Podunavka Zemun

ЛИГТГЋ 31 31Г.1КУ б( Н1УКУ.

269

они су први предиети, кое ша гледате , и нов треба да видите. Само немоГпе веома да потресате духг, иначе а ћу јоштт. одложити испитг; охрабрите се Данплу, ево светлости." Данилг побели као креда и овогг тренутка вежу му опетг очи. „Н васг иолимг за опрошгенћ, пр:ателн), молимг опростите ми," повиче Данилг ецагоћи; „кадг се опомонемг да ћу сутра, може биги јоштг н данасг мојои матери иа сусретг ићи, да ћете ми то одобрити, да браћу мок> потражимг, н сг м,има се наементи: тада ми со преокрене иозакг и уплашимг се одг светлости скоро тако нко, нао и одг помрчине." „Уклоннте с-е, уклоните се," рече г. Давидг озбилкно; „уклоните се прштелви ; Дапилг е изгубЈо ирисудствје дз т ха. Онг страда збогг свое боизлкивости." „Не, лекарз', садг самв се сасвимг з т спокош; мое су ми сузе добро учиниле, садг ћу да слушамг, заповедите ми само." „Веруемг вамг, осимг тога н самк ваог пктао, да ли знате, шта е дете и шта е паег и вн сте ми одговорили, да то знате. На овомг столу поставјо самк дете и пса. Разгледанте само добро, н васг молимг." Садг му по друпв путг одвеже очи. „0 Боже, какво чудо!" повиче Даиилг; „шта е то, што се тамо ша ?" „То е дете а оно е пасг, обое на едномг столу." „Али кое е дете ? — а кое пасг ? Н то иемогу знати, докг ји неопипамг прстима; тако 10 јоштг немогу разликовати." „Добро, ми ћемо вамг допустити, да намг и тако погодите." Лекарг му опетг свеже очи, онг дође и опипа оба предмета па 10 безг по муке погоди. „Садг вратите се на ваше месторече лекарг. II докг е онг сео, лекарг намести на место детин-ћ пса. „Добро," рече г. Давидг, „садг се нећете зацело преварити; означите дете, а тако исто и пса." „То ше тежко," рече Даиилг; „пасг е на левоВ а дете на деснои страни." Требало 6б1 да е протавно казао. Н Јоштг сданпутг кажемг, да се учи гледати, као што се учи читати и ићи, дете потребуе водплБке, ерг оно незна да опред^лгае точно далвину, као и опасноеп,, и Данилг е бко као и дете; онг е увекг прстг опекао, кадг е хтео да иокаже пламенг свеће. По сокаку у векг са разширенпмг рукама, боећи ее да о што главомг неудари, кое е шштг сасвимг далеко одг н^ћга било и едногг вечера, кадг е први« путг месецг на небу угледао, падне поребарке на землго и рече лекару: Да му Богг оће ватрену куглу на главу да баци. Међутимг непрестано е напредг корачао; срећни родителки и прјнтелки Данилови ругали су се примћчанама новавдје и неплашећи се бу-

дућности покушавали су, да му дћИства перспективе понатпимг учпне. Шестг месеии Данилг е гледао како се сунце рађа, како горе листаго, како река тече, како цвеће цвета; онг се правилномг наступанго даиа и ноћи дивш; онг е сватјо саглас1е погледа са речма и свакогг готра и вечера по еданпутг е свого матерв у чело полгобш. бдногг се готра пробуди. „1оване, зашто неотворишг канке одг прозора ?" „Господине, они су већг одавно отворени." „бли то истина ? 0 в-ћчншв створителго, дакле л самк опетг ослепјо." На годниу дана после гога закопаго у башти Белдамскои едногг с'умашедшегг нменомг Данила, кои е самг себи сг гвожђемг одг прозора вратну жилу пресекао. а. С. Ширви Т«"реавга као цадшца и жсиа. II. Марја ТерезЈа, кадг е копФеренцно оставила, вратила се у свого собу. Почемг е готренбш часг већг у послу и извршенк) дћла провела, а потомг у државномг сав-ћту засћдавала, садг 1011 е слободно бБ1ло, за неко време не државникг, него жена бмти, и у допадлкивомг разговору о овомг и ономг , да мало на бригу о владћнјго заборавн. Међутимг бно е сатг, кои е царица имала обичаИ свомг намештаго посветити, единБШ часг у целомг дану, }' кои е Мар1а Терез1а себи дозволила, и срдцемг п мислима жена бити. Нћне придворне даме имале су обичаИ увекг са стра'а пунимг срдцемг свакогг вечера на оваи суђенБ1и часг иаступагоћегг дана мислити, н Бога молити, да бм оваи срећно прошао. Придворна дама и читателБИца царичина, Шарлота одг Хнронимусг, више пута се нзаснила, да бн волела, гордоб владателкици увече по три сата латинске депеше изг Маџарске прочитавати, него уготру само но' сата са намештан-ћмг косе нћне заповеднице занимати се. Али чимг е царица данасг у свого собу за чеш.мнћ ступила, заблисгало е нћно лице срећнимг, тихимг смешенћмг, да е мала читатеЛБИца тимг сасвимг охрабрена бмла, и срећнимг изразомг иза столице, кон е предг веиешннскимг огледаломг иоетавлћна, стане сасвимг готова, да кићенћ царице одпочне. Мар|Л Терез н нсно з'зданувши посади св на столицу и евојомг собственомг рукомг скиде златну мрежицу, коп множину н г ћнм ленм витица сакриваше. „Данасг се потруди, да ме врло леио украсишг, Шарлота," рече она, почемг се смешећимг погледомг кг огледалу окрену, да бм сг допадлБНвосћл' сво(1 ликг огледала. „В;!ше Величество непотребуе мое и наИман-ћ помоћи, да лепо буде, рече придворна дама своимг лагаиимг, тихимг гласомг. Кадг е Ваше Ведичество онда на државну скупштину Маџара

дошло, н1една рука Фризера н!в вашу косу наместила, у невештнмг витицама покривала е вашу главу, и савг светг каже шштг и данасг, да ннедна Фризура нје тако лепа, као ондашн15 витице царице." „Али одг тогг времена има већг тринаестБ година, рече Марха Терезјп. Тринаеств година и колику бригу и коликЈИ болг претрпила е мон глава од'онда. КралБ праискЈВ, лготми човекг, кои ми е милу ШлезЈм узео, кои е кривг у томе, што самБ п пре времена оседила и већг се боре на момг челу показуго. Ако никаква друга кривица н4гову сав-ћстБ нетишти, то ће онг мирно спавати, рече Шарлота смешећи се. Вашегг Величества коса е исто тако лепа, као што е и бнла, нити е чело и набма ,нБ0мг лшмомг старости означено. " Око царичннм устница играше се умилно смешенћ, и нагло свом главу натрагг бацивши н сбого малу читателБицу н Фризерку са сјнгоћижг очима погледавшн, рече: „Мислишг ли дакле, Шарлота, да се н Францу јоштг могу допасти, и да онг неће ннкаквмн стидг заслужнти са сво1омг женомг ? Садг, дакле накиги ме данасг врло лепо, да бм се цару врло добро допала; а имамг данасг да му нешто важно кажемг, и добро ће бнти, ако наипре н-ћгове очи задоб1емг, па онда лакше е и целу главу добити. Брзо дакле кг дћлу, дете и — " Царица, ућути, ерг врата близу нћ брзо се отворе, и врховна дворанка граФица Фуксг уђе сг необичномг хитнвомг. „Аи, гле, повиче царица зачуђена, ето Фукснне, да при накиту помогне." Али врховноИ дворннки ш"е бнло по волби, што се цирица та доброгг разположенл духа показала. Она се поклони дубоко шпанскимг велпчествомг предг сво1омг заповедницомг. „Царско величество^нека се смилуе, ако самћ 3'знемирила, рече она тихо. Но нмамг Вашемг Величествз' стварв одг наивеће важности саобштити, коа никакво одлаганћ не трпи, п кого п желимг на-само вашемг величеству саобштити!" „Ахг Фуксг, тм изгледашг врло озбилкна, рече Мар1а Терез1п боазлБиво, то е дакле нешто врло зло, што си ми донела. Но садг кажи ми, шта е то! Нека н Шарлота што зна о државнов таини, она ће умети сачувати." „М нлостб, Ваше Величество, ше никаква државна чапна, кого Вашемг Величеству, и само вашемг царскомг уву саобштити желимг. " Царица се сгресе, и гћне велике очи јошг већма се отворе. „Никаква државна таина, рече она, то е дакле нешто, што се мене лично тиче, нешто •— нди наполћ, Шарлота, иди 3 7 кабинетг, и чекаВ, докг те зовнемг." Придиорна дама удали се брзииг корацнма. Марјл ТерезЈн гледала н за нгомг, докг се и врата незатворише. Потомг се окрену живо врховнои дворанки. „Садг смо саме, рече она брзо, садг говори. Али брзо, безг свакогг околиша, Фуксино, остави се сваке титуле, и кажи брзо, што казати имашг. То е нешто, што мое срдце пара, већг осећамг, Говори брзо!"