Podunavka Zemun

ЛНГТ1. 3.1 ЗАБАВУ Н ШУКУ.

61

снаге, неуиоранг у делопанго, али слабт. беседоиг, дожипЈо е у спочг трудномт. н брижноиг жипоту старостћ, одг 120 година. Али опт. већг ндикуе, „да нашг векг 70 година трае," Отудг дакле видимо, да пре 3000 година исти се тужна п^сма чула, као што се чуе и дан-даиасг! Рагоборнми и неуморнии 1озуа био е 110 година сгарг. А у кас.ан времена државе 10дине одлниовао се прор<>кг Симеонг, пунг надежде и уверена у Бога, старошћу одг 90 година. Повсстиица грчка богата е славнимг лгодима и великимг нвјовимг д^лима; ево намг изг нћ примера и о наиетиршмг славнимг муженима. Мудрми Солонг, мужг великогг духа, дубоке иромишлћивости н жаркогг родолгобЈн, али не равнодушанг према пршноетима живота, дожгвјо е векг одг 80 година. Онаи свагда веселћмг опоенми п-ћсникг Анакреонг, жив10 е 80 година, толико е жтпо и Ниндарг и Софоклесг. Велнкми говорникг Протогорасг изг Абдере, 90 година; Исократг, мужг одг велике умереиости и смерности, 98 год.; Демокритг, испитателв природе, свагда весео, шалвивацг и добро разположенг, 109 година; умерении Дјогенг 90 год.; Плато, оваи божественнИ жен1и, кои се редко у свегу понилгое, прјателв тишине и дубокогг сматранд и испптиванн природе, 81 год. жшио е; 3 е н о, основателБ стоичне ФилосоФ1е, узорг некористолгобн, и П и т а г о р а с г, учителв умерености и обуздаванл страстЈи, препоручугоћји покраи умереногг живота, гиинас.ику за младежк, збо^г олчана тела, доживили су обоица дубоку старостБ. Међу Р и м л н н и м а спомин-ћ повестница, да су дубоку старостБ доживили: М. ВалериЧ Корвинг, мужг нко одважанг и храбарг, одг народа облгобл-ћнг и одг среће никадг изневеренг, живјо е преко 100 година; ОрбилЈв, наИпре воиникг, а затимг педагогг, али шштг еднако са строгошћу воиничкомг, имао е 100 година. ОнаИ мудрћ^Д Като, очеличеногг тела и душе, ирЈателБ ирироде и непр1нтелБ лекарства, преко 90 год. жнвјо е. Одг жена римскШ наиоиин-ћ се Тереиц1Н, супруга Цицеронова, доста у свомг животу несрећна , доста туге и жалости претрпивша, а покраи тога доста и одг костобол-ћ патећа, опетг е 103 године доживила. Лнв1д, ова горда, властолгобива, и одг среће обгрл1>на Лив1л, доживила е 90 година. — У време цара Весназјнна, наводн новестнице писацг IIли и|е, изг сасвимг вероватногг извора, да е у онои части Италје, коа међу Апенинима и рћкомг По лежи, у години 76. после Христа 124 душе било, кои су 100 или више година живили, и то 54 одг 100 год.; 57 одг 110 год. 2 одг 125 год.; 4 одг 130; 4 одг 135 до 137; 3 одг 140 год. Осимг ови, нашло се јоштг у Парми 5 лгодш, одг кои су 3 до 120 год., адвоица130 год. стари бши. У ПI а ченци една жена одг 130. год. Изг овогг краткогг извода, можсмо се уверити, да векг човечш у време Моисеово, у време Грка и Римлнна н!е дужн био, него данасг; старнна дакле планете наше, ше ни мало на векг

човечји уплива имала, изузимагоћи ону околностб, кого е обдћлавшгћ поврнпн землћ наше, п отудг произлазећа различностБ поднебЈапроизвести могла. Тако е известно данасг, да у Та.тнскоЛ садг неиа тако много, и тако нко стари лгодШ, као што 1п е било у вреве Весшшнново; али в тада клнма збогг шума била много ладн1Н, кон лгоде нчнмг и сиажнјиаг чнни. Садг ћемо мало промотрнти векг човеч1н, по станго идостоанству лгодп!, и то одг нанетирш до наГииипи времена. Почнимо дакле одг владаоца. — Да ли е НБима природа, кадг имг е сва преимућства и све радости овогг живота поклонила, н свон нанлешшД дарг подарила, а то е, дупи жнвотг? На ово питан4 морамо одговоритн, да имг прпрода ован сно8 дарг подарила ше. Бацнмо погледг у повестницу и стару н нову. Врло мало владаоца има, кои су 80 годнна прежпвнли. У целоме реду римски царева одг Августа почнннгоћи, па до наиновјегг доба, било е преко 200 царева, и осимг Августа и Тиберјн, само су четири осамдесету годину преживили. Августг е 76 година био старг, мужг врло промотреногг и улереногг духа, али одвећг решителанг у предузетомг послу; улеренг у елу и пићу, н нко заЈ т зетг за науку и уметностБ. Онг е саио проста ела ео, и то само да гладг засити, П10 е умерено, али е волео весе.гћ и лепо друштво. Удплб е бно веселе нарави и срећа га ннгда нзневерила ше. Предг саму свого смртБ казао е своимг прЈлгелБИма : „Радуите, се пр1НтелБИ, драи» е већг свршена." СвакЈи е онаИ срећанг, кои тако веселу наравБ има крозг цео своИ векг; у сво1ои 30. години, оиасно е био Августг оболео, да су га већг н оплакали сви 1гћгови нрштелБи. Онг е имао врућицЈ-, коа се топлимг купатилама шшг горе позледила и узбунила. Некш вештг лекарг, по именз' Антон1е Муза, излечи га ладномг водомг и ладннмг купатилама. И Августг постане одг тога доба, употреблнвагоћи ладна купатила, много ачш и снажши. — Овде укратко и то можемо приметити, да онаИ свакЈИ неправо има, кои ладноводну лекарш као неко ново енглсзко изобретен^ћ држи. И наГшовЈегг времена владаоци редко дубоку старостБ доживе. Кра.тћви французки, одг бурбонскогг дома у томг су неко мало изузеће, где троица еданг за другимг 70 година доживише. При ово8 прнлици нећемо изоставпти, да Фридриха великогг неспоменемо. У спачемг е био Фрндрнхг великогг духа. Онг е већг, што е међу владаоцима ређе, доживш 76 година н то доживш е у своме животу, пј 'номг бриге и великога труда, што е редко кои човекг преживш; онг е 29 година у средг рата провео све тегобе едногг простогг вобника подносећи, *) Ово е лепо доказао у последпвоВ, пре две године у Бечу држанои екупштини природе испитатела, рускчн саветникЂ др. Цицуринт. кои е тада предсћдовао у с-ћдннц'1. као одговорг на дисертацјго вдногг немачкопв лекара. —

и ноћу о срећномг извршенго своЈИ планова размишлнгоћи. Весело друштво, прн обилпоВ трпези радо 6 у подне нмао, али у вече ништа ео ше, рано е у постелго легао, и уднлк е био на ногама, лети у 5, а зими у 6 сатш. Свон жииотг 3 'слађавао е музикомг, лепнмг наукама и умнћтностима; свашД данг пзлаз^о е на свћжниИ воздухг. Ни онн духовници нису дугога века, кон наПвећа црквена достоннства уживаго. Одг 300 иапа, кои су досадг жнвплн, само су нби петорица векг одг 80 годнна прежнвнли. Алн више прнмера дугога века налазимо међу пустинБицима н међу простимг калуђернма манастирекнма, кои су лгобили наИвећу умсрноетБ, одг свјго се лгодскн страстш Ј'здржавали, и саобраштаа са женскнмг поломг, кои су природу лгобили и нћне божествене законе испитивали. Тако е апостолг I ованг 93 годинежнвјо, пустннБикг Напле, покран превелике и скоро невероватне умерености у елу, живећи у пештери, 113 годнна; св. Антонје 105 год.; св. АтанасЈе и бронамг такође су 80 год. прежпвнли. У садашнћ доба^ гдћ се слаб^е лгоди придржаваго прнроде и умерености ови су примери много ређи. Тако су ее нсто мудраци одликовали дугимг векомг, особпто кадг имг е предмегг мудрована сама природа бида, кадг сј г н-ћне законе нспитивалп и оно божествено услађенћ природе уживали, да вечите истине пронађу. Испитиван^ћ природе види се, да е наНеигурше и наДмоћнје средство, коимг се животг лгодскн продужити може. НаНдужи векг налазимо међу Иитагоренма и Стоицнма, кодг кои е обуздаванћ страстЈП и 3'мереностБ у свачемг сматрала се за поглавнто свонство едногг мудраца. Аполонгв изг ТЈнне, лепг, савршенг, умеренг у душевнима и телеснниа своЛствама особенБп! мз т жг, когг су Христ1ани за чаровника, Римлани и Грци за бож1егг посланика држали, доживш е 100 годниа. И самогг новјегг доба мудраци дуго живе. К еплерг, Бако, и Нготнг живнли су преко 90година. Кантг е посведочјо животомг свонмг да ФилосоФЈл не само животг продужава, него да е и у старости навверша сапутница живота и изворг блажеиства. Кантг е при чистон сво100 свести, почемг су му све впше и внше силе малаксавале, у 81. год. умро. И међу учителБима п п■ћсиицима налазимо многе примере дугогг живота, да би заиста мислити се дало, да непрестании саобраштаИ са младпмг нараштаемг и са ириродомг, животг подмлађуе. Међу баштованима, ловцима , воиницима, морнарима, зем.гћделцима налазнмо прпмеро дубоке старости, ерг они покраи телесногг рада простг, ирироданг жнвотг воде у чистомг воздуху. Дакле што више човекг природи, и н4нимг законима веранг остае, то ће дуже живнти; што се више одг природе удалнва, то му е краћи векг. Опде надамг се никомг ни на умг пасти неће, да ми у изображенго напредугоћи, одг природе удалавамо се; него напротивг што више