Podunavka Zemun

ЛИСТЂ .5 а 3 4ВАВУ п НАУИУ.

195

„Падни на колена трипутг благословеннВ," рекне оиђ , „и прими радостну в ^ стб , кого ти Промисао преко мене нила !" ЈЈптсзг се приближи са удшиешнмч, непознатомЂ, н запита га: сг кимг има честв говорити. Оваи садг управи свов погледг на еданг предмстг у воздуху и рекне: „Службеши мои душе! одкри витезу име мое!!" „ПроперцШ!" одговори еданг громовитив гласг. Витезг кодг кога оваи зазвечи, посрне уплашенг натрагг. „Будите безг бриге!" рекне црнмв човекг, „н самв дошао васг сретнимг учинити. Н ти заповедамг, службенми душе моћ! у име Саломона, благородноиг витезу казати , еда ли онг срећу или несрећу изг мое руке очекивати има. „Срећу!" одговори невидимогг гласа. „Срећу дабогме;" потвори црнни човекг, „ваша срећа лежи у развалииама срушеиогг здаН1н, кое недалеко одг вашегг замка одстои. Н1е ли тако верннИ мои Ацаелу?" „Тако е! 14 одговори суштество, кое е невидимо између витеза и црногг човека гонорило. „Вм сте се," настави оваИ с великимг равнодушЈемг, „ире 62 год. 9. Марта у едапг сатг после полноћи, сл-ћдователно у сретномг созвћздјго родили. На путу сте истина бши среће, кого су вамг звезде оиредћлиле. но велика преступлета младости ваше, су васг недостоинимг учшшлидокг вашг смиреннв кагоћЈи се животг, кои вм одавно тако проводите, ме небо ублаж '10 , умилостивш и возбудјо , да васг поредг блага нћгове ми.шсти и временимг благомг усрећи. Мон е вмеока служба, да лгобимцима неба путг кг нвшвои срећи покажемг, и нБИма кг получеијго ове рукопомоћи пружимг. П самБ овамо службу мого кодг васг испунити дошао. Кадг самв се развалинама онима при свитанго зоре приближш, ударимг трипутг оваВ прутићг, кои у мојои руцкг видите, о землго, ii сг тимг одкрјемг, да на оиомг месту благо закоиано лежи. Ми ћемо тамо данасг у полг ноћи отићи, и духа, кои скровиште чува, заклети. Вм се немате ничега плашити, ер©о гди самв н , ту силе ноћне губе НБЈову властБ. Будите дакле данасг у 12 сат10 ноћи готови, да самномг идете. Садг ме дужности вигае зову. Аиде в-ћрниит мои Ацаелу! здравствувте смиреш,]Г| витезу!" Сг овимг речма удали се табниВ гостг, седне у кола, коа су га доле чекала, и изчезне. Сада текг витезг дође кг себи, одане слободно, убрише знои ег чела , и баци се на столицу, — да 6б1 се наново о бкшшои поећти чудити могао. Онг е дубоко замишлћнг седш, кадг се нобегшШ служителв главомг вртећи укаже: „МилостивбШ господине!" „Стани!" повиче витезг, и уплашенг почне се обзирати, ербо е мислш, да се црнив онаИ човекг опетг вратјо. Но К -<дг кг себи дође и

види да се преварш заповеди служителго да се приближи. „Знашг ли, шта значи онав пламенг, кои самг> гочерг кодг развалина они видјо ?" запБ1та старацг смешећи се. СлужителБ главомг вртећи изиви да незна. „Ако ћутати знашг," настави витезг, „н ћу ти казати, да на ономг месту ништа друго, но едно скровишге закопано лежи." Садг му приповеди понву Пропершн и нћговогг служебногг духа с' таквомг обширношћу, да е ц-Јјговимг пунимг прсима прилично олакшан-ђ принела. Служителв крстећи се похити преповедку целомг двору обнвити; РозалЈл, коа текг што е устала бнла , и одг едне девоПке новостб чула , похити у ноћномг оделу кг нћномг уаку, кои не пропусти цеи догађап са свимг обстоателетвама повторити. „Видишг," придода напоследку, „како небо емиреноств награ!)уе." Цео данг протече витезу кое у радости о обећаномг скровишту, кое пакг у удивлешго о свезнанјго и сили Проперцја. — Но кадг ноћв настане, чувствована ова у оеећанп другогг вида промену се. Домаћи назову оногг црногг човека вештацемг, а нћговогг невидимогг духа |)аволомг, и заклиннли су витеза сваконко у тако опасно предпр^нтје, као што е заклинанћ духова, неупЈчптати се. Садг е истина витезг о великомг ПронерцЈго и нћговомг Ацаелу далеко полезша за еебе поннтјн имао; но опетг ово ше могло преплтствовати, да разговорг домаћи упечатлен^ у нћму не проузрокуе, кое е нћгову вигезку бодростБ потресло, и у овомг станго како се ноћв приближавала бБ1ла , жиле нћгове витезке силе не устегне. II сама шала лакомислене Розалје ше могла боазлБивостћ растерати, кон се све очови.цан на лицу нћговомг показивала; и кадг сг избЈаићмг дванаеетг ПроперцШ у собу уђе, — нешто му се човечееко догодило. „Њште ли волго витезу!" проговори онаИ, „очевиднмИ сведокг силе мое надг духовима 6б1ти ?" „Н мислимг, ако башг приеуствЈе мое необходимо неби нуждно било „То не!" одговори Пропервдв, »духг може точно и безг васг заклетг, и скровиште безг ваег подигнуто обгги , но вб 1 онда никаквогг участја нећете имати." ОваВ е додатакг као магнетическа сила дМствовала на жиле витеза, — онг бн ишао, да бн се и сва страшила пакла предг нвимг отворила. Само ш е еданг служителв с' горећомг буктинБомг смео пратити. Кадг су при улазку развалина бнли, додирне онг с' своимг прутомг како витеза тако и служителн, и рекне имг, да се сг оногг места не макну, ербо онг иначе неможе за нби станти добарг. Потомг уђе самг унутра, падне на колена, и наслони главу свого на землго. Одг прилике после 7 минута устане, и штапићемг своимг трипутг воздухг прекрсти. „Бно бн," рекне онг вмсокимг гласомг, „добарг или зао духг, кои овде сакривено скровиште чувашг, а те заклннћмг смомг мени дане вда-

сти, покажи се у виду човеческомг; л те зовемг првиИ путг!" Изг далеко зачу се лупа у дублБИни здаша. Витезг посрне, и наслони се на дрктагоћегг служителн. ПроперцШ повгори после едне почивателне сг движешемг прз'тића свого заповеств. Лупа се све ближе и нсие чуе. Витезг' счепа за ицунџе Проперцјуса. „Н те зовемг по трећш путг," викне напоследку заклшштелБ п подигне прутићг. Громовптбш тресакг засвечи. —• У внутрености здашд прогоре пламенг, едно суштество сг смртнобледимг лицемг изнђе изг пропасТи, п стане предг иламенг. Служителго одг страа испадне буктинн мзг руке; Проперцја подигне е. „Ко си тн?" запита онг поавленћ. „ПоследнкКЈ одг витеза, кои су негда замакг оваИ обитавали, — чуварг подзелпм скровишта. — Зашто самв зватг?" „Да намг извћстш даешг." „Неизмерима су скровншта, ко,ч у внутрености развалина овн почиваго, но могу се само по части поднћи; гди е то створенћ кое за овимг чезне ?" Витезг при овимг речма мало да ше у несвестицу пао. „Не пнтаи!" рекне Проперц1и „извести насг дал%." „Одпусти ме, или окрени вр' твога прутића, ербо велике муке трпимг." „Говори, ербо ћу иначе сву ноћк овамо долазити и тебе мучити, непослушннИ душе! Рецм, копмг начиномг могу се ова скровишта подигнути ?" „Чрезг много моленћ, чрезг милостинго н основанл завода. Десегогуба награда очекива онога, кои чрезг тебе милостинћ раздавао буде , . . Одпусти ме!" „Кажи намг између когг времена могу се ова дизанд извршиги." „После свакЈИ десетнв данг." Проперцји подигне прутићг: „а те одг пуштамг." Понвленћ отиде сг величествешшг ходомг у пропастБ. Ужасна лупа одпрати га. ПроперцШ преда служителго буктпнго — и врати се сг обадвоВцама до замка, гди се сг Вптезомг опрости сг обећанћмг, сутра га посћгити. Ко ће описати радосгБ РозалЈе и домаћи, кадг они Витеза истпна нешто бледогг и уплашеногг, но у прочемг здравогг опетг виде. Ко ће избронти хиладу иитанн и одговора кои су одг обадве стране меннни били, ко ли натериванћ приповедагоћи и удовлеше слушагоћи? 3 о свему овомг ништа не кажемг, ио само нвлнмг, да е већг свитати почело, кадг се легло и да еу два сата после подне ПропервдИ свое обећанћ исиугпо. „Али оБоже! какавг е данашнћШ ПроперцјД спрамг гочерашнћгг изгледао! Витезг е скоро носомг о нћга }*дар10 пре него. шго га е познао; — ше бнла оие дугач е црне халвине