Podunavka Zemun

.111 31 31Б1ПУ II II1УКУ

295

ни коме штете чннила, а излазила е пзг тако топлогђ , поштеногг, и целомг човечеству иреданогт. срца, да се нико зато н1е лготити могао. Нанцрн'!;, ка што п е ова нестерпелиивосгв наводила, бшо е то, да е онт> ниткова нитковолг, незиалицу незналицомг звао; или да е каквогг поштеногг човека, кои или (пе имао, или по положешо свомг 1ие смео имати валано срце, проклннно. Онг бм онда обично овакве лгоде кг Деџјалу шилно. Омра Алхаз1И многимг путован^мг своимг познао в лгоде са сваке стране, али оно парче мармора, кое е у грудима имао, и кое е срцемг своимг називао, бмло е тврдо, и спрамг човечества тако ладно, као и она сгћна, сг кошмг е сродно б«ло. Онг е имао велико знанћ, но ово е оиђ само на собствену користв обрађао. Нигда ше напредг у говору трчао. На>гћре свое кр10 в дубоко, и кадг бн чрезг противне говоре узбуијо се, знао е лицу свомг заповедити, да га забуномг своЈомг нензда. Омра Феридунг био е подозрћ.и.ивг, суморанг и плашлвивг, онг е бмо здраво наученг, алн знан^ћ свое н:е употребити умео. Онг е само у свомг идеалномг свету жнвш, а у правомг овомг ше се наћи знао. Омра Ебнг-Бекрг бмо е средна глава, в-ћровао е све што му ко каже, пов^ћравао се свакомг, кои е н-ћговоВ слабости снисходјо , попушгао е и онде, гди не бм требало, и тако е често, и млого пути шкодш своши ствари, и падао е у опасности великс. СоФта Фарукг бмо е надувенг, прецћнш е свом наученоств, кому е и наиман^ противр^ћчш, Л10ТЈО бм се на ^гћга, и често бм га жарг ове лотине до тога довео, да се на себе заборави, те падне у пучке грдн1>. Онг е мечтавао о себи Богг зна шта, и бмо е суетанг. СоФта Садокг бно е првми софистг, онг е све што е говорш тако умотавао, да е и себе и другогг, чрезг свое тралаве силогизме, варао, неспособности за д-ћлан'ћ нико, између свјго н-ћговихг другова, веће имао ше, а овамо кадг бм што почео, мислило се садг ће проћутати све. Каимакамг Массудг бмо е суровг, напраситг, и граблвивг, онг е одб1ао одг себе чрезг свого неотесану наравв све, кои су се н-ћму приближити желили. Онг 1пе никомг попустити умео, терао е ^огунасто свого ћудк, и што е еданпутг предузео, остао е при томг, терао е макг на конацг, ма да би чрезг то наивећШ кварг учишо, и да бм свого главу о то размрскао. Каимакамг Кернмг ^имао е снагу чрезвичаГшу, бмо е т-ћломг големг, као Рутренг, имао е великја духг, бмо е у напвећимг опасностима неустрашимг, имао е отворене прси, бмо е простоердечанг, али Фалило му е знан^, бно е слабогг разума, и промотрености. Рнзничарг Задекг бмо е правнп ризничарг: лукавг, претворенг, попуштао е свакомг', успавЈБивао е свакогг свошмг сладкомг али подмукломг бесћдомг, наводш е наИприснЈегг пр1ателл на танакг ледг, гди е што користити могао, и лушу е свого Деџјалу продавао, онг бн што но

кажу и мастно ћебе прогутао, и са мртвогг отца покровг скинуо, а не бн поруменш. Браминг Газмовг Абу-Жива 6 бш честолгобивг пунг суете, брблнвг, таину ма да бн га и главе стало нјв умео чувати, онг е све н4кои Деведасси (тако се зову пагодске играчице у Сурати) казивао, гди бн што чуо, тражш е неко особито почиган^ одг свакога , сг кимг 6 бг се састано, а бно е плитакг у разсуђенго, сваћао е наопако све, што е слушао, бно е извртало, и радо се мћшао у свашто, а наирад^е у таВне нослове великаша. Сви други, кои су ца овоИ Гури-Мату бнли, бнли су, — шта друго да кажемо, него, они су бнли Индјлнцн. А султанг — шта прЈнне, тн бн желш, да знашг и какавг е султанг Шахг-Гебалг бмо? Е, то е тежко казати; ербо оне старе кнБиге о томг прилично ћуте. Оне кажу, да е онг бно и добарг и злочестг. Но, кадг смо мн неке друге коменгаре преметали, нашли смо нешто мало више о нћму, а то е ово: У султана Шахг-Гебала характеру налазила се величина, поштен^ћ, и безпристрастноств. И то е добра страна, збогг чега назнваго га добримг. Покраи тога, бно е онг напрасанг, имао е обичаи заборавити на онога, кои га е верно послужш, и слушао е здраво султанку Нурмахалг. И то е валвда н-ћгова зла страна, сбогг чега су га нарекли злочесгимг. Али, з'прапо султанг Шахг-Гебалг нити се могао добарг, нити злочесгг назвати, и то башг збогг тога, што е бно — султанг. Онг, и кадг 6 добро, и кадг е зло чишо, нје чин10 самг, и изг собственогг нобуђенн. А то е лако разумЂти; ерг кадг помислимо, да султани немогу сами свЈ-да доспети, да они нсмогу све своимг рођенимг очима видити, своимг ушима чути, него, да они на туђе очи гледе, на туђе уши чуго, онда и оно што они ураде, не можемо нвима урачунаги, него гуђимг очима и ушима! Па, ако су ове туђе очи бистре, те добро виде, и ако су ове туђе уши чисте, те валнно чуго,' онда све иде, да бол-ћ бмтп неможе, но, ако су или ове туђе очи мутне, илч ако су ове туђе уши мротекле, те добро не виде, и нечуго, или ако и ове туђе очи и уши, опегг на друге туђе очи и уши гледе, и слушаго, онда може бмти свашта, и онда башг никако, и нипошто несмемо султане кривиги, и нБима приписати оне покоре, кои се догађаго. Е, зато неможемо мн и султанг ШахгГебалг нити добримг, нити злочесгимг назвати. А сувише, дознали смо мн изг овихг старихг кнБига, да су они, кои су тако, написали, о н-ћму тако написали, што су изг добрихг и злочестихг гласова, кое су о нћму слушали, разум-ћли, да е онг такавг. Дакле, сумма суммарумг — драги читаоцв!, заклгочавамо овако: кадг е султанг Шахг-Гебалг, као што коментари гласе, бно великогг дз ха, поштеногг срца, и безпристрастанг, а то ће рећи, ше гледао ни на лево, ни на десно, него ишао е управо, онда се слободно рећи може, да е султанг Шахг-Гебалг бно великШ султанг,

и узорг Могула. Шта ћете више, да вамг кажемо. „Нећемо ништа пр1птелго, хвала и на томг што си намг већг изказао. Али, мн ти искрено кажемо, слушамо те, кадг већг говоришг, но шта е намг стало до твоихг данишменда, и омри, соФга и каИмакама и другихг ђавола, мн бн бнли волели, да ти намг кажешг, како бн мн оноЛ браћи, кон сада пате, помогли," дМолите сезанБиБогу, брате и рођаче!" Зачинцн. К р и т и ц и. Неки лшди критикуго, Гдегодт. што ухвате, А башг сами нагрЈјук), Чега се годђ лате. ИскреностБ. Лепе речи отвараго И гвоздена врата, Аји често затвараго Срца „уепепа1а" (отрова). Два времена. Ахђ ! што лета где с' благуе Ко ветрн прохув, А тренутакг, где с' тугуе, Баигв као да векуе? Двоструки пароксизамг. * У грозници наВпре хвата зима, па онда долази врућина; у либови иде сасвимт. натражке. с. .1.

Пркнцс. * Ако си радг знати какавг е бно чворг горд1бвг, читаи неке нове граматике србске. •- Ако си радг знати кадг ће светг иропасти, отиди на какву берзу па ћешг чути. Ако си радг знати како е у мухаиедовомг раго, отиђи на Дорћолг. * Ако си радг знати како су 10деи изг робства Египетскогг бежали, стани у 10 сати пре подне предг врата гимназје. * Ако си радг знати како се барикаде праве, прошетаВ се одг типографје до пиваре, па ћешг знати. * Ако си радг знати како се вавилонска кула зидала, слушаи разговоре о зиданго Београдскогг театра. * Полгобацг су лгоди изумели, као што вели некШ сгарнГг латинскШ сппсагелв, и у старо доба ништа друго ше значш, него испитиван-ћ, п т. д. да се увере, есу ли пиле вина. Но као што светг напредуе у новомг изобретенго, тако и етарнИ значаВ полгобца заменутг е сг другпмг новимг. * Изг писма едне н-ћжне супруге: „ЛгобезннВ супруже! свуда осећамг твое одсутств1е, и свакШ путг, кадг уђемг у собу и видимг твого алБину, гди виси о нлину, помислимг у себи ев Боже, камо срећа да си ти, место твое алБине."