Pokret

122

покрет

испасти на штету Радикалне странке и њене политике. Сада демократи ту грешку радикала понављају и двоструко увећавају, јер су, моментано, два пута слабији него што је пролетос била Радикална странка. У толико је, разуме се, слабија и њихова позиција према Радићу. Они улазе у једну партијску комбинацију, у којој ће од 165 посланика они имати — 54, дакле ни трећину! У тој комбинацији доминираће Радић, и снагом саме своје партије, али још више коалицијом којом је још пре годину дана уза се везао и Корошца и Спаха, а која стоји непоколебана и данас, и после формирања опозиционог блока.

И после доласка радићеваца у Скупштину, дакле, морамо рачунати и са продужењем досадашње њихове катастрофалне политике изван Скупштине.

КРАЉ — НА РАСПОЛОЖЕЊУ !

Маџарска је, данас, монархија без владара; Грчка је република са — краљем на расположењу. Додуше, тај краљ живи у емиграцији и нема никакве власти у својој земљи, али, ипак, он још није формално детронизован. Као што је познато, јесенас су сви чланови династије Гликсбурга морали отићи из Грчке, да би се народ могао слободно, без пресије Двора, изјаснити: је ли је за монархију или за републику. Дакле, уклањање Краља било је, у теорији, само једна привремена мера. Међутим, нико, вероватно ни сам Краљ Ђорђе, није биоу сумњи о значају ове мере: она је, у истини, значила стварну детронизацију и прогонство династије. Према томе, Грчка би од јесенас била република, и сад би остајало само да се та република учврсти.

Али пошто у Атини не воле чисте ситуације и дефинитивна решења, тосу и питање форме владавине замутутили и упутили тако да га данас нико жив не може разумети. Прво су, протеравши Краља, запели били да склоне Венизелоса на повратак у Грчку. Венизелос је дошао и стао радити да се питање републике одложи. Ова његова акција није успела и он је, разочаран, сам отишао у изгнанство.

ЉУБ. ИВАНОВИЋ: Св. Димитрије у Марковом граду

Сад би изгледало да ће се републиканци енергично дати на посао, — пошто су до сада били незадовољни опрезном и кунктаторском тактиком Венизелоса. Али догађа се управо противно: оставши сами, републиканци траже некакав компромис са збаченим Краљем. Према информацијама италијанске

штампе, они су израдили и читав један пројект спо-

разума, којим би се постигло измирење Краља са

републиком. Ево главних тачака тога необичног компромиса:

Краљ Ђорђе се одсвоје воље одриче престола, задржавши право да до краја свога живота носи титулу Краља Грчке, да прима четири петине од оне суме која му је одређена била цивилном листом и да остане власник свих краљевских добара изузевши Татом, који је преузела грчка држава.

Сви чланови династије одричу се права на грчку круну.

Но пошто није довољно само пристајање Краљево на републику, аутори компромиса су смислили и начин којим ће задовољити и Краљеве присталице у Грчкој. Њима се нуди ово:

Општа анпестија; враћање у војску и флоту официра који су из политичких разлога били уклоњени; исто. тако и чиновника (у границама могућности); прокламовањерепубликеод стране Скупштине, које ће касније ратификовати плебисцит; за председника републике долази Зајмис, бивши мивистарпредседник (и један од вођа монархиста!); Грчка добија Сенат у коме ће монархисти имати две петине места; изборе за Скупштину извршиће једна неутрална влада.

Такав компромис су нудили републиканци, и он је сам за себе довољан за оцену снаге републиканске идеје у грчком народу. Сем тога, из њега се јасно види, да Грчка и под републиканском капом остаје оно што је и била: поприште кавжења и ценкања и погађања политичких партија. Републиканци и монархисти утврђују „кључ“ за поделу мандата у Сенату још пре него што је Сенат и установљен. Дакле, продужиће се стара игра, само под другим називима.

Према некојим вестима, Краљ Ђорђе је понуђени контромис одбио. Са његовог гледишта, то је сасвим разумљиво. Јер кад републиканци вођу монархиста кандидују за председника републике, не може ни Краљ бити без наде, да ће једног дана опет сести на престо. Место да буде некакав почасни краљ — јер то му републиканци нуде — он претпоставља да остане оно што је: краљ Грчке на расположењу и да чека моменат, кад ће се опет вратити у Атину. Укратко, грчки краљ се држи кад један разуман и искусан балкански политики етигрант, који зна да се на Балкану прилике брзо мењају и да помиловања долазе и кад их не очекујеш. Он је имао и прилике да стекне то искуство. Јер,

ако се не варамо, ово му је, као и осталим члановима његове династије, већ трећа емиграција у року од петнаест година. Биће да није и последња! Јер тешко је веровати у трајност републике у једној

земљи, где су једини републиканци — официри.

НАШ ИНДУСТРИСКИ ЗАЈАМ И ЧЕХОСЛОВАЧКА

У пркос свом напору представника Индустриске Централе да се питање индустриског зајма задржи још отворено и да се не прекину преговори са енглеско-холандском групом, како би се покушао да нађе какав излаз, или каква погодна солуција, на коју би пристао и данашњи Министар Финансија, ни у једном ни у другом правцу није могло да се дође до резултата.

Министар Финансија остао је категоричан, увек необразложено, да држава чак ни формалну га-