Podunavka Zemun

ЛИГТЋ ,14 31Г.Ш.Г II Н4.ТКУ.

255

тру новогг прјлтелвства угасимо. Енглеска, Холаидјн и СардинЈа одг седаидесетг година су наши сагозници, Француска е пакг одг три стотине година нашг прогивникг и непр1нтелБ 6ила. Треба ли да ово нен[11нтелБСтво и дал& постои, треба ли, да протекше уговоре са ХоландЈомЂ, Енглескомг и Сардинјомг поновимо? Дакле, господо моа савЂтш ци, даите ми садг ваша мн1јшн да чуемг !" И почемг е тако нзговорила, даде знакг царица лагано сг еднимг прстомг свое десне руке, на комг се дјдмантг у прстену нсно с1нше, врховномг, дворскомг канцлеру графу УлеФелду на другои страни. (Нродужсн-Ј> сл-ћдуе.)

ШахЂ-Гебал« и Дав«иши1енд1» 7. Данишмендг сесправлн, да испуни з а.п о в "ћ с г б с у л т а н а Ш а х г - Г е б а л о в у. бет ЗЛаппе, [етет аиЗеИИ" Овако насг учи една врла н-ђмачка глава, но кадг би се лгоди по овоме владали, онда не 6 б 1 било ни Моиееа, ни Пророка, ни Христа, ни — Данишменда. Одг С1Пго овихг Христосг СпасителБ, као Богг знао е то, да е опасно другчје мислиги, него што други лгоди. кои сг НБимг живе, мисле, и знао е добро, да ће они нћга за то на крстг распети , но будући е на землБи каочовека н4говг позивг био тав, да 1П изг помрчине изведи, и у св 1> тлостб уведе, то е онг и хогћо страдати. Али, ели нашг ФилосоФг ово знао, сумнамо; ерг да е знао, да ће н-ћга оваВ истми султанг, кон га садг овако лепо учи, и кои му се са свимг пов^ћрава, светини брже него Шлатг Христа жертвовати, тежко бм се онг Итимадулетства и примјо, а камо ли да бБ1 сг такомг воЈћомг радјо, као што ћемо га радећа мало ниже виднти. Но, прјнтелго Данишменде, онда се угћши сг тимг, што ниси самг тц тако радећи нропао! Кадг е Данишмендг кући дошао, дозове свога секретара, и запов4ди му, да напише писма иа све нам4стнике султанове, и на све каД1в, а онг самг сазове све омре и везире султановогг великогг дивана, и изкаже имг шта е султанг запов-ћдјо: „Н салљ увЉренг, рекне имг онг, да између насг, кои сте ув-ћкг у г зг султана, нема ни едногг, кои нисте н-ћму свакадг в^ћрни били, и кои нисте свое послове онако, како вала, и како полза царства иште одправлнли, но ако бБ1 за кога дознао, да ше тако се владао, онав ће у заточете бити посланг. — Султанг нашг господарг, хоће да сви и сваш& добро мисли, да свакш свои посао у време, и као што иоштеномг чиновнику нристои одправлп, а особито опоишЉ васг, кои сте узг н1згово св^ћтло лице, ерг на васг ће се угледати и други, кои су по провишиама. " „Име великогг султана, господара зел.тћ и воде, прослови првиВ Омра — одг прилике као некЈВ сов-ћтникг — да е сдавно и св^ћтдо, а тц

честитиП Итнмадулету, кои су зракг св-ћтлогг нЂговогг лица, да си ув^ћкг срећанг! Ми сви, кои смо овдћ око тебе екуп.гћни, заклин^ћмо се великимг Брамомг, да смо ми, као што си тбт н рекао, свћтлонг сунцу, нашемг султану* ШахгГебалу одг како нЉговг лебацг едемо, и како смо ту срећу добили, да н^ћгово нсно лице гледамо, свагда в^ћрни и искрени 6 бми , н^ћгове смо послове одправлнли онако, како е онг запов-ћдао, но н'ћговг бивши Итимадулетг стаао е нама на путу, онг е намг султанове наредбе и доцканг, и другоач1е издавао, све е кројо по своннт волбн , и писаб султану онако, како е онг хотћо, а не како е бнло, онг е многогг одг насг кодг султана скувао иопару, но праведиип Брама отворЈо е очи нашемг султану, те е све н 1 ј гове покоре увидш, и в-ћга намг сг врата скинуо. Да живи нашгвеликЈи султангШахг-Гебалг; да живи н^ћговг мудрин философск Ш Итимадулетг Данишмендг, срећанг е народг кои оваквогг султана има, а шштг е срећнш и султанг и народг, кои овакогг Итимадулета, као н4гова узвишеностб Данншмендг, има. Живш Итимадулетг Данишмендг!" Нашг Данишмендг кадг чуе оваку славну вику, помисли у себи , та лгоди нису тако злочести, као што е мене моа философ^н учила; гле, како оваИ Омра говори; гле, како се други радуго , што е Султанг оногг непоштеногг Итнмадулета сбацјо, и прогнао. За ц^ћло онг е био невално, а ово су поштепн лгоди. Данишмендг ше знао, да су ове Омре овако говорили што се ту ше десш Браминг Султанке Иурмахалг. Кадг се вика „живш, жив1о Итимадулетг" утпша , почне Данишмендг скуп.тћнимг Омрана овако говорити : „Великоимените и силне Омре, стубови пространогг н великогг царства Индјанскогг, чврсте подпоре блистателногг и препсногг престола украшеногг и моћногг великогг Султана Шахг-Гебала — комг да Пророкг дупи животг измоли (сви се до црне зем.гћ поклоне, и ударе трипутг челомг о патосг) — вбт кои сте осћднле у служби н^ћговои, и у в-ћрности спрама н-ћга тврђШ него челикг постали, послушапте мене и чуите шта е волн великогг С ј - лтана — опетг сви ударе челомг о патосг — и шга опг хоће. Нашг силнни Султанг видш е да е пређашнјн Итимадулетг велика зла почиијо , и та зла почела су отимати махг , чнмг е 1гЈнчжо царство стало слабити, онг жели да а та зла истребимг, а да би то свршити могао, запов^ћдјо ми е да гледимг, наравно у договору сг вама, да 1., одлакшамг народу, 2., да пром^ћнимг и исправимг чиновнике, кои су ленви и неправедни, 3., да поправимг џамје и пагоде, 4., да дотерамг у редг муФле, Факире, дервише и све кон бадава одг зноа народн&гг живе. Н знамг, моа драга Господо, ви премудре Омре, да ово неће битн лако, алн Браминомг и вашомг помоћго уздамсе а, да ћу свршити волго нашегг славногг Господара. В б 1 ћете мене у свакомг момг предузимапго подпомоћи, а народг кадг види, да ће ове, на чистомг разуму утврђене уредбе на н^ћгово добро ићи, послуша ће насг, и тако ћемо

ми основати нћгову срећу, кого му жели и нашг срчаннн Господарг. Н, што се мене каса, нећу штедити труда и зион, а ћу и данго н ноћу радити, да се мспуни оваи великШ задатакг (чуимо, повиче нанстарш омра). Данишмендг мало порумени, па онда накаш.тћсе, и настави да.тћ, да се нсп}'ни кажемг оваи велшнИ задатакг , и да се држава тврди. Ви знате, Господо мои, да ако властв државна ше у снаги, онда нема безб-ћдности лица и сигурности имана, радимо дакле еднодушно, да направнмо добре законе, ерг безг нби нема реда у држави; поставимо праведне и безнатне судје, кои ће бдити, да се ови закони извршуго, и да они, кои се усудили буду противу нби радити, на строге одговоре привикуе, а по м-ћри и каштнгу пршме; наредимо, да брамини, бонце и Факири оканусе старогг свогг адета, но да се упну, и да уче народг волго великогг Браме познати, и по нбо Д како сами да живе, тако и народг живити науче; упутимо 1и да се освесте, и да виде да важноств нБшва састоисе само у точномг и пуномг испуннванго прописа нвјовихг, а не у трчкаранго по жертвама, у добромг певанго небраманскихг п^ћсама, и у вештомг ударанго наФе*) у канунг'**). Да се пакг у томг пространо сов1>туемо, и да све бол-ћ испитамо, наредш самв а да се сви нан&стници овде скупе. Ово буде одобрено, после чега се разиђу.

Зачннцн. * Не само старг, него и шанг човекг постае по другШ путг детегомг. * Светг е еднакг позоришту, а животг човечји игри. Лгоди су играчи, случаВ саставла позориштно д4ло, срећа разделгое ролле, будале тураго декоравде, а само филозофи представлнго гледаоце. ЛепнИ полг доноси подкреплена, завћсу управла време, а сачинеше носи насловг: „В1>чито едно те едно." * Ирирезг е копиле одг пореза; обоица су зидари: порезг подигне здашн, а прирезг омаже пукотине. * Кадг се потврђуе, да су навнечувствнтелнш лгоди, у ц^ћломе, нансрећ|пи, то ми падне на намегБ индиска пословнца: „Седити е бол^ћ него стаати; лежати е шштг бол'ћ, него седити; мртавг пакг 6 бпи , наИбол^ћ е. " * Кои буде батинатг, може сг пунимгправомг рећи, да е добш пуну шаку неизгореногг пепела, а онаИ кои е обешеиг, може сч хвалити, да се венча са кћерго конопара. * Само оно има вредностк свого, шта се сг трудомг доб1н. ЛгобовБ мушкарца доб1а постоанство само крозг упинлнћ и време, кои га скупо стаго да ц'ћлв свого получи. * Може л' се безг надежде лгобптн ? — И неверуемг, баремг досада ше нико то чинш. * Две су ствари за кои притпжаванћ неплаћамо ништа, али за кои губитакг скупо плаћамо. То су: време и невиностк.

*) Нот» скаредна **) Родђ свирке наликЂ на нашу тамбуру