Pokret

покрет 151

дустриска Централа је ту идеју прихватила још кад је Министар Финансија затражио солидарно јемство свих оних индустријалаца, који су тражили зајам, и то у облику, из једног дела зајма, — образованог резервног фонда. Они индустријалци којима би се изве-

стан проценат зајма за тај фонд одузео, добили би у

висини свог приноса гратис деонице, чија би свота сачињавала основну главницу Индустриске Банке. Како је међутим зајам пропао, то је Централа одлучила да на наредном збору изнесе предлог оснивања једне Индустриске Банке и ван зајма на дискусију. У теорији су познате у главном две врсте таквих завода. Једна код које се на основи већ издатих обвезница појединих индустриских предузећа емитују обвезнице Индустриске Банке, и друга код које се те обвезнице емитују без других подлога, само с индосманом саме Индустриске Банке. И ако теорија истиче све добре стране такве централне кредитне установе за индустрију, као што су: већа независност индустриске производње, отплаћивање кредита у облику ануитета, проширење кредитног тржишта за индустрију и друго, ипак и она долази на крају крајева до закључка да је хипотекарна основа у индустрији, према оној у пољопривреди и код варошких објеката тако слаба, да кредит који се на њој оснива више личи на персоналан него на реалан кредит.

Међутим, нама је овде у Југославији пре свега стало до тога да створимо једну организацију, која ће према влади, према иностранству, па и према другим повериоцима иступати као целина, која ће дакле манифестовати солидарност индустријалаца у питањима индустриског кредита, и која ће осим тога

супротно нашој индустриској централи моћи на једној страни да преговара у име индустрије, пружајући и неку материјалну сигурност, а на другој да организује све оне послове који стоје у вези са поделом кредита на поједине индустријалце и са обезбеђењем и регулисањем гаранција, по обрасцу наше Државне Хипотекарне Банке, која, као што је познато, на једној страни самостално води преговоре са зајмодавцима и закључује зајмове односно прима улоге, а на другој врши све послове око давања кредита власницима непокретнина и око обезбеђења гаранција. У место да се деонице или обвезнице пласирају у нашој публици, оне би се имале пласирати у нашој индустрији. По примеру Земљорадничке и Занатлиске Банке могла би држава да обезбеди и Индустриској Банци извесне повластице, као што су преузимање већег броја деоница или обвезница с одрицањем права на диведенду или камату, ослобођење од намета и дажбина и т. сл. На тај би начин наша индустрија, и то не само“ велика већи средња и мала добили свој Централни кредитни завод, који би, имајући свој сопствени калитал, пружао и довољну материјалну гаранцију, а који би уједно стајао у уској вези са Индустриском Централом и са индустриским савезима и коморама, и на тај начин био у могућности, да контролише сва наша индустриска предузећа, Та контрола пак омогућила би стицање оног поверења, које је потребно за посредовање кредита на нашем и на страном тржишту новца и капитала, тако да би Индустриска Банка временом могла да постане користан регулатор кредитног промета наше целокупне индустрије.

Ђ, Ћурчин

РОЗА

= — После Миле, осамнаестогодишње девојке са села која ме је научила да лажем, јер је лагала вешто, а да при томе не порумени ни најмање, и која је моје снове — то данас смем рећи, мислим — испунила аветима и страшилима, дошла је у нашу кућу као служавка Роза, жена у већ поодмаклом добу, која је требала да ме научи, дете, молити, и да у моје болећиве снове унесе рајске визије Анђела са белим криновима.и пламеним мачевима, светаца са сребрно-провидним ореолом око главе, и Богородице.

За сваким застором до тада скривало се“по једно страшило, које је вребало на месе с рђавим погледом; мали грбави ћелавци и авети са ужасним очима из заседе су на мене вребали; бојао сам се улазити навече у мрачне собе, сам. Дрхтао сам пред привиђењима и зуби су ми често у мраку цвокотали од ужаса.

Тада је дошла она, стара, згрчена сва, с набраним челом, сувих усана и ускоро смо се са-

свим спријатељили; заволела ме много. Причала је приче из живота светаца и о чудесима; сваку вечер по неку историју, и предамном се низале слике све лепша од лепше и ја сам бивао све мир: нији, све задовољнији. Причала би ми у кухињи, а онда изненада, искушавајући ме и терајући мало помало мој страх пред аветима из мене, послала би

ме да јој донесем сад маказе из трпезарије, сад

опет четку из спаваће собе — и ја сам бивао све смелији, све некако јачи, мирнаји.

Али једнога дана сам је увредио, тешко, и не помишљајући колико ће сироту Розу то болети.

„Упамтићеш ти то“, рекла је тада и то је требало да значи да ће ми се осветити, јадница. „Упамтићеш ти то, тако ме не било!“... Сирота Роза, ја памтим. — —

Десило се то овако: Један мали златан прстен са племићским гр-

бом, што ми га беше даровао отац, био је све моје имање. МИ мало дете изгуби једног дана златан прстен. Држи једну књигу у руци и види: нема пр-

стена. Знао сам да то отац неће приметити одмах,

не одиста — јер сада ме вије више као онда, испрва, питао сваког дана, за ручком, где је мој прстен можда не и за целу седмицу — он је сада нешто замишљен и мало се смеје, само по неки пут, тренутно — али доцније дабоме, приметиће.

— Мој прстенчић, мој прстенчић, вичем ја, бризнем у плач и јецам. Долети Роза из кухиње, онако гегајући се, погледа у мене сва згранута, узбуђена: „Шта јер ама шта је, за име Божје»“ и ја јој у јецајима испрекинуто испричам своју несрећу.

— Како, ама како си га могао изгубити» када» гдер