Podunavka Zemun

142

ИОДУВЕ 6ЕШ ».

цело, само да иаг мужевн не уче, да имђ е нав6 ол1ј , а не зло време. Л велимг, кадг човеку зло иде, кадт. иу е раднн стала, ни одкудг се нема ј:јга заслужити, нити шта у кући прибавнти, к д к га пов-ђреницц са свјго страла окуие да м^ћнице одкупи, а онг ше у сташо, негг е принуђент, радшо сво10 затворити, — као шго су пеКг нби многи пуни надежде, млади и окретни лгоди }'чмни.ш, — и клгочеве судјима предати , да га они отирпе; то е онда валнда зло време! Али то се )шшв лепотица ништа не тпче, и валнда и ше ио садан4мг бонтону , да жена у единству и у иодрнзумленго сг мужемг кућу тече. И цје дру)оаче, ерг почемг е жена по садапђоИ моди у кући аванзирале ммлостнвомг госпоЈомг, — дакле разумева се нсно, да н1б лепо вредномг п отреслОмг домаћицомг бити. Да достоинсгво и та иелика честг. н-ђна непострада; има се, или нема се, нвов се мора донети, мужг нека се довј.ч и мучи како му драго, зато е мужг, не био се жепити. Али преко свега, треба и нкму да е мпло )1 драго, да има милостиву госиого и нкжну ФраПлицу у кући? Садг, кадг су наше лепотице тако високо аванзирале, куће свов отвориле, одећу, о6}ћу )1 п(1с1)Те по наИпов1бмг вкусу правити и враћати научиле, то се онда п по ссби разумева, да се овимг — јоштг кадг е биба Аиђа девоП).омг бша — именама: секама, спашача, браћама, татомг и мамомг, и после помози Богг, сг Бого.иг, доб |10 вече , добру ноћк н осгалимг здрантшма внше и иеруже. II кмо годг што е то већг дубоков заборавности предано, тако исто )1 бзикг, игре и песме србске су бмле па и ирошле. Ко сидг немачки и Француски незна, тав Н)6 отг садап!гг света! Богме гако Фалатаго Француски као да нмг се, што но веле кирг Иин, езмкг опаризјо. — Кадг овав напредакг тако живо, 1.ао шго есте себи представимг, на сравннмг сг иномг зло страдагоћШ мужева хукомг и брукомг, онда ипакг у пркосг морамг казати, да е неис);азано време. Та већг што годг радимо, све за нагау децу радимо, пакг кадг смо се назвали роднтелки, дужни смо се трудити , мучити и промећати се, « амо да се може што стећи па ма и пожртвој.ан&мг свогг единогг живота бшо, ербо е та едвна и уобшге пригрлћпа ц-ћлк, да намг буду д+.ца срећна, да намг деца буду чувена и виђена Гадг деца наша, коима су путемг ношла, хоћеду Гшти срећна? Тако воспитагоћи и руководећн децу, хоћеЗу они себи друга сходна добмти? хоћеду у браку срећно и задоволкно живиги? То нека будуће време одговори. ■ У Цршцу. ц

Железкицс вио цоЈбовси. св€"ггу. Познато е, да броеви наИаснЈе и набразговетнје говоре, представлнгоћи и показЈгоћи како изображен^ чог.ечанско напредуе ; али то навверолтте бива кодг изв^спн о железнимг путовима. Године 1825. бшу прве шибке железинце и 10 у Енгдескоб између Дирлиипона и Шгок-

тона, у дужини одг 8 и по мила нем:. положене; а већг год. 1832. бшше и прва железница у НемачкоД, пзмеђу БудваПза и Линца, отворена. Али на нбо И, 17 милн дугачкоИ , јошг невукоше парне машине, него конки. Прва парна кола возише у ЕнглезскоИ год. 1830. по 6 милн дугачкоД Ливерпулско-МанчестрскоИ железници а у НемачкоП год. 1835. само по 1 милго дугачкоИ железници одг Нирнберга у Фпртг. Прошло е одонда четвртг столећа; ко 1Пе међутимг видјо како една железница иза друге просеца пола, и ко нје покчдшго читао у нвпимг листовима, како е отворена ова или она наново саграђена железница, една ће себи представити моћи, великја просторг, крозг кои ови за обшту ползу толнко благотворни путовн, већг воде. На концу год. 1856. бмло е у Европи 5003 н^м. мила готови железница а кг томе1ошг4010 нћм. ми.јч , на коима се одг части радило, а одг части кое су дозволеие да се праве. Одг овогг броа долазе 1800 миш готовм а 670 мили што се текг грађаго у Енглезскои, 878 н-ћм. милн готови а 642 нем. ми.тћ ичо се текг грађаго у ФраицузкоВ. Немачка са аустрШскомг монархјомг скупа имађау 1582 милћ готови а 1103 милћ недогоговлћии железница, а одг ови припадаго 538 мила на Ируску а 420 мијн на Аустрјго. Америка имала е при концу године 1856. доготовл^пи железница 5849 а грађени 36В5 мнлн. Сагожне државе симе броише 5322 нем. милћ железница, на конма се возе, дакле толико, колико одк прилике по целомг осталомг свету у скупу. II Канада има већг 369 мил,; железнпиа кг овима ће доћи године 1860. главна железница, коа кодг Монтреала прел:'зи преко реке Лоренцо са наИдужЈимг на свету мостомг (Впкторја-мостг) иои е 14,160 стопа дугачакг , а почива на 24 стубова, и изнодг кога наИвећн бродови пролазити могу. Африка имађаше 1856. већг у Египту и на прибреж1го добре надежде (Сар) железница дужине 62 мил-ћ , а јоштг има 50 мила што се г [>аде. Аз!н пмиђаше 60 милн доготовл^ћни железница, а 315 мила биау дозволене, АустралЈа имађаше 30 мнлн готови а иимћрени 295 милаДакле при концу годг 1856. било е по целоиг свету већг 11 004 милн готови железница, а проектпрани било е 8355 мила, што свега чинн 19.359 мила! Али што намг се видн изг тШ броева ? Они намг веле, да е сад шшбш векг пунг живота, снаге и богагства, каквогг јошг било Н1е. С!вака мала саграђена железница представлн капиталг одг по милјона талнра (прабски), ерг толико кошта соразмерна свака милн, докг готова небуде. Притомг свака мнла железнице допоси одг прилике 45.000 талира доходка, као интересг одг уложеногг капитала. Год. 1855. су у НемачкоЛ на железници вожени преко 36 милјона лгодш , н 345 мнлЈона ценгш робе, а у Енглескои исте године 118 1 / а мил., у ФранцускоВ 1373 мил. лгодш. У НемачноП возе 2392 доковотнва; у Енглескоп 5000, у

кош& землБн внше одг 130.000 лгодч служе при железницама. По нрилично точномг рачуну има внше одг по милјона лгоди, кои се неносредствено железницомг хране. ст.

С « е с н ц е. — У Лондону могао е свагоН 25. Марта 1810. године читати по евимг ћошковима сг великимг словима наштамнане ове речн : „Одг данасг осамг дана виднће се у ШлитФилду едпа велика, нечувена и никадг невиђена игра . и на ■;о се позива свамв ко оће да дође." У тан данг скупи се на то место силанг светг, да види, какво ће чудо ту да бу т де. Свегина е цео данг станла и до самогг мрака ше се башг пншта ту догодило. Наедаредг се нредг саму ноћн просу гласг крозг цео народг : „Данасг е првиИ Апрнлг, цео е Лондонг данасг преварснг." — Борису Годунову, цару рускомг у XVI. веку, дође едаредг едаиг перзјннскш посланикг, кога онг на висок10 торонв у Москви одведе, да му одатле красоту и величину града Москве покаже. Кадг е ИерзЈлнацг цео градг сг торона прегледао, окрене се рускомг цару и рекне: „То е истина све лепо, али ни едномг владаоцу на свету ше н-ћговг народг тако покоранг и послушанг , као што смо мп Перзјанцм нашемг господару." Цара рускога ове вћгово речи нко дирну у срдце, зато зовне едногг старешнну рускогг, кон за нкимг стано, и заповедн му, да сиочи доле сг тороин. Ов и"1 се н!е ни мало узтезао, и нре него што га е царг могао задржати, већг е тело н^ћгово сво размрскано на землби лежало. — Кадг Турци нзг Црне реке побегну у у Видинг, чугоћи шта е Амдукг-ВелБко сг бегомг у Иодгорцу учинјо, намести се Велкко са своимг бећарима и самоволћцнма у некакомг селу да зимуе. Кадг Турци у томг чуго, шта се ради но ЦрноЈЈ реци и разберу, да ВелБко нема много воИске, оида се нодигне изг Виднна неколико стотина Турака, и пођу на нћга; а кадг дођу на последмБИ конакг, па ће као сутра ударити, онда онг скупи све свое момке, па нмг рече; „Браћо! ми Турке овде неможемо чекатн, ерт. е нбп ммого више негонасг; већг авдемо, у имо Бо1а, да ми ударимо ноћасг на нби , па ако М како зибунимо и разб1емо, добро! аколи вмг не могбудемо иишта учинитн, а ми ћемо воћв на главу, па у планину." Иа онда подпгнувши све свое момке огиде, те се полако прпвуку и уђу у средг Турака, па уеданпутг сви оборе ватру изг пушака и стаиу викати турски: „Бежите! разби насг Аидукг -ВелБко." Турцн се одг пуцнаве и одг вике онако иза сна смету, а конш пмг се 10шг изодкидаго, па ударе преко логора н преко нби и тако Турци побегну, кои пешице, кои 6(; сб , кои гологлавг, а савг логорг оставе Србима. — Пошто Турци обколе Велкка у Банби , и држећи га неколико недела обкол-ћпа, дођв му Младенг и Вуица сг воиекомг у помоћв. ћ'идг Велвко види и позиа Србску воиску, узаха на ата, иа кросредг турске вовскс нзађе међу Срби,