Podunavka Zemun

156

И О ДУ10 1151* 1 •

велшсШ шумг брзо ударагоћнмг крилиа прпчиннваго. Види се да ови зухачи свое саучасгнике на радг побу!)з'го. Што е блаЖ1и воздухг и напреднје прозлбаванћ, то већма разпространгок) пчеле свого д4лагелноств сђ пола и изнутра. Кадг почне репа да цвета пчеле имаго о 6 илнј г жетву. За то време непрестано изилазе и улазе на мала вратаоца. У изв'ћстнои множИни између трудо.иобиве пчеле на полн, ливаде и баште и изг обилнн' цветни' чашица сисаго сокг за зготовлнн4 ране. Враћаго се пакг често са сумпорасто-жутимг кесицама, а кадшто разно изшаранимг, као, отворено-црвенимг, белимг светло-жутимг и тавнимг. Вештакг познае по самомг обондисанго кесица сг каквогг дрвета или раст^нја носе. Одг липе посуте су белимг, одг василнка и турчинка црнимг, одг дивл4гг кестена скерлетно-црвенимг, одг нбуке жутимг као восакг, одг зевалице шафрано-жутимг, одг багрена упрлнно-белимг, одг козјегг листа светло-црвенимг и т. д. Многе се пчеле враћиго безг кесица; но по нБЈовомг сноромг двизанго види се да су препун-ћне нектаромг. Често се толико лретоваре, да при повратку у свое обиталиште немогу да доспу, већг поредг овогг падну. Велика множина претоваренн' одмара се предг кошницомг на землви, како бн одморивши се свого цћлв постигла. Садг ће се све више Ј т множавати населбине пчела сг постанкомг младогг света. Зарана 3' пролеће носи матица ан у ћелицама, кое пчеле са потребномг раномг за пузеће црвиће снабд-ћваго и танкомг воштаномг повлакомг затвараго. Иосле 20 даиа преобрази се мала животинБица, и ако е здрава, сима прогризе воштану навлаку ; у противномг случаго пчеле е раздиру, избаце нездраве и осакаћене изг кошнице и предаду 10 судбини. Сг тпмг показуго пчеле добарг основг воспитанн; оне кушаго нћ10ве силе, како бн бла • говремено за ниово тежко определен^ћ способнимг учиниле. Често видимо и у самомг приватномг животу, како неки богати родителви на онаб начинг наставлнго де [ц', кои е нвима угоданг и по волки. НвЈове душевне силе по већои части штеде се, ерг бн могле здраво напрезати се; нмове гћлесне силе шгеде, да имг у раду небн што шкодило. Тако дођу у подпјнни возрастг слаби гћломг и д} т хомг, нити се треба чј т дити, што се велико число таковн' налази^ кои су иначе здрави чланкова и чула, а опетг слаби, чја заклгоченн и ј т мпшлни управо тако су неизв^ћетни и непостонни, кио и нмове слабе мишице и ноге. Колико Ш има, кои су велики мужеви нарастли, а то е што су у младости свакоаке беде савладали, тако рећи себе „грпзти" морали као пчеле. Изиузивше и већг за радг способне младе пчеле гомилама седе на дасчици, кое старје чисте и гладе, па шштг са извађеномг нгошкомг ране; по жутои на челу белеги лако се могјпознати. Младе нај^пре изилазе предг вратаоца и око ова облећу, затимг све дал:ћ п дал!; докг се напосл$дку тако извеште познавати место, да

на два сата Ј'даливши се одг свое посгоибнпе опетг е нађу. Чимг се сване почну трудолгобнве пчеле да раде и трае непрекидно ' до залазка СЈ 'нца. Ако случаИно почне киша да пада или се наоблачи пчеле беже у свое обигалиште. Често пикг нагрну тако много , да пролазг на узана вратаоца кошнице загуше; као каква црна зав^ћса стеку се у преднћои части нкјовогг приб1;жишта, страшно и нко зуећи и тамо амо летећи, докг се збЈн -ћне гомила неизгуби и уредно почне да улази. У внутрености кошнице раде такође брижлвиво уређугоћи и израђугоћи сакЈшл ^ћне иредмете. Ни еданг зидарг или земл^ћмерг, нге ј' станго свого гра!)у брижлвивје разделиги, празна места вешпе употребити, свогоп згради болви темелв положити и правилше уређен-ћ дати 10И, до пчелеКако свои са великомг вештиномг скопчанни дворацг зидаго, и како безг мерила и науголника шесто -ј голне ћелице построаваго, бсзг сумнћ непознато е. Пчеле недаду, да ш у нб 1 ово 9 раднви дрјти гледаго, ерг и кадг се стаклено окно на кошницу намести , оне одма то воскомг излепе. Само се на сиоллшн^ћмг склопј ' нкшвг радг увидити може. Као какавг великЈи гроздг висе ту између себе као ланацг скопчане, тако да е прва за стражнБи трунг друге споена, друга за трећу и тако непрестано. Непокретне и непрестано зј 'еће очекуго свого богагЈ' ранЈ' у овомг положенго; често преко ноћв постане бело светлеће се саће, кое се може видити , кадг га пчеле осгаве и на ново на ноеао излећЈ'. Восакг праве у желЈ -дцу одг цнетногг прашка, па се одлучуе на урезе заднћгг трупа и одг овога праве ћелице. Оне праве шштг четворострЈ'ке ћелице, одг кои су едне за хранен-ћ меда, а друге пакг за лежен -ћ три рода пчела опредћлене. ћелице за младе матице округле сј' и велике као чаЈ 'ра одг свилене бубе , остале су четвороЈтолне и то за грутове и радине пчеле мало гшвеће а за медг дубоке. За чј-до е, да се сва три ова рода могу излећи пзг едногг нета, кадг ш у принадлежећимг ћелјнма са особитомг раномг снабдћмо. 1оштг при самомг построешо ћелице за матицу пазе, да се у нбои обитавагоће сушгество нарочитпмг негама и изрлдномг раномг одг остали саучастника одликуе. Матица заЈ т зима у свакоИ кошници прво место , и единствено одг н^ногг живота и благостана зависи норедакг н напредакг ове мале државице; како терагоћш Федерг у сату проузрокуе , да е свака частв на свомг месту, и да уредно, мирно и сложно свои посао одправлл. Све су 1ои пчеле са пожертвован-ћмг и ревношћЈ' одане , и свака свое време и све обрану и негу жертвуе.

С а п %. Усредг горе краи водице Исподг ладка вите еле, Санн' да самв бело лице Л 10610 ти лепа седе.

Устнице ми 10ште горе Одг лгобл^ћна ј т стне твое, Озхићене сласћу зборе: „Ахг, да пусте среће мое!" Алг пуст1е камо среће, Да се го на нви збнло, Бнле б' сластн стопјтб веће, Лгобећг тебе злато мило! -I. Ст.

Оспобнћ №:1глеске од'л» бЕориаааа. ЕнглескЈИ кралБ Едвардг II. 6 бш е добарг и смиреиг кралБ. Када остари и ослаби почне се обзирати, коме да остави свое царсгво, ерг деце нје имао. Тако се сети да га е некада Вилхемг херцегг одг Нормандје задуго неговао и закланно. Осимг тога бно мј ' е рођакг, и волео га е више него иначе икога другогг на свету; кг томе 6 бш е разуманг и силанг, да 8 мого царсгвомг ј 'правлати. Тако га дакле одреди за наследника свога царства, што нви своимг баронима, и за доказг тога пошл-ћ херцегу писмо ег великимг печатомг свога царства. Но у то доба 6 бш е у Енглескои нетВ одлпчанг мужт, по имену Харалдг, синг силнога Годвина и братг жене кралн Едварда. Онг е имао велико достоинство у царствЈ' и бно е управителБ одг Весекса, Сусекса, Кента и Есекса, и готово силн1и одг самога крали, при томе га е свакЈи волео збогг н-ћговогг прјнтногг владанн. Зато се надао, да ће по смрти Едвардовов на ирестолг ступити, ерг се бдгарг Ателингг, единни јоштг претекшш потомакг одг старогг саскогг крал^ћвскогг племена , нје мого надати, да ће збогг свое младости н неискуства моћи добити присталица. Напротивг добш е сада страшногг супарника у Херцегу одг Нормандје, и то тнмг опасшбгг, што се Харалдг, еданпутг буромг на норманско приморе баченг и као зароб.гћникг предг Вилхелма доведенг н4му у скупштини предг свима норманскимг баронима заклео, да ће Херцега Вилхелма подпомагати да на енглескш престолг дође. НаВпосле умре Едвардг 5. Ннуара 1066, у СВ010И 65. години. ГраФг Харалдг прими сада безг околиша крал^ћвско име, и сг нвимг су бнли задоволвни Енглези, Ч1го е лгобавв и поверен-ћ заслужш бно гоначиимг делима и настав.тћпимг племенитимг обхођен^ћмг. Арх1епископг одг 1орка венча га на крал^ћвство одма сутра данг после Едвардове смрти. Но Херцегг Вилхелмг текг што о томг разбере, почне га на заклетву опоминнти и претити да ће се за вероломство страшно осветити. Залуду е Харалдг говорш, да се на силу морао заклети, да носи круну сг волвомг целогг енглескогг народа, и да ће е се само са животомг одрећи. На челу народа, когг су у оно доба држали за напхрабр1егг у свету, почне се Вилхелмг спремати, да се свомг силомг искрца у Енглеску. Ову дреку намеру нису му само н4гови лгоди подпомагали. У то време, где е гоначство почедо цветати, и дрзновенни, одважннв