Podunavka Zemun

ЛПГТ'1> 31 31К1ВУ II II 1>КЈ.

157

духг обузнмати целу Еврону, поврви младо племићство пзг суседнп земала подг н1;гове заставе да частв нодг таковнмг вођомг нзвогае. Ховелг; Херцегг одг Бретап-ћ, пошл-ћ му свогг наистарјегг сина Алена Ферганта сг петг илнда лгад^И; кралв немачнЈМ Хенрикг IV". дозволи свонмг вазалима поћн у таО походг, и ако то нје мого дозволнтн ФранцусћчВ дворг, ипакг е дозвол1о већинн Француски великаша Вилхелмовг тастг ГрнФг ФландерскШ. Тано скупи Вилхелмг воиску преко нетдесетг илнда коннника, а за н1;пг превосг впше одг три илнде бродова. Прво нападан-ћ на острово, што се мислило освоптп покуша Тости, Харалдовг братг , кои е одг пре био изгианг изг земл-ћ, те се сада осветити хтео. Сг неколико бродова, што е скушо бно, удружи се сг другимг савезникомг, Морвежкимг кралћмг Харалдомг Хаардраде, кои триста едра имаде. Обе удружене Флоте уђу у Хумберг и искрцага свое лгодетво, кое одма ноче страшно нустошити. Но Харалдг поитавши шнне Ш 25. Сеитембра 1066. кодг СтамФордбрнџа, где погину и оба вође, Тости и норвежкји кралБ, а цела Флота буде освоена. Харалдг беше толико милостивг да е иоклошо слободу заробл^ћномг кралћвнћу ОлаФу, сину Хара.тда Хаардраде, и двадесетг бродова, сг коима е мого дома одедрити. По победителБ неимаде се када за дуго радовати, ерг у истии ма' стигне гласг да е у Певенсаго у Сусексу приотала велика норманска Флота. Изг н-ћ се искрца цветг норманскогг, нндерландскогг и Францускогг племићства тако несе.н), као да е нобеда бнла већг задобивена. Преко мере жуетрии Вилхеиг посрне и падне при нскрцаваиго на зем.ио , но брзо кг себи дошавшн нренречи свако нразноверно нагађшгћ овогг догађан подвнкну-виш: „Тако прнмамг господарство одг ове земл-ћ." Харалдовг братг, 1уртг, валннг човекг ; световаше мудро, да се битка пзбегава и иепрјнтелБ оклеван^ћмг и глађу умори; но ватренми Харалдг одбаци то, хотећи свнђу на брзо свршнти. бдино, што е држао да му валд учинити збогг погажене клетве, беше то, да е Херцегу неку суму новаца нонудјо, ако бн се оваи хтео безг проливана крви вратити. Но Вилхелмг одбје ту поиуду сг презнран-ћмг, и заиште, да Харалдг или одг нћга примп кралћвство као Феудг, илн пресуду нмове ствари остави папи или се сг III, нмг борн. Харалдг одговори : „Богг битке ће насиоро бити суд1н сваке препирке." Харалдг изнђе на сусретг са свошмг силолг и настанивши се близу непрјнтела, даде око утврдити, на коме остави само три улазка. Херцегг Вилхелмг увиди сада, да оруж^е мора стварв раскрстити, и нви да се сутра удара. Када се у готру воВска за бои наредила, поче Херцегг говорити: „Браћо, ми смо амо дошли, да се за добру стварБ боримо, за наше право. Енглези су се нама показали као издаице, зато ћемо 1В данасг божјомг помоћу наказати. Држите се честито, борите се храбро и помБЈслите , да вамг победа доиоси честБ, сдаву и богатство. Иобеди

ли непр1нтелв, то сте пропали, и ништа васг неможе спасти, нпкуда немате побећи, ерг наши су свн бро шви проврђепи Ст. тога напредг, имаите срца, па се надаите да ће победа бмти наша." За овимг речла разделн Херцегг воВнике на трое, да бм сг три стране напао. У свакомг делу беше тежки оклоинина, стрелаца и лаки пешака. И Харалдг почне опремати свое за бои. Они су бмлн наоружани снкнрама и хелебардама (коп .1Бима сг оштримг перомг), а Нормани дугимг коплБнма и мачевима. Саси се закланнго одг сгрела своимг великимг ииптовнма и ограде се плетеромг. Харалдг заповеди , да сви на месту остану и само се бране; нједанг да се неусуди подг будп каквимг изговоромг редове оставити. Зашмг даде развити заставу, ерг Нормани прпђу већг кг обкопима, почну стреле изметати као тучу и навале на око. Емглези стану храбро одбЈнтн нипаданћ, сскући сикирама и обалгогоћи многе непрјнтел-ћ. Нигде нсмогоше Нормапи продр'ти и претрпе велшсу штету, нБЈове сгреле немогоше ништа наудити непрттелго, ерг га е плегерг закланпо. Прве две гомиле уступе, и Херцегг Вилхелмг, када се кг нБпма са своима врати, заповедн, да стре .1цб1 у внсг стрелнго, и докг непрјцтел!, горе гледа, да други 1оштг еданиутг покушаго нападан-ћ. То буде, и три воена оделенн покушаго да на она три улаза у око продру. Сада се подигне силна убоина вика и страшна се борба заметне. Саси се држа'у честито, но НБШВомг кралго, дрзновеиомг Харалду, пробје стрела у око. Лнднокрвно извуче е Харалдг и почне се да.тћ борити ободравагоћи свое лгоде гласомг и деломг. Борба постонше све жешћа и огорченјн тако, да морадоше Нормани у г стуинти испредг снажногг однора енглескогг; но на ново се освестивши , навале јоштг храбрје и потисну Енглезе ушавши заедио сг нБима у нбјове обкопе. Сада се заметне шштг крвавја и јоштг ужасн1Н битка; Нормани буду наново истерани. Када Херцегг Вилхелмг види, да непрјнтелби тако чврсто на свомг месту стое и неће да изиђу изг обкопа, заповеди своимг лмдма, да се учине као да беже, па када Енглези пођу за НБима у потеру, онда да се окрену и користно сг нБима боре. Тако и буде: Нормани почну бежати а Енглези ш гонити, докг Херцегг не даде знакг трубомг, на кое се Нормани обрну и стану мачевима сећи, а Енглези се немогоше добро бранити своимг тежкимг сикирама , ерг нису бши одг стрела зак.ши+.нн, а срдари имг недадоше умаћи. Тако прсну на све стране , илндама изгину, други почну за милостб молиги . Наипосле пробЈго Нормани у обкопе и сруше Ш. Са свјго страна стану се купити око Херцега, па онда пођу напредг; но Енглези се почну храбро одупирагн, на ново се заметне страшанг бои, у комг су се чинила гоначка дела сг обе стране. Подг Херцегомг буде конб убјенг а Харалдг и н^ћговг братг покраи све свое храбрости погину. Нормани су 6 б 1 ли на конвнма, Енглези сви пешице, и пошто Уачалдг погибе тако продру они сн-

ломг до н^ћгове заставе, оборе е и на место н4 пободу заставу Херцегову. Сада пбчну неки Енглези бежати, но многи се борише презирући смртБ докг не изгибоше. БоВ е трано одг подне до мркле ноћи. Херцегг преноћи на разбоншту и сутра данг даде мргве избронти и укопати, и свуда огласити, да прЈнтелБИ погинунши дођу и свое однесу. Нађе се, да е одг Енглеза погинуло преко 67.000, а одг Нормана само 6.000. Она знаменпта бнтна. названа кодг Хастиига, догодила се 14* Окгобра године 1066. Она подигне Вплхелма Херцега одг Нормандје, прозваногг одг то доба Вилхелмомг Освоите.гћмг, на енглескш престолг, на комг и данасг седе н-ћгови иотомцн одг женске лозе.

Нзг^бдћна обклад«*«. (Хумореека.) У некомг селу жнвш е еданг сиромашакг, кои е са своимг трудомг толнко себи нрнбавш, да бБ1 могао поредг себе и едну женпцу и — ако бБ1 Богг дао — кое детенце ранити. И тако му сада нншга друго требало ше, него да се ожени. Кадг е човекг за женитбу, а оно се некако брзо ни Ј јо девоика за у г даго. Оваи нашг сиромашакг ожени се дакле са едномг младомг, врло лепомг и вредиомг девоикомг изг истогг села. За кратко време стеку они обое трудећн се и радећи, не само прнличму кућицу, него и баштину и нешто сточице. Живили су мнрно и зндоволбно , докг еданг случаи иеучини, да се таи нбшвб мирг у нечему неповреди. бднога дана башг кадг е жена лебг умесила и изпекла била, рекне 1ов мужг: „А.та жено, н незнамг шта е то! Ми имамо врло добру пшеницу и одг и*ћ самлевено брашно неможе бол^ћ бити, па опетг ше намг лебг тако добарг, као што е у наши сусћда. Ти или га неумешг умесити или добро испећи. Нешто мора бити, што намг е лебг тако гн^ћцавг, разплинутг и невално!" — „Е, мов човече!" — одговори жена — „и н сама одавна мислимг и главу разб1нмг, шта би то било, ал' ннкако немогу томе у трагг да уђемг. Брашно е занста добро и легш, а и н сг мое стране чинимг све да лебг добарг буде, па ето — за дивно чудо! — неизпада мн за рукомг. Него, паде ми башг садг нешто на умг. Н мислимг, да ништа друго бити неће него брашно, кое тм са оближн^ћ воденице, чимг се самел^ћ оиако јошг вруће кући донесешг. Кадг бм тм одг садг, баремг едну ноћв у воденици почекао, да се самлевено брашно олади, а за цело држнмг, да бм заиста одг таквогг брашна 6 олбш лебг изпасти морао." Човекг ни наиман^ћ о каквомг лукавству жениномг немислећи, науми чимг првнИ путг у воденицу пође, тамо преко ноћБ остати и дочекати да се брашно олади, и текг сутра данг са олађеннмг брашномг кући вратити се. Жена пакг, као и свака друга , а особито млада и лепа жена, хитра и досетлБива, радовала се у себи, што е хитростБ тако згодно и дако за рукомг 1ла, Она е имала неко мадо