Podunavka Zemun

270

ПОДУНАВКА

„Величество ми е наложило, да свуда бдително око имамЂ, рече врховна дворшша своимт. мирниЈп,. тихимђ гласомЂ, ида иа служител-ћ царскогђ величесгва, колико узмогу, пазимг п бдимг, и о свакомг догађаго , кои дознамг, вама извЈзстје дадемг. Садг ми е текг одг дугогг времена изв4стно тапне пј'но суштество првогг придворногг служитела Шговогг Величества цара у очи пало, и дала самв чрезто точно на н^га мотрити." „Ахг, ти си дала пазити на н-ђга," промумла царица, почемг е у грозничавомг узбуђенго свое руке едну о другу трла. „Да, Ваше Величество, то сзмб учинила, и пре едногг сата донесе ми моИ шп1онг в г ћств, да е придворнии служителв царскЈИ башг пзг кабинета Н4говогг Величества изишао и едно запечаћено писмо Ј' руци држао, сг коимг се брзо изг двора удалш." „Ахг, причекаи мало, рече царица, мое срдце куца, оће да се разпадне! воздухг! воздухг!" Она дивлвимг покретомг разтвори своИ кадифснни прслукг, и брзо изподг овога друпВ елекг одкопча. ,,'Гако, рече она дисагоћи, садг ми е бол1>! Садг говори дал^ћ !" „И самБ оставила мога уводу на каши, крозг кого бн служителБ прошао, и да чека, докг се оваИ врати, и онда самБ узела себи слободу, да господинг Гаспардц у име Вашегг Величества мепи предстане. " „Па онда?" упита царица изванг себе. „Онда се онг повратјо, и повннугоћи се наложенои му заповести одма, пре него што е цару отишао, дошао е кг мени." „Ако онг цару каквБШ одговорг носи, елп јоштг кодг н'ћга?" з'пита МчрЈа Терезја. Врховна надзирателБИца поклони се потврђугоћп. „Гди е служителБ?" упнта царица, кон тежко и грозничаво изг свои, надимагоћи се прс1го дахг изпушташе. „Тамо у иреднБОб соби, Величество !" „Тн си нј>га самогг оставпла? повиче Марја ТерезЈа срдито. Лукавнв ИталЈннацг ползоваће се тимг временомг, или писмо цару однети или га сакрити." „Будите милостиви, Величество, н га нисамв самогг оставида. Духовникг Вашегг Величества кодг н - 1;га е, и Ваше Велпчество зна добро, да мудре очи отца Порхамера пишта преваритн неиоже. " Марш Терез1Л тпе одговорила одма. Она се прође нагло неколико пута горе и доле и видила се да тежи за дисавмг н покоемг. Онда стаде тавнимг погледомг и уздигцутимг трепавицама. „Зовите Гаспарди унутра, пжелимг сг нвпмг говорити. " НадзнрателБица се окрене кђ вратима, и почемЂ е ова отворила, даде знанг напол1з, и заповеди му у име царице ући унутра. Одма показа се на вратима мални страхопочитателно пригнутнб стасг господина Гаспар-

ди, првогг прпдворногг служптелн Н-ћговогг Величества цара Франца Лотарингскогг. Марја ТерезЈн ступи му нагло на сусретг, и гледаше пламтећимг очима, већг одавно нбои мрзкогг повереника н^ногг супруга. Али лукавни Италјлнацг чувао се добро да се н 1; говђ погледЂ са гн-ћвлБивимЂ севан^мЂ царичиногг величества несусретне. Онг стонше дј'6око сагнутомг главомг, страхопочитателнои понизности, и тако недвнжимг чекаше на заповестк царице. „Погледаи ме! господинг Гаспарди, повиче Марта Терезја гласомг, кои као удил^нБШ громг заечи. Погледап ме и одгопори на пнтанЉ." Господинг Гаспарди подигне свого главу полако горе, и свое мале црне очи сг изразомЂ савршене простодушности управи на узбуђено лице царице. „На кога е писмо управлћно , кое си пре едногЂ сата одг цара примш ?" упнтта царица. „Ваше Величество, н нисамБ умео адресг прочитати, рече Гаспарди мирно. Н-ћгово Величество благоизволило е само кућу означити ми, куда самБ писмо однети морао, то е бнло доволбно." „А кон е' бнла то кућа?" „Величество, л сзмб нумеру заборавто." „Али у кошИ улицп лежи ова кућа ?" „Величество, будите милостпви, ове тврдв немачке речи бБ1ле су мотои глави тежке тако, да самБ т п сг великомг мукомг памтто, докг 6 нуждно бнло, садг самБ опетг заборавто !" „Тн дакле нећешг, да ми кажешг, куда си писмо царево однео?" „Величество, сасвнмг ми е немогуће, ерг самБ заборавш !" Дарица нагло ступи еданг коракг напредг кг тгћму, и п-ћне пламтеће очи чинпле се, као да ћеду овогг дрзкогг човека, кои се дрзнуо, нбоИ узпротивити се, смрзкати. „СадЂ, речс она нсннмђ заповедагоћимЂ гласомђ, (I видгшђ добро, да си тм еданг лј 'кавг и иодмуклнтј човекг, али нећешг ми оваИ парг побећи! Дакле н ти заиоведамЂ као твоа царица и заповедница, да ми писмо предашг, кое си у твомђ прслуку сакрш! Л ћу га сама цару предати!" СинБорг Гаспарди посрне натрагг п нехотице руку на свое прси притиснувши, као да е хтео благо прикрити, кое онде сакривено држаше, дрктатоћи рече: „Велпчество, будите милостиви, п немамг никакво писмо!" „Имашг тн, ено га у твомг џспу, повиче царица громовнимг гласомг. Несмешг се противити, него драговолБно подаи, ако нежелишЂ, да мое служителЉ зовнемг, да ти га силомг одтргну." „Дакле, оће ли Ваше Величество, да н неверанг н пзддинбти служителБ мога господара будемг ?" упнта Гаспарди уздишући. „Тн ћешг служити твога господара болћ, ако ми писмо предашг, него ако га цару однесеитг, рече Марја Терезта брзо. 1оштг еданпутг загшведамг ти, да ми иисмо дадешг!"

Сши.орг Гаспарди Ј'здане дубоко и ) г суди се, молећнмг погледомг у лице царнце погледати. Алп кадг онг одг лготине зарумен&не образе царпце, нћне дрнтагоће устнице , нћне нламтеће очи спази, ше имао духа, дуже противити се. Сг дубокимг уздисаемг извуче изг свогг недра цисмо, и преда га царнци. Марта Терезтн викне као бесна, и насрне сг дивлБОмг лготиномг какве лаччтце на ову ар■1110, кого у своимђ дрктагоћимЂ рукама смелнви. „Велнчество, величество, шапуташе иза нћ стоећа врховна надзирателБица, зарЂ нећете високу милостб имати, да пре свега служитслл одпустите, да небн онђ вашу срднго видш, и целомђ свету носле о томђ приповедш?" „Тежко теби, ако се усудишЂ еднот! човечјоВ души о томе приповедити, иовиче царнца, претећу руку, у нотоГј писмо држаше, спрамЂ Италјннца подигнувши. Тежко теби, ако цару кажешЂ, шта се овде догодпло!" „Сачувап ме Боже, да п таину мое царпце издамЂ, закуне се Гаспарди. Али кака†ћу одговорЂ цару однети!" „КазаћешЂ, да ниси никака†одговорг донео, и то тн неће бнтн прва лажв, сг кошмг си твога господара преварјо," рече Мар1а ТерезЈн презрително, почемг Италшнцу даде знакг, да изпђе. Потомг, кадг се оваВ н^ноИ заповестп повиновао, окрене се сг движешемг очаннн пуногг бола кг надзирателБИци. „Ахг, Маргарета, повиче она дубоко узбуђена, како самБ несрећна, оплакиванн достоДна жена! Н нисамт. ниедногг другогг човека лгобнла, него само могг супруга! Мое цело срдце, моа душа принадлежи п-ћму, и нћ .му самомг, и онг оставла свого верн}' женЈ', матерв свое деце, да дрЈтимг женама свого лгобовв покланн, коа мени принадлежи." „Али мож'да е само преваренг, рече граФица, кого лгобопитство гонаше, да дозиа. кои е ово писмо царЈ г писао. Мож'да е то какова лакомислена, честолтобива каћнперка, кон желвомг разпалћна гледи, да лепогг цара ј' свого мрежу јмовн , како бн му се свЈ 'да на путЈ' намећала!" Царнца едва е слушала иа ове речн. Она бнаше руке отворила, н ематраше тавнимг погледомг зпЉчеиу арпго. „Охђ , промрмлн она тихо, мени е садг тмко, као да хпладЈ' мачева изг ове арпе нзлећу и ј ' мого се душу забадаго. А ко.ч е то жена, кон се дрзнула, да ми мужа мое лгобови и верности отргне ? — Ахђ , тежко ш.ои, ако нћно име дозиамЂ, новиче она онда са громкимЂ гдасомђ . И дознаћу га! Н ћу сама моме мужу нисмо предати, онђ ће га у момг присутствЈга отворитн, и подписг ми показати ! Ахђ, п ћу иравичностб упражннвати, строгу правичностБ ! Браконарушенте е проклето преетуплеше, и нико аесме у мо10и землБи неказнћнг таковнб гДхг учинити ! Ахг, само ако име дознамг, име ове проклете каћиперке, кон ми е мужа разврапш!" „Па то е име лако дознатп, рече врхошш дворннка, Вашемг Величеству нуждно е само пи-