Pokret

200

покрет

довршвт дело два велика антатонисте, Штајница и Чигорина. Што се тиче појединих протагониста, ја морам да признам да ме нарочито интересују најбоље партије Богољубова. Уопште, он је веома талентован играч, али није потпуно оправдао наде које сам у њега полагао, — и то због неке необјашњиве нервозе у игри.

0 појединим играчима

Аљехин — то је горостасан проблем. Несумњиво, он још није постигао кулминациону тачку у своме развоју. Његове комбинације су чудесно дубоке.

Рети није још ништа показао што би ми могло импоновати. Али, ја морам приметити да је он велики таленат. Он је, у многоме, сличан Берду. :

Шрема Гринфелду осећам извесно поштовање. Он ће се развијати веома споро, али утолико сигурније. Он много потсећа на Макс Вајса, а не, као што сви тврде, на Шлехтера.

Интернационални туртљри

Ниво игре на интернационалним турнирима знатно се дитао, — и то првенствено због тога што се мајстори пре турнира систематски тренирају. Пилебери је био први који је почео са овим системом. После тога, то су чинили Рубинштајн и Капабланка. Шре свакога турнира, они су озбиљно студирали. За бивше мајсторе — Морфија, Штајница, Чигорина, свака турнирска партија била је нешто непознато, ненстражено. Први је почео Штајниц да испитује то непознато подручје. Данашњи мајстори, када иду на турнир, знају којим ће путем ићи. Подручје „непознатог све је мање и мање. Али, ипак, принципе Штајницове треба тачно применути. Неки мисле да је потребно да би се савладала теорија, научити „на памет читаве томове разних варианти; то, међутим, није у складу са Штајницовом науком. Штајницова, наука, је таква, да би методе које је он израдио, када би се потпуно и променила правила играња, — рокада, на пример, — нашле и сада потпуну примену“. - б. ТУРНИР У ЊУЈОРКУ

Борба шаховских мајстора у Њујорку приводи се крају и постаје све живља и интересантнија. Радио-телеграфске станице шаљу свакодневно извештаје широм целога света. Резуштати се очекују о нестрпљењем, не само у стручним шаховским круговима, већ и код оних који показују бар мало разумевања за ову игру.

Е Стање после двадесетог кола изгледа овако: 1. Д-р Ласкер: 14 2. Капабланка: 127, 3. Аљехин: 11,

4. Маршал: 10

9: Бети: 92)

6 Богољубов: 87, 7. Мароци: 8

9. Тартаковер : 7: 10. Ед. Ласкер: 6 11. Јановски : 4

Шрема горњим резултатима изгледа да је Д-р Ласкер решио већ питање првенства у своју корист. Његов главни противник Капабланка, првак прошлогодишњег турнира у Лондону мораће се, услед моменталне индиспозиције, задовољити другим местом. Борба око трећег места води се између симпатичног Руса Аљехина и Франца Маршала, првака Сједињених Америчких Држава премда „Аљехин има више

згледа на успех.

У идућем броју донећемо крајњи резултат турнира.

из НАШИХ КЛУБОВА

— Пре неколико дана отпочео је турнир за чланове Београдског Шах Клуба. Учествује свега двадесет играча, али пошто се пријавило. много више мораће се поделити у две групе. Овај турнир сматра се као тренирање за шаховску утакмицу која ће се одржати 28. ов. м. између Београда и Суботице и Новог Сада.

— 15. ов. м. почео је турнир за чланове шаховске секције Б. 0. К. Шумадије. Расписане су нарочите награде које ће се поделити појединцима.

— Г. Петар Тодоровић, ст. технике један од наших најагилнијих шахиста одржао је 13. овог месеца шаховску продукцију играјући истовремено седам партија со члановима клуба „Овадија“. Г. Тодоровић је добио пет партија, једну је ремизирао, а две је изгубио.

ВЕОГРАДСКИ ШАХ КЛУБ Бон У луворак 8. ов. м. одржана је годишња ћ. Ш. КлОкувштину је отворио Г. Милан Андоновић, Универзитета. врло лепим говором, у коме је истажао

— 7

скупштина проф. значај

клуба за нормалан развитак шаховске уметности у Београду. Нарочито је подвукао користи од шаховске игре, која одбија људе од картања и кафане, и утиче позитивно на развијање карактера и интелекта.

Затим су примљена клубска правила која. је саставио иницијатор шаховског покрета у Београду, Е. Ј. У. Овадија, адвокат. После кратке дискусије о: задатцима клуба изабрана, је следећа управа: председник Г. М. Андоновић, крофесоре подшредседници Г. Т. Д-р Живота Јанковић, лекар и Мил. Милосављевић, потпуковник; секретар Г.Ј. У. Овадија, адвокат; благајник Г. Ов. Нешић, књиг. Управе Фондова; и чланови Г. Г. Рад. Теодосијевић, потпуковник; От. Вулић, шрофесор; ЈЂуба Стефановић адвокат и Милош Стојиљковић, члан Главне Контроле. У Надзорни Одбор ушли су Г. Г. Д-р Никола Коњевић, члан Главне Контроле; Јаков Давичо, ЧИН.

и Војислав Росић, професор. Р. В-ић. СПОРТ ПРВО ГОСТОВАЊЕ ЕНГЛЕСКОГ ФУТБАЛСКОГ КЛУБА

КОД НАС (У 4. 60. Ке = 5 (6 не 252 (201)

Окоро већ месец дана говорило се у спортским круговима Београда о изванредном догађају који је очекивао Београд. Први енглески клуб, првак аматера Енглеске, имао је бити наш гост. Док још није било тачних обавештења, мислило се да ће то бити „Коринтиан , док се доцније сазнало да ће то бити универзитетски тим из Оксфорда, који у ствари сачињавају 5 играча из „Коринтнана“, те је забуна отуда и настала.

У суботу 12 ов. м., у 3.80, излазе играчи Оксфорда, бурно поздрављени од публике. Затим излази 5. С. К, и председник његов, Г. Радојловић, срдачно поздравља госте. На знак судије Г. Вељковића игра почиње.

Тимови су били:

Оксфорд: Аждал, Астон, Кевил, Бодингтон, Хабард, Морган, Хеберн, Бутвајт, Левис, Барнар, Девис.

ВБ. 6, К.: Тушко, Поповић, М. Живковић, Ђорђевић, Елбоген, Ремед, Васиљевић, Симић, Којић, Сабо, Б. Живковић.

Игра почиње врло оштрим темпом. Енглези играју са ветром. Б. (. К. се не сналази, Оксфорд осетно притискује и за неких 15 минута апсолутно је надмоћан. Играчи Б. 6. Е. као да су имали неку трему. Одлични стрелци Оксфорда, Барнар и Бутвајт, туку силно неколико пута на гол, али Тушко у изванредној форми све брани. Б. С. К. се прибира и почиње навалу: игра бива отворена али темпо не малаксава. Најзад Бернар преузима водство за Оксфорд. Б. С. К. навали, изнуди корну, и Елбоген из гужве разантним шутом егализира. Оксфорд је опет у навали, јачи је, и „полудесно“ поставља резултат на 2:1. Мало затим полувреме.

У другом полувремену Оксфорд малаксава н Б. С. К. низ ветар осетно наваљује, тако да Енглези тек на моменте држе игру отвореном. Б. (0. К. осетно надмоћан, али услед себичности Симића и Којића који су играли сами, чак и када су Сабо и Живковић били слободни, не може да се егализира. (Сабо две сигурне лопте туче преко гола, али најзад му успева да врло ефектно изједначи. Оксфорд наваљује оштро али без резултата. Резултат остаје 2:2. Ускоро судија свира, крај.

Играчи Оксфорда одликују се брзином, издржљивошћу, стабилношћу, елегантним ш сигурним одузимањем лопте, а нарочито сигурним и прецизним додавањем лопте, врло добрим дриблингом и одличним шутирањем на гол из сваке позидије и врло велике даљине.

У суштини, и ако се аматерски клубови Енглеске равнају тек са њеним другоразредним професионалним клубовима, ово гостовање ипак много значи за нас. Имамо много шта да научимо од гостију.

Од Б. 0. К.-а нарочито су се истицали: Тушњко, који је био управо сјајан, тако да су Енглези казали да су ретко видели таквог играча. Сем њега били су врло добри Елбоген и Ремец. Симић је после Ђорђевића ин Којића био најслабији на терену.

Код Енглеза се истичу полутке, лево крило н леви бек.

Корнери 11:5 за Б.О.К. Судија Г. Вељковић доста слаб.

Публике око 8000.

0. У. А. Ф. К. — Југославија 2:1 (1:0)

У недељу, 18 ов. м., састали су се на игралишту 2 /20славије. Оксфорд м Југославија. Мтрачи излазе на терзн и после поздрава, на знак Г. Горанића, шгра почиње. На гостима,