Podunavka Zemun

израдш, као што самБ желјо, и ј "чшмо е на рз г ку те е Бернардг умакао. Садг ћу се ст. нвимг састати и наставлати га. Небуде лн за оваП посао способанЂ, днћу га у папину службу, одакле ће ии као увода о онпма лвлнти, одг кои се у нечему илашимг. Надамг се, да ће ми се желн испунити. Вм ми пишете ,. лгобезнии брате , да тогг дечка за тако лепогг неналазите, као што самв га вамг описао, Даите му, нека Фину генуеску кадифу обуче са златнпмг ланцемг о врату! Игове црне запуштене коврчице, н^ћгове ирне иламтеће очи! Л ћу га већг научити на вештпну, све ово и Јоштг много друго предг очи му ставити! Кг томе л самв мужг. Кодг Бахуса! на што бн ми бнло жена познананћ! Кннзг ће ићи у Мадридг , па наравно и и1;гова кћи сг ивимг, опн мораго Карла V. одг стране н-!згове светости поздравити , и крунпсаиа ради у Римг позвати. Кннзг , кои безг мене иеможе живши, молјо ме, да га пратпмг. Држимг себи за честв, што самБ изг учтивости овомг понуђеномг позиву сл-ђдовао, кои е мени више по же.ш! испао, пег' што самБ се надати могао." По истечешго три месеца видпмо 10»1к) у двору Мадрпдскомг. Она е сунце, око кога се све двпже. Карлг, гонакг свога времена, истпна ше бно тако младг, али прптомг срећанг ловацг улепотица, трудјо се, да средствомг младогг сногг сБша, Филипа, осмеакг младе Римланке изваии. Праздницн су сл1здовалн за праздницпма; Шпански благородницБТ светчано су а'али на свонмг анда.тузскимг конвма, мнслећи сг тпмг горднв ногледг кнегин-ћ на себе прпнући. Сунце одг Гевило зреле плодове боидпсало е свиимг пурпурнимг ирацима, пламтећи романси подг балкоиоиг цирскогг дворца много обмаилвивпмг и лгоб1.ниг гласовима у плавомг воздуху при бледов несечини орили су се. Што е хилиду жепа по(пђнвало, то едну 10н]'го ш'е могло. Она остаде ладнокрвна , мирна, безстрастна, увекг мнслећи, 1Пн;о ће кораке отца свога руководити и препоне на шћговомг путу уклаинти, у кратко , политнкомг се занимала, и кадг 6б1 себи еданг часг одмора сажелила, то бн се опетг о овоИ сг Аретиномг разговарала, сг коимг е уедно и сонете правпла и епиграме справлнла. И дал^ћ сг АрЈостомг имао е онг кореспонденцш. Напосд4дку ппше му Аретинг: „Разсуди о момг положепго! Увенг самв близу оне жеискин-ћ, за кошмг самБ до безумјн чезнуо, и кого ћу садг сг пута уклонити. Шго >ш се лкЈведостоинјд показуе, тимг више оштрнмг мои ножг. Г1робост'ћу е, за време докг она ништа иепречувствугоћи, смешећи се и безб-ћдиа иа мон>п страни седнла буде. Ладнокрванг и ммслећи идемг ногу предг ногј ' дал4 , и негуемг лое раст-ћије , као брижлБивни баштованг у велпно, почемг га одг свакогг великогг ветра и страшне олуе чувамг." У пратнБи посланика републике Млетачке понви се у двору Карла некш Маркпзг Пескара, човекг, кои е на себе умео пазлБИвоетБ прпвући. Внсокг, одрастанг, сг пристоИносћу кннза, давао е вндг морскогг разбоиника, коп е светг,

ЛПГТЂ 31 3111111} II ШЈТ.Г.

са хиладу оиасности борећи се, прошао. Непоколебнмо упорство лежало е у н^говимг очи.ма и дивлачество вирило е исподг валова н^гове к}'драве браде. ББ1ла е сумни збогг н-ђговогг долазка, но засведочјо е н^ћговг грбг, да е честанг и безпорочанг, и сачланови н4гове ФамилЈе налазе су у регистру златне кнБиге веиецјлискогг благородства. То е бнло доволбно . У оно време, кадг су многе протуве тамо амо тумарале, сннове одг отчева неприпознате, ннсу могли тако точно изпнтати. Таква протува 6 бш е и самг Донг Жуанг д' Аустрје. Маркизг Песккра бно е са задоволвствомг примл-ћнг, и Аретинг одвео га у кућу кннза Романволе. 10н1а нје никакавг особитнп знакг на себи иоказала, као да се са новимг прпшелцемг занима, но ипакг шв тако бБ1ло. бдногг дана, башг кадг сј т сатире одг Лј'Бчнна чптали, кнбигј , кого е К)н1а радо читала а Аретинг Ј' нрисЈ г дству изредно хвалити умео, рече она: „Господпне, данте ми сов1зта, треба ли да се удамг ?" „Зашто? Зарг нпсте задоволБне сг мужемг, кога имате ?" „Н. мужа?" „Да како, вб 1 сте сама такавг, ерг леио иокривало е лзжб , кое каже да сте вбг жена." „Вб1 тражите жену само у слабостн." „Треба л' у ичини да е тражимг; нашто смо мб1 мужеви?" „То гато сте ј 'векг 6 б1ли ; дотле сте ичи, докг какавг јоштг ичш недође." „Шта му драго; гатабнса супружествомг? Велики духови уобште никадг се нежене нити Ј -даго. Онп Ј -гврђуго за тренутакг трагоће свезе, кое брзо разкидаго, ако имг се теретно види. Само простг светг заклгочава сунружество, будући е простогг света за»атакг светг умножити. Шга изводи ФилозоФг изг тога, да се отпемг назове? Да ли е онг, кои свое идее децомг назива?" „Доста! Шта кажете о Маркизу Пескара?" „0 Венешанцу ?" „Да, о н-ћму." „Кадг бн и бирао, небБ1 н-ђга изабрао, онг се сладбо повинуе п оддае. Да л' е прав1о и онг какву сереиаду?" „Зарг е то нуждно?" „Кадг онг на жицн каквогг срдца жели свиратп, морпмг пређе впднти, да ли онг јг жице цитре ударати зна, вели Каталонника." „Н неволемг онелгоде, кои певаго, они мораго говорити или — ћугати." „Последнћ е свопствено нашемг гоиаку." „Кажпте му, да данасг одг светчаности неодсудствуе, кон ће се за честБ мога отца дапатп. То е светчаностБ разстанка, сутра путЈ 'емо у Римг." „Н ћу вагаг налогг извршнти, госпоа." Алн онг таи иалогг пЈе пзвршЈо. Чимг су свеће по велмчествепои саали почеле разсипати светлостБ, измеђ' множнне оскЈ 'д-ћвао е едапг, а тап еданг бмо е Маркизг Пескара. 10нја га е већг потражнла и садг шане своме повернтелга:

163 —Ј., „бсте ли га позвали,. као што самБ вамг казала ?" „Госпол," оваИ ветренакг предузео е, да едиу ловачку парлго, коа е давно уговорена, данасг издржи. Онг се извишо." Кнагина нишга неодговори; премда е тежко бнло и напманБИ знакг узбуђена на н-ћиомг лицу прим^ћтити, то опетг е Аретинг на овомг читао, да е поб"ћдЈ г одржао. Ово пренебрегаван^ћ, прво кое е дознала, поджегло е гордостБ. Аретииг знао е садг, да напредг брже корачати сме. СветчаностБ разстанка пр< ђе, пеколико дана јоштг мораде се кнлзг задржавати. Кадг е сасвимг на путг спреманг бно , поави се царг, херцога одг Оловареца подг руку водећи. „3 долазпмг као простцг, кнагина !" рече сплнбш владателБ благимг гласомг заштителго подобнимг. Ево едногг одг мои' првБ1 великаша мога царства, кои средствомг мене проси вашу Рј т кј ', Дона ГОнЈа! Оћете ли достонномг мј т жу, кои е уедно и мои прјателв, одказати вашу рЈ'ку?" „Ваше величество," одговори млада Римланка, „Н-ћгово внсочество херцогг доцканг е дошао; пре едногг сата обручена самБ Маркизу Пескара!" Какве речи! цео дворг бно е пораженг, изванг себе. Гледали су у отца, а и оваи се видјо, да првБ1и путг ЧЈ 'е ову в ^ћстБ. Међутимг дрЈ -гчЈе нису могли чинити него Маркизу честитати, кои е пре херцога одг Оливарецг ту славу пожн^ћо, а ше знао да е единствено онг за томг славомг тежк>. ГОша одржала е поб-ћду а надг ГОнЈомг одржао е Аретинг. У Б олонби бнла е свадба торжествено проведепа, и онда, младнИ супругг са свошмг невестомг одиутуе у Рнмг. У предворго палате РоманБоле чуо се следе!ии гласг: Аретинг. Познаете ли цело ваше пман4, К08 е вама припадало? Маркизг. Савршено. То су полБСка добра и готове иовце. Аретинг. Прво себи задржите, одг последн^ћгг принадлежи мени половина. Маркизг. Вама, господине? Аретинг. Сг пунимг правомг; а самБ васг изг блата извуко и онда самБ вамг прво достоинство а друго ову женитбу прибавш. Вн знате, да сте принуђени бнлп лажно име примити, и опетг су васг нашли. Бнли 6б 1 погубл^ћни, да а нисамБ притрчао васг спасти. Ваша породица одрекла се васг насвагда. Маркизг. Оћу ли да вамг за све ово благодаримг? Аретинг. Судите о томе како оћете. Маркизг. Дакле п судимг тако, да вамг никакву благодарностБ нити икакавг новацг платимг! 0, и а знамг како самв се у свету владао! За едаиг тренутакг севала е муни изг ока Аретиновогг, затимг рече своимг уобичаенимг ладнимт смешен г ћмг: добро господине, а већг имамг писма командира у рЈ'кама о вама. Сутра дознаће цео Римг. да е Бернардо и Маркизг Пескара едно исто лице.