Podunavka Zemun

Ј 40

сажалитено срдце! Шнл-ћ спога СЈ'прз'га за краснимг младићемг, кои — —" „Опростите, стриче, л поанаемг иок> жену, и збогг тога немамг никаква узрока лгобоморности. Да бм 100 мого верноств осведочјо, идеиг ловачков к.ући. Забавлавте госпое." „Врати се одма!" повиче Конзулг за одлазећимг. (П||0дужсн1; сл^ћдуе.)

Л<и'9С к а аи с с м а. Неста снега, зима прође ОштрнП северг већг небрје; Пролеће намг мило дође, А м.иско насг сунце грје; Наравк зимнми стресла санг, Чимг пролетнми свану данг. Ведро небо сво се плави, Зеленк наравћ сву покрива, Цвеће цвате но дубрави, Те своп иирисг свудг разлива; Цвета воће и гаи младг, Па насг зове у свов ладг. Свудг по цвећу пчеле зуче, А листнатоИ свудг по гори Грличице либко гуче, Славулн се песма ори; Те лгобави у зникг пунг Ставлшо си клгонг у клгонг. Жито иде већг у класе А 110 бунноИ свудг ливади, Свудг весело марва пасе, Играш се ннци млади; Пастирг покраи стада свогг Свира у фрЈ'лу ил* у рогг. Овде плужи, онде гради Тежакг пол-ћ садг весело, Тамо снаша зел-ћ сади Ту имг д-ћва носи ело; А изг св!10 грла: ои! Ори нашки милопои. Када маГкжо СЈ'нце згрива Све с' весели што Богг створи Марва, по.тћ, цветг, гаИ нвпва, Птпце и звери, све з т гори; Природа намг поста раи , Чимг пролетниП дође МаЛ. Б^ћжмо варопњ и градове, У прнроде иидмо крило; Кудг насг радостк, лшбовв зове, Гдћ е зракг чистг, небо мило; 'Гу намг буди ми.ши станг, Докг пролетнБш трае данг. Наши стари по навади Нн-ћ ил' нре кадг се испече, СвакШ нек' се дол' посади, Нек' одг 1гћга кида ил' сече; А чутуру све у кругг Нек' додае другу другг. Кадг свакШ се окрепи Скочи горе, виш' неседи, За струкг натаи внткји и лепиИ, Наше коло те поведи; Те узг гаВде наше пои, Иек' се ори: иго! оП!

Так' по стари наши изгледу Све у друштву наши мили, Збицит' ћемо наши бћду, Кадг насг липе ладг закрили; А одг спева нашегг екг Утћха ће бмт' и лекг. Нле—Миле.

0«*аи'& са-гав*а у саиргноиљ СГЈНЈЈ. (НстинитнН догађни изг иехиканспогг грађансногт, рата.) Н1една одг многи политичнм бура, кое су читавогг века потресале некадашнћ Шпанске колоше у Америцк!, нје крнавје и више пустошећа бБма одг грађанскогг рата, кои до дана данашн-ћгг у богатимг државама мехиканекимг трае, и кои ће тешко престати нре него што сагожене слободне државе у Севернои Америци, по сво100 давнашнБОи желБи спое мехиканске области са Унјомг (сагозннмг државама). Непрестане борбе између разни политнчни странака 3' Мехику п нб 1 овб1 вођа препречуго у на0вишо0 мери развитакг пограничнм држава, и не само да 10 доводе покадшто у мутаго ратнммг позорјемг, кое се близу нби догађа, него имг такође покадшто даго повода за тако исте крваве догађае, потаина убјисгва и друге стра'оте на границм, као што се то у разнммг мехиканскимг државама збива у свакоИ новоИ иутиви. За доказг овога приповедаћемо еданг особитм0 прнмерг. У пролеће 1840. хтедоше за веромг тако назване Федералисте (т. е. приврженицм слободначке или демократске партае) отети државе 10катанг и Табаско одг савезни мехикански држава. У течаго ове буне буде генералг Лусенцо Каналесг, вођа Федералистичне воиске на северно0 границм одг Мехика, у крвавомг и огорченомг бого сг Централистама (нриврженнцмма аристократске партае) побЈенг и нагон-ћнг повратити се, морагоћи се повући на западну обалу реке Нуеса. Одавде замоли теханску владу за помоћк себи и своимг друговима у НБШвомг бого за независностБ, слободу и брзо избавленћ одг воИничке деспоцје, коа е онда Мехико притисла била. Техаиске власти истина да не даду одг нби поискану помоћк; но предводителБИ и коловој)е устанка смели су по целои зсмлби тумаратн, прилозе у помоћв одг дочаћи грађана молити, нби прииати, и велити бро0 техаиски поданика наимати као спомоћну во0ску подг Федералистичномг заставомг за борбу противг централиста. Месеца Маа стаале су Федералисте 1200 лгод10 одприлике кодг вароши Сан-Патрисш, међз' нБима се налазило до 500 'Геханаца, кои се дадоше навести да пристану узг заставу побунћника обећан-ћмг богате плате и намамл^ћни изгледомг на плачку и другЈ0 п.гћнг. Наравно да су бмли ови мо.мцм побрани само цзг измета целокупногг жителБства, што е ипакг много значило, ерг Техисг беше у оно доба обећана земла свима скитницама и лупежима, кои су се у другимг землнма побркали са законима и судовима. Већпна нби , бмн'у очаДно дивлби , Ј'порни, лродрзлБ1ши момцм, кон нишга друго до свогг

живота изгубити неимадоше, безг свакогг законитогг извора за издржаван-ћ живота, збогг чега су прилично равнодушни бмли према опасностима, особито пакг бсзсавестни. Тек' мало нби беше у цело0 теханскои спомоћнои воисцм, кои нису всћг криђ}' или убиство на души носили. Осимг овн лгоди, кое е кг воисцм генерала Каналеса довео изгледг на плату и пленг, беше у нбо 0 шштг и други, кои су се тамо десили разнммг околностима и нриликама. Многи техански трговцм, кои су во0сцм КаналесовоВ рану и опрему набавлали, нађу да су преварени у своме очекиванго добити равну исплату у коНБима , мазгама , говедима и т. д., што се одг Каналеса много лакше добиги могло, нежели готовг новацг. Но непрјателБ е свак10 довозг ове врсте сасвимг вешто и снажно пресек'о, да Каналесг нје одма у сташо бмо, исплатити 10. У ово0 заб}'ни поиуди онг теханске трговце, да га прате до Рш Гранде, где не само да ће имг ИБШву стоку предати, него имг обећа да ће 10 дати сг доволБномг стражомг до преко Нуеса натрагг допратнти. Ову понуду приме четрнаестг трговаца, кои су бвпи сви млади лгоди, па зато се нису устезали, за овимг походомг ићи. У генералштаб}' генерала Каналеса и у н^ћгово0 околини налазјо се нешв капетанг Лестерг, родомг Американацг одг добра рода порекломг изг едне одг севернм држава, младг човекг, добро воспмтачг и лепм знанм, кои е, у чину нолковника у Федералистичнои воисцм, кодг Киналеса одправлно дужности, ађутанта и тумача у саобраштаго сг теханскомг спомоћномг воИскомг. Ово место давало му е неку угодноств и уживан-ћ, што многи Теханцм нису имали, сг конма се онг наивише мешати морао; тако е имао н. пр. два мехиканска служитела, три кона и колико е нуждно бмло за издржан-ћ свјго . Збогг тога почну неки н4гови землнцм на н-ћга нко мрзити и врчати, те сг тога већиии омрзне, ма да ше ннкада свое землаке вређао, него имг е често одг на0веће користи бмвао. Самг онг знао е врло добро за те прилике, кое су се свакЈП данг нсше понвлБивале, када е заповести изг главногг квартира доносш. Као тумачг трудш се озбилБно и у свако0 прилицм да теханска спомоћна во0ска оскудицу нетрпи, и тмме е неколико нби уверш , да онг то свеобште непрјателБство незаслужуе. Покра0 свега тога, многи други, кои на свол захтеванл и молбе нису одг генерала угодно решен4 добјали или се Ј'спеху надати могли, ммслили су, да е цела кривица у томе на Лестеру, кои мораде као тумачг ове молбе генералу Каналесу предлагати, и окрену сг тога сву мржнго на н ^ћга. То се дотле терало, да се свакоако покушавало убити га, и неколико пута су му зрна , изг пушика на нћга опал-ћнм, око уннго звиждала. Конћ сј ' му крали, грдили и убЈали, а особиго н1шу на разнм0 начинг свак10 могућј0 пркосг чинили, докг му на0после не прекипи, те се едногг готра ненадно у техапскомг околу понви, одприлике троицу или четворицу сво1и непрјатела, кое е доиста за криве познао, наижешће укори, и пребацивши