Pokret

150

ПОКРЕТ

Али данас су већ у Војводини опште погодбе знатно измењене у нашу корист. Наш елеменат је „у тој области и бројно јачи, а његова снага бе се временом само дизати. То ће са собом донети и промену односа између нашег племена и Немаца и Маџара. Промену на боље. Разуме се, било би лудо очекивати, да ће се једни и други преко ноћи ваљада посрбити. То чак и кад би било могућно, не би требало ни желети. Али с разлогом се можемо надати, да ће се успети бар толико да нам ови наши грађани не остану вечни туђинци. С Немцима ово зближење изгледа да неће ићи тешко. Јер они

су колонисти, које је наша држава добила у наслеђе од Маџарске, где су такође били ово што су и код нас: колонисти. Немају, дакле, разлога да према тој држави и њеном народу мењају онај став који су имали према Маџарској и маџарском народу. А нешто више од тога нико од њих и не тражи, нити треба да тражи. Наравно, то претпоставља и један одређен став са стране државе, и са стране Срба, према Немцима. Таквог става данас још нема. Према Немцима, као и према свима другим мањинама, ми смо без израђене и утврђене државне политике. -

ИНДУСТРИЈСКИ КРЕДИТИ

Употреби кредита у индустрији постављене су природне границе; овамо спадају на пример пијачне прилике за дотичну индустриску грану, које на претерану примену кредита, односно на превелики развитак предузећа те гране, одговарају са редукцијом предузимачке добити и услед тога са мањом рентабилности предузећа. Кад би опет предузимачка добит почела сувише да расте, тражња би за кредитима постала тако жива да би каматњак отишао у вис и спречио даље рентабилно узимање кредита. Само извесна предузећа, која су хипертрофисана капиталима, као што су на пример осигуравајуна друштва или она чији су власници лично богати, као што су Рочилди идр., могу изићи на крај са својим капиталима; сва друга предузећа редукозала би знатно своју рентабилност кад би потребна средства набављали искључиво повећањем своје главнице.

Индустрија, дакле, без кредита не може да напредује; за њу је кредит животно питање. Опште говорећи, индустриским предузећима неце тешко пасти да на основи свог меничног материјала, или других подлога, набаве себи краткорочне и обртне кредите, особито ако су то предузећа, која добро раде и која већ имају своје, у биланси исказано имање, као и своје банковне везе. Али свуда је индустрија мање више упућена на кредит приватних банака. Ти кредитни одношаји између банака и индустриских предузећа почињу обично са кредитима по текућем рачуну, који омогућују банкама да добију све бољи преглед послова и начина рада дотичних предузећа, давајућу им уједно право да их и у свом интересу упливишу. Кад је предузеће, проширујући своје основе и своје послове и задужујући се све већма код банке, сазрело за претварање у деоничко друштво, банка преузима емисију део: ница, зарађује при том емисионом послу, обезбеђује себи у управном иу надзорном одбору једно или више места, и обвезује предузеће да све банкарске послове обавља преко ње. Већина деоница, па макар и само привремено у поседу банке, оспособљава је да попуни одборе и да скроји пословнике и статуте по својој потреби. Приватне и средње банке се обично задовољавају са тако постигнутим успехом, док се велике банке старају да добију утицаја и код других индустриских предузећа исте или сродне гране и да их скупе у синдикате и трестове, односно да их фузионишу, јер се и ту даје зарадити и стећи утицаја. Нема сумње да банке на тај начин уједно знатно доприносе развитку

индустрије једне земље, а има земаља, као што је.

на пример Немачка, где је њихова заслуга у том погледу огромна.

И код нас, у развитку наше још сразмерно врло младе индустрије, банке и то не само наше већ и оне у Бечу и у Пешти, играју тим значајнију улогу, што сви они полудржавни заводи, који дају. кредите на хипотеку, ускраћују те кредите нашој индустрији, с обзиром на сразмерно малену и према потреби променљиву вредност фабрика. Дугорочне инвестиције наша индустрија мора дакле да покрива или издавањем обвезница, које само за велика предузећа долазе у обзир или пак сопственим главницама, које су и иначе, а особито код данашње кризе у капиталима, недовољне. Међутим је наша индустрија и у погледу обртног кредита запостављена. Банкарски кредит је скуп, он данас износи између 20 и 309, а кредит који дају приватни зајмодавци још је скупљи. Народна Банка пак од !'љ милијарде Динара, одређених нашој привреди уступа само нешто преко 200 милиона Динара нашој индустриској производњи. Кад је Индустриска Централа после ревизије кредита посредовала код Управе Народне Банке у сврху да се наша индустрија, бар при подели ослобођених кредита већма узима у обзир, одговорено јој је, да је то немогуће, јер индустријалци немају довољно пословних меница. Међутим како изгледа са пословним меницама, које се есконтују код Народне Банке, видели смо у последње време из појединих стечајева и принудних поравнања која су показала, да су т. зв. пословне менице често проистицале из сумњивих спекулација. Колико заиста пословних ме: ница у опште Народна Банка има у портфељу, и на који се поуздан начин она убеђује о истинитости критерија по којима се пресуђује једна пословна меницар Нама изгледа да она менице у опште цензурира једино по том да ли јој конвенирају потписи и њихов бонитет, у место да гледа у првом реду на то да се новац даје у продуктивне сврхе. Управа Народне Банке ускраћује индустрији кредите и тврди да би Народна Банка кредитима, који се дају индустрији, а који су обично дугорочни, постала неликвидна. Међутим она те исте кредите непрестано обнавља приватним банкама, које их са великом зарадом даље дају индустрији; ако она дакле због тих кредита постаје неликвидна, она ће то постати и овако, само не директно већ посредно преко приватних банака. У свом извештају Народна Банка је ставила у изглед могућност да индустрији уступи кредит преко једне професионалне организације, дакле преко индустриске банке. Ин-