Podunavka Zemun

276

ПОДУНАВК I.

кое пре|)е сузпма пуне бил}-, пламтлле су садг п севале одг лготине, и нЉне веома отворене ноздрве, н^ћне дрктагоће устнице, н1>не надимагоће се прси изд&вале су олуго, кол е у н1јнов Д3 г ши беснила. „Охт., а ћу ову жену монмг ногама згазпти, промумла шкрипећи зубма, и рукомг претећи, кок) е као за смртнии з т дарг преправну подигла. И ћу целои варошп, целои землБи, целомђ свету прим4рг дати, како Марја Терез1а грЈјхг мрзи, и преступлен1в казни безг призреН1л иа лице. Обадва кривца, обадва мораго мого лготину искусити, да е и женско срдце кадро што учинити; царица мора преетуплеше казнитп! И то а оћу, предг светомг Богородицомг заклин4мг се, да ћу то учшшти! Нетреба казати, да се то у момг двору догодило, као у онимг безсрамнимг дворовпма Версалп и Петрограда! Н нећу, да онаД злобанг човекг, кои ми е ИЈле31го узео, и надамномг п моимг дворомг такову пакостну досетлмшоств изрекне, као што е надг Елисаветомг рускомг и Маркизомг одг Помпадург чишо. Н нећу, да се неверни мужеви предг своимг несрећнимг и плачућимг женама сг тимг извшшваго, да имг самг царг примћрг дае, и да царнца трпити и сносити мора, подобна сваков другои жени, Не, не, не! Треба редг, благонрав1е и правда да влада! Мои гнћвг мора кривце казнити, ма кои били они. Мон лростБ мора ову жену као божјомг мунвомг размрекати, и онда ћу мога мужа дозвати, п показати му, шта е учишо, и какво е преступлете на себе навукао! " „Ваше Велпчество небБ1 требало отца ваше деце нвно ружити", проговорн тихиВ гласг иза нЉ. Царица се брзо обазре, и садг текг види духовника, отца Порхамера, коп поредг врховне дворанке столше, н са спокоИномг, готово лгобопитлвивомг вникателности зажаренБ1И лростнн0 гн-ћвг царице слушаше. Али садг, кадг га е царица погледала, носило е н-ћгово лице печатг дубокогг заедннчкогг осећанл и жалости, и велике црноманпсте очи полако кг небу управивши, вид10 се, да благословг божЈВ на малаксаву, несрећну царпцу призива.

Марјл Терезја приближи се духовнику наглнмг корацима. „Како? з'ПБ1та она пламтећи, вб1 ее уеуђуете, за цара говорити ? Вб 1 оћете моме правичномг гн'ћву границе положити?" „То и оћу, то морамг! рече бзуитг тпхимг гласомг. ЧестБ е царска и честв царичина, честк иринцева и принцеза, царскога дома. Ваше Величество ће покрпвало ваше лгобови надг погрешкомг вашегг супруга разширити, да неби светг о томе ништа дознао!" ,,Пе! рече Мар1н Терезја нагло. Зарг а неверника башг да неказнимг ? Зарг да ову дубоку увреду прећутимг ?" СмиренмИ огацг насмее се. „Можеувређена супруга говорити, кадра е лепа жена неисрнпка казнити, само лепа царнца у станго е ћутати и опростити."

„А треба ли и нбо В опростиги? повиче царпца лготито, и овои жени, кои е наипре преступлен1е учинила, коа, сама удата, одг ожен^ћногг човека тражи лгобовБ. Не, моИ отче, л морамг ово предступлеше казннти и учннићу то!" „И то е дужноств Вашегг Величества, рече духовникг мирно. Само ова жена несме предчувствовати, збогг чега е казните. Казните е збогг обште, а не збогг единствепе кривице. Она е една лакомислена, сластолгобива н развратна жена, коа лгоде свопмг пог.тедомг мамн, и грешне мисли у нБиовимг срдцама пробу!)уе; ветренлета лепота, коа смешенћмг свои з'ста женама мужеве, младимг д - ћвицама лгобезнпке одтрзава. Треба дакле, да развратителБпца пзчезне, да бБ1 п грЂхг изчезо. Ваше Велпчество може ову госпого Рикардо, кон е за ово кратко време свога овде пребиванп већг толико предетупленЈе учинила, нзг Беча прогнати, да 6 б 1 обште благонравје задоволБили, и могло бБ1 Ваше Величество у осталомг ово проводенћ лгобовн ћутагоћимг презрен-ћмг казнити." „Да, тако ћо и бмтн, повиче Марш Терез1н, кое се гнћвг почео ублажавати. 1оштг овогг часа мора она Бечг оставити и никада више неће се повратитп. Вб1 имаге право, честнии отче, ова жена мора се одма удалити !" И веома поражена страстћу свога лгобоморногг срдца понта царпца кг асталу за писан-ћ и брзомг рукомг напише неколнко вретји на артјго, кого са своимг подписомг пружи отцу Порхамеру. „То е заповестБ Еартенштаину, речецарпца, да се ова жена, ако своеволвно до два сата неодпутуе, полпцаПномг пратнвомг удалн. Ми ћемо се дакле одг овогг демона ослободнти, и опетг мирни биги! Али докле ће овап мирг траати, продужи она после некогг ћутанн болнимг уздисаемг. Дотле, докг друга каква лепотица недође, лгодима мозакг заврти и женама плакан-ћ причини. Ахг, моп отче, ако мн добродћтелв у срдцама лгодш непробудимо, оста'ће у нвима увекг гр-ћхг буданг ! " „Дакле пре свега морамо пробати, гр^ћхг загладити, рече духовникг торжествено. брг е грћхг рађагоћа матп доброд -ћтелБи! Вашемг се Величеству прнстои, да надг срцама свога народа бди, грћхе гонп , добродћтел. пробуђуе. Ако кг томе обична ередетва доволвна небз'Д}', то се мора необичиимг послужити, п 63'дзћн су лгоди кио деца, то се сг нБима као сг децомг поступати валд, треба НБИма туторе и чуваре поставити, кои ћеду отворене бунаре покрити, ире него што 6 б 1 дете з'пало, кои ће сг пз - та камен-ћ укланати, да се идућн овпмг неби спотацинллп. Наииенуите дакле вашемг народз' неко число чувара, кое ће надг добродћтелБП бдити, и благонравје чувати; кое ће вашемг величеству, матери евога народа, одма о свакоП опасности пзв-ћспп давати, кол бн ма комг одг вашегг народа иретила. Ваше е Велпчество построило едну полнцпо, ко?1 надг иман-ћмг лгодЈЛ бдн, устропте садг едну такову полицјго, кол ће

надг вишпмг иманћмг .шдји, надг нБиовимг благонравјемг н целомз г дрености бдити !" „Да, повиче царица зажарена, да , то ћу учинити! Богг е вашг духг осветлјо, чеетнБш отче, и одг н^ћга долазе вамг речн, кое ете изговорили. Да, л ћз' РД113' полипјк) наименовати, кол ће надг добродћтелки мога народа бдпти, и менн нзвееш о енакоп опаености даватн, кол би благонраиио грознла. Н оћз% да мов народг непорочанг п чнетг буде, да бш света дћваМарш наша заштнтнтелБица бмла и остала, и да небв! се стидпла, кадг бм на насг погледала. Доброд-ћтелв и целомз'дреностБ, кое е владагоћа царнца руека пзг свога царетва нзгнала, треба да з' царетвз' владагоће царице Ауетршеке као предметг почнтоваил п обожаванл остане, н цео свегг нека зпа, да се Марјл Терезш лакомпсленБ1 п безчеетшл гнуша и нбповомб заелз'жепомг казнп гони. " „Злочестнн ће впкатн помагаИ! рече духовникг, алн непорочни и добродћтелБни благоспллће васг, ваег, кон ете изредна заштитнтелБНца доброд^ћтелБн, казнителна, непорочна царпца!" „И опда мол царица неће нматн 113'ждз' да плаче п да се лакомислености царске бои, рече врховна надзирателБица. Свз'да ће бити чз т вара, кон ће надг погледпма, речнма, мнелпма, кое јошг за дМство ннсз' дозреле; желлма, кое се 3' смешенго, стискнванго руке издаго , бдити, и Ваше Велпчеетво опоминлти, да бм се опасностн клонило, а развратноетБ казнило, пре пего што бн 3' жнвотг ступила!" Паметна граФица зпала е добро, да е са свонмг речма наГшиутреше мисли царице узбуднла, и лгобоморну жену у нћнимг мож' да 10шт> колебагоћнмг се одважанма ласкавимг надеждама, кое нго побз'1 )у10, з 'тврдпла. „Ахг, прошапз'та Марјл Терезјл, и првБН"! путг прелети 1011 опетг лако смешенЈ; лице, н ћу мога драгогг супруга одг преетуплешл невернице сахранити, л ћу моћи нћговз г дз'шу и нћгово срдце чисто одржати одг грешнБ1 миелШ и злочестБ1 желл. Онг ће опетг моП бнти, моП, н саевпмг н само моИ ! — Али садг, мон прјлтелбн, настави онда лсше, пожурпмо се, да наше свето дЈ>ло пзвршпмо. Одг васг е, честнмп отче, то пропзишло, вама се прпстои, да 3' животг прнведете. Вн ћете планг за нашу полишго доброд 'ћтелБн и целомудреностп израдитн, н мени поднети. Васг дакле поставллмг за комисара у тои стварп н до васг стоп, да мп ваше шгћше дате, коме мое саизволен'ћ запста неће одрећп! „Дакле л ћу се молнти Гоеподз', да 6 б 1 мое срдце просветјо, како би вашемг велпчеству управиа мн'ћ|ил предложјо," новиче духовникг сг побожнимг склапаи-ћмг очјго. „Сва средства права и добра, кон доброд -ћтелБ подпомажз' н моме народз' целомудрекосп даго," рече царнца. „Али збогг вашп благороднБ! и красни планова за 63'дућностБ заборави Ваше Величество садашнБоств, прошапута врховна дворлнка. 1ошг се задржава сннвора Рикардо 3' нашимг зндииама, и царг лако можо кг нбо В отићп, да се сг