Podunavka Zemun

Л55ГТЂ 31 31К1КУ II НДУКУ.

291

писмо чптате, и то молимђ, гласно да га читате, да би и наВманћ садржав свапо !" „Сад-Б пакт.," рече царица смождителнив погледг на свога суируга бацивши, „д ћу валг писмо прочитати, али нећу н1едну речБ, н1бданг ЈогатЂ тако н4жанг изразт. изоставити !" „Читаите !" рече царЂ. Марја Терез1н тргне брзо артно изђ ићгове руке и лснимђ претећимЂ гласомг почне читати. „Свсмилостив150иии царе! Ваше Величество има милостб, да ме за сав^тЂ пита, и мок) помоћв захтева. Н уверавамЂ Ваше Величсство, да е оно само много ближе светои таини у трагг ушло, него и. Ваше е Величество маисторг, п само понизниВ, невештии шегртг, и само вештима дато е, погледати, н у древну таину створенн света проникнути. Благороднии маисторг, коме самв некада на услуги био, увео ме е недостоИна у предвор1з светогг храма знанн, и шта самв тамо угледао, готово самв радостанг, што Вашемг Величеству на знанћ доставламг, и са вашимЂ ВеличествомЂ радимг, да оно пронађемо, гато сви тражимо. Н ћу дакле данасг у опред-ћлениИ часЂ кђ Вашемв Величеству доћи, и видићемо онда, да ли се узвншене идее, сђ коимђ се Ваше Величество заннма, даго прнвести у д^ћло, да ли ће зажигателно огледало драго камеЈгћ створити. Вашегг Величества навпонозши Рикардо." У/ У томе неразумемг ниедну речв," рече царица збј нћна, кадг е већг при краго прочитала. „Л напротивг разумемг сваку речицу," одговори пш супругг лакимЂ смешен-ћмг, „и будући е Ваше Величество на тако — наглии начинг у предвор!; мое таине допрело, то ћу васг и у самг храмг кг наивећов светинви одвести. Пре свега морамг Вашемг Величеству признати, да се и доиста каквоИ страсти приближавамг, таковои страсти, кон ми нје дала више «оћи спавати, кон ме е разстронла и у посао уплела, кадг самћ на н-ћнои страни!" „И ви се усуђуете мени то у очи казати ?" повиче царица разнрена. „Н се усуђуемг, ерг противг овогг писма непомаже никакво одрицан-ћ." „Али н нншта невидимЂ о страсти и лгобови у овомг писму," промумла Марја ТерезЈа, опетг брзимЂ погледомг врсте претрчавши. „Но у свакои е речи о томе говорг, и признаемг, Ваше Величество, да самв н, да би мојои страсти удовлетворјо, већг више одг трипута по сто хилнда Фориити и наиман^ за сто хилада Форинти брилшнта просЈ - о !" * „Лепота вашегг срдца е дакле или веома сувопарно или веома своелдабиво лице," рече Мар!а ТерезЈа, руке едну у другу склонивши, и едва е бнла у станго, да свое сузе збрише. „Да. она е врло сувопарна", рече царг, п сво мое злато и брилјанти безполезно су расгочени, она ми неће свого таину издати ! и опетг е ову некима поиИлованима и избранима поверила, као: граФу Сенг Жермену." „ГраФу Сенх Жермену ? " упита царида упрепашћена.

„Тако кажемг н, величество. Онг е еданг одг онн редки срећнћт, коме е сЈ 'вопарна леиотица свого наисветпо светскогг стваранд таину повернла, и п ћу му ову радостно сг милшнима одкуиити. Али онг е неумолимг, и почемг ме е двапутЂ посћпо, остав^о ме е, безЂ да ме е пришо у свого свету таину. Но дознамЂ на мое узхићен-ћ гоче, да се овде у Бечу налази еданЂ човекг, кои е текЂ одђ краткогЂ времена тКповерителнјн другг и прјателв граФа Сеиг Жермена, и тога |)ади бБ1ло е нуждно потражити га и кг мени довести. И пишемг дакле синвору г Рикарду — " „СинБору Рикарду ?" у.пнта царица. „Ово писмо дакле бнло е на човека управл-ћно ?" „На мужа лепе играчице Рикардо." „Ова е женскинн удата ?" „Удата, и као што се каже, она свогамужа страстно лгоби, а притомг е и чести достоВна жена." „Дакле оно писмо ше бнло на Синвору (госпого) управлћно, него на н^ћногг мужа ?" „Тако е !" „А страстБ, о коЈоВ вн говорите, и кон васЂ толико хилада кошта, ел' вештина алхимиста (златотвора) ?" „Вештину алхимиста да бн одбашо вашемЂ самБ се величеству зав^ћштао. Али страстБ неће ме се манути, и а 1ои напосл^ћдку морамЂ подлећи, ерЂ она е нча одђ мене. Па да небн Ваше Велнчество увредјо, крш самБ е одђ васЂ, и нисамв хтео вамЂ на знжгћ даги, да л опетЂ раднмЂ у момђ лабораторјум}'. Садг се заннмамг едномг новомг, срећномг идеомг! Л ћу г кушати, да са знжигателнимг огледаломг мале Д1нманте разтопимЂ и све у еданЂ великш слЈемЂ, и онда ћу Рикарда за помоћв молити , сђ тога самБ му и писао." Царица одговори своме супругу веселимЂ, умилнимЂ смешен-ћмг, и приближивши се разшири му руке на сусретг. „Францелг!" рече она радостно, „н самв една сирота луда, то е била врло неполезна черта, коа се у момг срдцу уплела, и мозакг ми окренула. Видишг ли, Францелг, да круна царииу одг тога незаштићава, да е понегда и она врло луда жена. Нека опетг буде добро, мое лгобезно срдце, и опрости ми лгобоморноств лгобови ради." Она држаше непрестано свое руке н-ћму на сусретг и гледаше га н - ћжнимг погледима. Али царг ше при»но н1>не руке, и одговори јои озбилБнимг, казнећимг погледомг. „Госпон," рече онђ, „лгобоморностБ бБ1 вамг опростш, и тго збогг тога, што е она несрећа за свакога, кои одђ н-ћ страда. Али ви сте вашомђ лгобоморностн момг личномђ достоинству, мошв човечјов чести увреду нанели, и то несмемг и немогу вамг опростити. Ви видите, да (i васг у свима вншимђ праиама и преимућствама почнтуемЂ, да н то радостно подносимђ , што у двору друго место заузпмамЂ, и ст> тимђ се задоволанамг, што нисамБ Да рЂ, иего супругЂ царичинЂ, Н нгћу рећи, да самБ то безг жер-

тве и одрицанн учинјо, ерЂ владаго у момђ срдцу неке честолгобиве желЉ и санннн, кол ме понекадЂ море, будући сте ме ви вашимг сувладаоцемг учинили, да заедно владамо! Али асамв увекг уви1)ао, да е мое сувладаоство вама незгодно н теретно, и зато самв се покоравао вашоК волби, будући васг не само лгобимг, него и почитуемг и вашЂ внш1и духт> припознаемЂ. Л самБ се дакле свјго честолгобиви желн' одрек'о, и задоволннг самв што се свуда као друга Фигура, као супругг царичинг сматрамг, само не у г Л01011 кући и моимг собама! Тамо самБ н царг и господарг, тамо самБ самовладагоћШ, самоуправлнгоћЈВ царг, и п нећу никада трпити, да се когодг моме суверепству противанг покаже. Може ми се достоинство сувладагоћегг цара критизирати и одз*зети, али у достоинство мужа несме ми нико дирати!" в 0 сачуваИ Боже, да се ко дрзнути сме," повиче Мар1н Г Герез1а, коа са правимг узхићеићмг у гордо, узбуђено лице свога супруга гледаше, и чинило ши се, да никада ше бно лепши, но у овомг благородномг узкипенго нЂгове повређене мужевлћ чести. „Вб 1 сте то учинили, величество," рсче царг озбилБно. „Вн нисте се само сг тимг задоволбили , шго сте на мене подозревали, уводама обкружили, н што сте се чрезг злочесте прислушкиваче и клеве^нике сваке одг мои речн?, оне, кое бн изговорш, и оне, кое бн се чуле, наговорити и преварити далн, него сте јоштг толико далеко заишли, да сте ме кодг мои собственн слугу онрнили и мого честв нвнма иодвргли, почсмг сте се вб1 спрамг нби као заповедница вашегг супруга показали и принудили ш, да вашу заповесгБ изврше, кон е мојон противна. /I самБ заповедго Гаспарду, да никомг осимг мени самомг писмо Рикарда преда, да никомг некаже, куда иде, и ви сте едногг т лико верногЂ слугу приморали, да непокоранЂ буде и свога господара изда." „То е истина," рече царица, и самв неправо учпнила и увиђамЂ мого неправду но поправићу е. У присугству Гаспарда молиЈју те за онроштен-ћ, и н-ћму ћу онда радо сведочанство дати, да е онђ еданг вераиг служителБ, кои 1це свога господара издао, него е сили морао подлећн. Обећавамг се повгорително, да ћу се поправити и никада посумнчти на срдце мога шшблагородЈнегг и наилепшегг цара, ч1а е лгобовв наплепшШ и нанснГнпи дјнмантг мое круне, и безг кога за мене на землБИ никакве среће и никакве радости, а мож'да и на небу никаквогг блаженсгва нема. беи ли опетг добарЂ, срдачнни Францелу, н оћсшг ли твоши ТерезЈи опетг мјо бити ?" Она свого главу тако близу приклонила бинше и гледаше га тако н1>жнимг и срдачнимг погледомг, да е царг само сг трЈ-домг противсгао и свое очн обрнуо одг н -ћиогЂ дражестногЂ лица. „Буди опеп> добарг, царе," продужн она шалећи се, „престани дчјслитн, ти си ме доволбно казн10, и доволБно срдцу стра причин;о, да амБ морала дрктати одђ твои изреченја о велп - *