Podunavka Zemun

162

ПОДУШКК!.

Све по тридестг гисућа гонака, 160 Петг е чета, петг е человођа, Меиданџје што пхт. жешћихг н1в, Што су вични бо!о и меВдану; ПрвоИ чети тури поглавнцу Одг Косова Бановић' Огнана 165 Соевића изт. малене БанБске; Другу чет}' даде зету своме Некаквоме воиводи Воину Одг бЈела Вучитрна града; Трећои вовсци меће поглавара 170 Одт. Пазара Релго Крилатицу; А четврту дође человођа СпланЂ гопакЂ Момчило воипода (Продужи'ће се.)

Шаркнза Пескара. I. Одг свјго лепм жена у Риму у почетку XVI. века бша е К)ша, кнагшш РоманБОла наЛлепша, И-1>нг узрастт. придржавао се навчиспе размере, на н 4 номђ лицу, али кодђ свјго савршенства Форме, бнла еладнокрвносги. Ништа ше могло потрсти ове гононске черте. К)нјн била е едина кћерв едне одг наИблагородша породица у Риму; н4нг отацг, кннзг Роман1,ола, 6б1о е у великомт. уваженјго , познатг као строгг, ал' безпорочанг човекг. Онг се нарочито показао при извршенго некогг д^ћла, кое е важно за отечесгво бБ1ло и обште користи тицало се. Кадг бБ1 га потражили нашли 6б1 га, али морали су га тражити, ерг обично тражили су такне горде благородпике, кои свое достоинсгво иознаго. ДопадлБивостБ и улагиван^ нје бБ1ла н^гова стварБ, ерг е учтиве нрави 6 бш . Папа Павле III. узвисјо га е на велико достоВнство римске владе а Карлг V*. обдарш га е знакомг римскогг благородника, т. е. грбомг, на комг су три црвена крина кастилјанскогг благородства начертана бБ1ла. Ова одлич!н обрадовала су кназа, ал' не тако изванредно: н^ћгова гордоств Н1е ни внимала на нби. Подобна отцу бкшше ГОша. И она е бша горда. Често се говорило у Риму, да е она таИиБ1в секретарг свога отца, а нје се знало, да ј . и она ради сг нБимг , и да [е, кадг се на вратима кабинета отчевогБ поавила, каково важно дЉло са зрелости р^ћшила. Страни владателБи, а тако исто и нб10ви посланицБ1 гледали 6 б 1 набпре у натмурено или весело чело 10те, ако 6вј хтели поуздати се, да се оно, збогг чега су дошли, изврши, и да у нам^ри своЈоЛ усп4ду или не. 6данг гн^влбивни : погледг кннгин^ застраш10 6 бг , разсуђугоћЈВ пробудјо бн надежде; доле спуштенни ослабш бн ове надежде, а отворенмВ и слободннв учин10 бн срећнимг. Смешећ1и се никада ше се могао прим^тити. Пре бн се такавг на Паласг-Атене помнслити могао. Павле III. стушо е на папск1и престолг клизавомг ногомг и несигурнимг погледомг, Неимагоћи поузданости, гледао е уедно поредг свогг узвишенл и свого пропастБ. Чинило му се да се землд подг нБимг колеба и те се поверавао никаквомг сигурномг кораку кг д^ћлашо. Изг тавне узкости манастирске ћел1е изишавши,

Н1е се навикнуо, да великш и с.шбодаиг погледг на способностБ лгодјв баци , и н-ћговг духг придржавао се простогг и сиромашногг реда. РомаНБОла бБ1нше му подпора и по .иоћБ. ГордостБ и продрзлБивостБ овога човека продрле су дубоко у срдце овога старца , и решили га на одважна и ревиостнн д-ћла. Али 6б1.ш е магновен -, кадг му е окан наклонћиииг тако исто подозрителанг бно, као што е и на савг светг подозревао; и овимг знацима слабости ползовали су се кнажески непрЈнтелБи да га у провалу сурваго. Иланг имг неиспадне за рукомг, али толпко усдЛду, да е РоманБола чрезг посланства чешће личногг саобраштан са папомг лишенг бмо. И то е нБима бнло одг велине користи. Но, оставимо све друго а обратимо се 10јпи ; ерг она ће изклгочително предметг нашегг овде излагана бнти. Она свога отца ше оставлнла. Кадг бн га послалп у Шпанио, у Француску или кг едномг ма комг одг малн италјапски владателн, она бн га увекг пратила. 'Гако видимо е садг, у почетку наше приповедке, у двору у Ферари, гди су се тада три славна мужа находила: Аршсто, Аретино*) и — Тишанг, истина младг, али жешллномг стваранго свошмг кичицомг славанг вештакг. Може свак1и себи представити, каквимг е упечатлен^мг свима поетскимг естествама снабд^ћвено понвлен^ ове кнегнн1> на нби првни путг подћиствовало. Сви тропца р-ћше се, да 100 се улагиваго, али нађоше супарннка у Херцогу, кои се пожурш, да наклонослг нћногг отца придобје , како бб1 и н (0 лакше на свого страну приволео. Но богинл на своимг побћдоноснимг колима столла е непоколебима, нити е силазнла , да едногг одг ови избере. Славнна певачг „Орланда" бадава е по целу ноћБ подг прозоромг палате узг цитру певао ! наиуми.ипе песме, кадг ше никаква одзива, никакво понижен^ гордости нашао. Тицјннг пакг трудјо се, да бн барг портретг н^ћнг, кои бб1 у таииости снимјо, свршити могао, али ни ову наклоностБ нје придобјо; и Аретинови наилепши сонети осташе безусп'ћшни. Само Херцоговои учтивостн показивала е доста ладно предусретан1з, али го е внше важило за дипломацно, него за лгобовБ. Очанвагоћи збогг ладно крвности заклгочи Арјостг да се посћте окане, Тицјннг нредузме теологичну тему н измала соборг црковнн учигела, кои се о неосвернЂномг зачетЈм св. д^ћве Мар^е разговараго , само Аретино , опашВ и притвореннЛ Аретино , увре|)енг, што себе одб1вна види, остави, истина, предметг пређе свое лгобови, а садг свое мрзости, али ше хтео пропустити прилику, да се неосвети. Кннзг остави дворг одг Фераре са свошмг кћери. Аретино прат1о га у Римг. Онг се показивао тако дружелгобанг , каквнН се само пожелити може. Пунг духа, оштроумјн, свагда готовг, слушати и одговараги, увекг добро расположенг и пунг внимаша спрамг онн, коима се обвезателнимг показати жели. бдномг речи, бмо е окретанг, каквогг е редко наћи, онг е гледао предг собомг наИпроетранш хоризонтг, па по*) СлавннН ита.1шнск|В класнкерг 16. века, кои е сатире, сонете и т. д, наГшешпе стнарао.

чемг га чувствован4 и раздражлБивостБ н^ћгове сав-ћстн ше сужавала, обратто е томг прнликомг свое мисли и тамо, куда око честитогг чопека недопире. ПритворностБ вирила е изг наидублћгг свитка н1јгове душе, и ако е ведро чело и веселу ннравБ показивао, имао е узрока веровати, да она гако исто ег небомг као и са землБомг добро стои. Онг, кои се пера латјо, да извикане ликове 10л1а Романо-а тако опише, да черте , кое неро повлачи , шштг превазилазе оне, кое е плаиназг предозначјо; кажемг, овап човекг стварао е, кадг е хтео тако дражестне идиле, да е оне сама невиностБ сг радосћу читала. 10ша знала, шта онг прптажава, н радо га е нмала ва садруга, само не за лгобезншса, но будући се Аретипг овогб већг бно одреко, то га е ГОша наградила сг тимг, шго му е показала, да бБ1 се онн двое нко саглашавали, кадг бн се пресуда само надг кнбигама, лгодма и стварма изрицала. и Она е ђаво," пнсао е онг Арјосту, „алп а ћз т е моимг ногама подврћи. Н или она еданг одг насг двое мора побћдити. Инкада нједна женскинн ше ми тако много посла задавала, као ова — но мора ми платиш. Н мнслимг о мо1011 освети, као поета о свомг стиху. Седимг по целу ноћк проводећи време у таиности, и што е дј г жа, тимг ми е милш. СиромашннВ Аршето, кои си мисл1о, да ће ову женскинго лепг какавг стихг поб-ћдити! Нуждна су друга средства — да она падне. Што се тиче првогг н самБ већг прим*ћтЈо, да са своимг положен-ћмг 1пе задоволвна, она оће да независимје живи, него што е кодг огца, кои е разн-ћжи. 'Го се само з - дадбомг учинити може. У толнко е познаемг. Садг е нуждно мужа наћи. Гледаћу међу мое ученике. 'Го ше прва женска, кого а изопочавамг! Распитаите, прјате.ш Ар1осто, за некогг познатогг ми Бернарда, мора бнт', да се у Неаполго бави, ако у Албанскои планини коекуда нетумара. брг чимг самБ га се одрекао, лишенг е 6 бш свакогг средства, и одг иандура бно е гон-ћнг. Пишите ми, шта будете о н"ћму дознали. Одавно самБ се труд10, да овогг младогг човека изведемг на путг спасенјн, за мого ц ^ лб ; али бнло е све узалудг и л га пустимг да своимг пз г темг иде. Жао ми е, што самБ сг одважаемг тако убрзао, требало е да самБ дуже изчекивао; но жица, коимг самБ прнвезивао, да га по волби сав1нмг, ше хтео нр^онути, л бнл нестрпеЛБивг, што ми другч1б неможе бнти. Лика се н^ћговогг 10штг опомин-ћмг. Онг е у свему меру превазилазш, продрзлкивг и необузданг, али притомг поелушанг ми е. Видићемо у колико се дае поправити. Пре свега мора се изг блата извући, у коме е сада запао. Такавг намг нетреба." После неколико иеделл пише му Аретинг опетг: „Што ми о Бернарду пишете, добро е. Онг е дакле бно уваћенг и на галерш преданг. Заповедникг, коме сте вн мое писмо поднели, моД е прЈнтелБ н благодарносћу ми дужанг, будући сам& га едномг одг опасности избавш, брзо е