Pokret
154 пПокРЕТ
пустиње претвори у пашњаке итд. — у том случају, наравно, Турска би постала једна модерна држава. Само, такав је случај тешко замислити. Јер, извести овакав један грандиозан програм, који изискује рад од неколико генерација, — за то није довољна само добра воља. А Кемал и његова дружина, данас, једва да имају сем тога ишта више. А чак и уз претпоставку да све иде по утврђеном плану, да се Турска реформише онако нагло и без потреса како њени реформатори желе, — и тада она ће бити једна по броју становништва незнатна, по цивилизацији сасвим нова република, само релативном пространошћу своје територије издвојена из реда оних држава које ни саме не знају зашто су: нешто као Аргентина или Бразилија, али без могућности развоја које имају ове огромне земље. Да ли ће ико, из такве једне, реформисане, буржујско- азијске Турске моћи реконструисати прошлост некадашње султанске империје, пред којом је дрхтао Беч и сва Европа! И не реконструисати, него да ли ће је уопште моћи схватитир
Тешко! И тешко да и нашој деци неће сви ти векови турске инвазије и песме и легенде о турској снази и величини бити непојмљивг ствари,
као што је данас непојмљива, сем историчарима,
инвазија Монгола. Јер наши потомци ће бити у
положају оних данашњих швајцарских гувернанта које, гледајући Абдул Меџида, желе да добију слику некадашњих Султана и Калифа!
Али нису Султани били слични овом свом бедном потомку! То доказују већ називи који су им срасли са именом а каквих нема ни једна ратничка династија Европе. Да не говоримо о родоначелнику Осману, који је своје име дао не само свом владалачком дому, него и читавој држави и народу, ту је Бајазит Муња, Мухамед Освајач, Селим
Бесни, Сулејман Величанствени итд. И то нису ти-
туле декретоване да увеличају славу владарског имена; нису оне стечене „на душеку“! Те предикате су дала дела. Сви Султани су, за читавог периода дизања Турске, ратници. Али не ратници
који објављују ратове и дижу војске а сами остају
код куће! Мурат је изгубио живот на Косову, а Бајазит, његов син, павши у ропство, свршио је самсубиством. Кроз три века Султани су са својом војском у свима ратним походима. А с њима јеи државна каса. Турска држава је, дакле, организована војска, а Султан је шеф те војске. Такву султанску дужност Османова династија је часно вршила, Толико часно, да је њеним делима Турска живела још вековима, живела до наших дана. Јер све оно
ратничко што је остало Турцима, а што су наши
стари из искуства знали ценити и респектовати, није само плод исламског фанатизма! Има Муслимана и сем Османлија, има их и бројно јачих од Турака. Али ни једна од тих муслиманских нација не даде оно што су Османлије у стању биле дати. М што је под последњим истинским Султаном (Абдул Хамидом, јер његови наследници били су играчке у рукама завереничких клика) оружје расклиматане и финансијски руинисане Турске на Плевни бљеснуло сјајем достојним турске ратничке историје, — то је био далеки одраз оних врлина које су Османлије у себи развиле за владавине и под вођством својих некадашњих Султана,
Те њихове врлине, које су их чиниле силнима и неодољивима, а за које ће наши потомци дозна-
вати тек из књига, (ако их уопште буде ова ствар
занимала!) ми смо до јуче, у непрекидном сукобу
са османлијским завојевачем, осећали. Јесте, они су располагали и снагом читавог Истока, све до Тигриса и Еуфрата и до јужних обала Арабије. Али како и чиме су то могли» Оном истом својом способношту која их је од опскурног малоазијског каната извела на светлост Историје и учинила, за векове, важним чиниоцем у половини Европе; која је омогућивала њиховим армијама да, и после сто година своје декадансе, Петра Великог учине заробљеником, који ће се спасти само митом, а тридесет година касније да растерају Аустријанце као плеву; која је и после слома од 1878. године и Санстефанског мира умела да одржи живот држави.
Такве Османлије ми смо запамтили, и преко њих смо имали представе о некадашњој њиховој снази и величини, О моћи и сили њихових Султана, о бљеску Истока.
И што је наше витешко доба трајало до јуче то је зато што су они били ту до јуче. Оно што је Западна Европа имала у Крсташким ратовима и Шпанија од УШ. до краја ХУ. века, ми смо добили у борби са Османлијама: све оно што је и болно, али и јуначко, и лепо у нашој прошлости, сва романтика њена, не да се без њих замислити ни разумети. Не да се замислити ни народна поезија у колико је она само одјек звекету сабаља из вековних мегдана наших с Турцима.
Све је то сад отишло у неповрат. Султан је у Швајцарској, Турци се амереканизују! Велики део наше историја, који је до јуче био тако свеж, сад одлази у архив где ће дага истражују историчари и учени људи...
Али, Турчин је дефинитивно ишчезао из нашег
живота. И сад смо тек своји и слободни. 2
РОВЕ ТАКСЕ БЕОРРАШСКЕ (ОТМЕ
Недавно је Одбор Општине Београдске на брзу руку изгласао пројекат о повишењу такса које је до сада Општина убирала и о увођењу нових које до сада нису постојале.
Пројекат је послат на одобрење Г. М. Ф. на одобрење и ако га овај одобри развијање, нарочито привредно, престонице биће озбиљно угрожено.
Општина се стара да пројекат остане у тај-
ности докле га М, Ф. не одобри и тиме добије извршну моћ. У томе старању општина је отишла
тако далеко, да га чак није хтела доставити ни београдским Коморама и ако закон о радњама предвиђа да се сви пројекти који тангирају привредни живот, морају претходно доставити овим легалним представницима друштвених класа. Законодавац је имао у виду корисност консултације компетентних тела при доношењу важних одлука, међутим псратна пракса у нас изоставила је много што шта. Привреда још ни до данас нема Привредни Савет ма да је он предвеђен Уставом а на једине закон-
а