг коринини очш, кадг е свогг отца, свогг рођеногг отца тако говорити ЧЈ т ла. Покрје лице рукама, и окрене се одг нћга, међутимг се зидарг з дали. -„Башг добро" рекпе Корина видећи да се удалш, „и онако небм томг безчувственомг човску у оваи парг казати могла, шта ми е онг, и шта самБ му н! Него ћу кодг матере срећу кушати. И у наипростшоИ жени материнско срдце куца, и гласг природе 6 ол1ј мати свагда разуме, него отацг. Идемг одма да Бернардово обиталиште потражимг, одма — аиде самномг, Марје:о !" Полети одиа тако, да шГг е Мар1ета едва слћдовати могла. Премда се сутонг ватао, нађе опетг Корина — зачудо — назначенни путг, као да е већг често туда пролазила, кадг на савитку едномг, сретне дебелу Маделону, код врло накићена бнише. Трговачка та кћи поздрави Корину прЈнтелБски, и са речма дубокочувствугоћегг сажалена и н^жне лгобави забадала е ножг у срдце онои, кон се често сг нБоме подсмевала. „Ваша се судбина на зло окренула," рекне она на последку, „али ћете вн, надамг се, пакоств судбипе надвладати умети. Бнл' вамг а могла у чему Ј 7 служна бнти? а самБ се кг родителвима вратила, и вм бм ми радостБ учинили, кадг бм се кодг насг сместити хтели, донде барг, докг намг небБ1 за рукомг испало, лепшу и прјатшго будућноств вамг приуготовнти." Корина, лон се нерадо задржавала , и коп се прођашнћгг владана свогг у пеизшнату спрамг Мадлоне стидила, рекне неколико благодарителнн речји, обећа е посћтити, — но речв

држати Н1е мислила — опрости се брзо, и своВ п\'тг далћ настави. бдно детенце, скоро у самоВ кошулБици стоаше на ј г лици. „Иебн ли знало, дете мое, гди Бернардг и н^ћгова жена — пралн — обитаваго?" „Мои отацг и мати," рекне дете, „да богме да зналг, одите само за мномг," Корина за дететомг у мрачнми еданг \одникг пође, преко силни стрмени басамака пужагоћи се, и дође наИпосле у едну малу, подг кровомг собицу. Сиромашство се одма видити могло; пок} т ћства се врло мало налазило, но у толико внше сламе, на коши се чопорг деце валлло и жижакг е тинло на землпномг саећнаку. бдна баба крпила е спрамг слабе светлости разне одрпанице. Погледи на Корину, и зачуђено запнта: „Кога тражите, Господично?" Дркћућимг гласомг запнта го Корина оно исто, што е и зидара пБ1тала, за малу Корину, кого е Марквиза подг свое 3'зела, и воспитала. — Стара се заммсли, па онда одговори: „Мн смо већг четворо деце благодћтелнимг лгодма продали, за олакшати нама а за усрећити децу нашу, и будући, да е између нби трое мужки бмло, — Лука е служителБ у Лшну, — дебели Махсимг учи занатг у Вердииу — а Баптистг — честито дете — онг е — Богг да га прости, — у Африки умро и една девоика, тако вн дакле сигурно за нго ПБггате. Ал' се она ше звала, каошто вн кажете, Корина, него Нкота, сг вашимг дозволен^мг, и една е господ з г зела кг себи, тако каошго вм кажете, али л већг незнамг, ко е та госпоа бнла, ерг намг е одг толико година само едаредг писала, па е и то писмо псето наше, заедно сг кобасицомг, коаеун1шу замотана бнла, поело." „Нкота! за име Бога! а се дакле зовемг Нкота?" промЈ г мла Ј'плашена Корина. Затнмг запнта старз'. „Па сећате л' се кадг ваше кћери, онако да тужите за нБОмг?" „Е, да богме" одговори ова, „а како не? колико самк пута помислила, како она добро живи? у радости, и богатству као каква отомћна дангуба, а мн ? н^ћни родителБи, морамо и прсте изкрвавити, докг себи кору леба, и то доста црногг, заслужимо; то моа Лкота заиста нје заслужила , али Богг и срећа З'векг луде чува." Са некомг иросћу, и опетг н-ћжно проговори Корина: „Мати! ево ти кћери твое! али у место да у коринина наручи полети, поче баба 3'стз'пати мумлпгоћи: „Ахг, неплашите ме, добра Господично ! бсте ли вб1 при себи? да нисте мало више на овои врућини пили ? 0 Боже моИ! да е барг Бернардг кодг куће, да ову луду одведе!" Но Корина се ше оканути хтела; „мати" викне она, „тн ме злоставишг, тб1 тако самномг поступашг, као да саиљ сг З'ма сишла , а л тн кажемг , да е све то гола истина, шго самв ти рекла, мати, мила мати моа, загрли мене, твого кћерв! И кадг ши се Корина приближанати почела, стаде бабу дрека за помоћк. На ту вику пођппаго деца, и горнше дерући се као и мати нБина, на Корину а кадг ова бледа и мршава

лпца ова несретника угледи, нагпе напол^ћ, и доспе на з г лицу безг да и сама зна како? Мракг се сасвимг већг спустш бно; издалека угледи еданг осветл^нг ФенЉрг. Мар1ета већг н1е ту бнла. „Еи тужна!" рекне Корина, „како ћу у тои помрчини кућу наћи ?" „Ако ми дозволите, л ћу васг одпратити" рекне познатигТ мз - жкји гласг! Радостно и опетг боазлБиво прими она понз'ду Викомта Езтена, коа на заиста кавалерск1и начинг прз т жи Корипи руку. „П знамг, гди вн обкхтаватерекне онг, „и н ћу васг одвести. „Пуна радости иђаше Корина сг нБомг, и премда се првнИ путг тако близу н ^ћга налазила, опетг се тако сг нвимг обходила, као да се Богг зна одкадг познаго. „Л самв млого коешта слушао, што се васг тиче: Елмпра ми е писала, али а то неверуемг. Та господична, канда бн сама желила оно место у срдцу моме заузетм, кое само вама припада. „Елмпра?" запнта Корина сумнлгоћисе. „Каошто вамг кажемг , драга Корино ! Вн небћ! вероваЛи, колико опасности срдцз' моме одг паризкогг иасртанн грози! „Господинг Викомтг? !" „Небоите се да ћз' се л у подробности З'пз'штати, зато спмб врло скроманг; а ко се мене у свету тиче?... п само лепз' Корнну познаемг!" Речи су му као медг изг з т ста текле. Корина усрећена, ћутала е и слушала, и онг иродужи: „Дакле ми е Елмира лажи писала ? као да е мати ваша одг васг одз'стала ? — — и шта знамг н ? да сте садг сами себи оставл-ћна сирота ? а а, лз'да, веровао самк одг речи до речи, но одкадг самк дознао ваше обмталиште, кое една кнагинп лепше и богатје заиста нема, еасвимг самв као новорођенг. Мое срдце, мон лгобавБ, и штогодг нмамг — наравпо — све е ваше, и ако сте се изг каквогг неспоразумћна са матеромг раздвоили, то вамг моа каса, могЈ упливг, а и н самБ на слз'жби стоимг , да васг измиримг." „Благодаримг вамг срдачно," одговорп Корина, „ваше саз т часпе дз'боко се срдца могг коснуло, а и Ч1е бн ми саз'часпе милје бнти могло?! з'верена о искренов наклоносги вашоВ, небм се у другимг околностима устручавала вашу помоћв примити; да н милшна имамг? како бБ1 1И радо сг вама делила, н самБ уверена да бм и вбт — - - —" „Заиста," рекне Викомтг, „да е сво драго каменћ овогг света мое, п бн — — — " „Да манемо драго калеић, Г. Викомтг. Каошто е чисто оно драго каменћ, онако треба и мон искреностБ да 63'де. Л нећу , а и несмемг васг варати. Што вамг е годг Елмира писала, цело е истина. Н самБ кћи сиромашни родителн, мои отацг Нковг Бернардг надничарг е, а мати ми е пралн, ни ово лепо име „Корина" ше мое, мени се име — о да грозне сз'дбине — мени се име Нкота." „Нкота! Нкота Бернардг," повтори као некШ жалостннИ одекг Викомтг, „то е зло, то е велика несрећа!"