Pokret

покрет

199

на, наш јевик, друго што га је шревео добро. Можда ће се после изласка и успеха ове књиге још који преводилац наћи подстакнут да преводи Киплинга, а крајње је време да се наша шубљика која не зна стране језике упозна са његовим делима. Јер Киплинг, један. од највећих писаца човечанства, до пре четири године био је код нас врло мало познат. Прво је изашао, у преводу М. Селесковића а у издању Здравка. Спасојевића, „Рики—Тики— Тави“, затим су се појавили у „Новом Листу“ преводи његових прича намењених својој ћерчици, које ће ускоро шреводилац, Г. Станислав Винавер, издати под насловом „Косанћим приче“, најзад је, под именом -Голишан“, издат један део најбољег Киплинговог дела, „унтте“.

У „Шунгли“ је Киплинг најбоље показао моћ свог талента и дао највише од своје душе. Рођен у Бомбају, син директора етнографског музеја у Лахору од кога је чуо већину дивних прича које је доцније обрадио, од детињства у додиру са Индијом, са њеном мешавином каста и религија, са њеним факирима, свештеницима, умешан у живот Индијаца који је морао имати утицаја на душу детета европске расе, Кипленг је из тог живота поцрпео све елементе који сачињавају главну драж његових дела. Он је упио индиску мудрост, дубоко познавање мисли, осећања и побуда људи деце, животиња. Он је први сликар живота звериња, први који је умео да опише животиње онакве какве су, са њиховим чисто животињским инстинктима, подложне основним природним законима. Његове животиње нису животиње из басне иза којих се крије човек са својим манама и врлинама; то ншису ни животиње које представљају саме себе али које ипак ревонују и осећају као људи, то су звери са својим зверским особинама. Киплингов вук не чини извесне ствари зато што Киплинг тако хоће, већ зато што мора, јер је вук.

Тај свет звериња које се покорава. природним законима, и које служи природи најбоље је описан у „Џунгли“. Описан је језиком који је тешко пренети а да му лепота не буде умањена. Др. Никола Цвијановић покушао је да језик у њетовом преводу буде ју складу са делом, и у колико је то било могуће на нашем језику, успео је. Његове кованице, да би се спасао звук, његове хотимичне граматичке неправилности, да би се спасао ритам, његови архаизми, да би превод био поетичнији, морају се примити кад се узме да све то води једном циљу: да читање ове књиге буде велико задовољство. А тај циљ је постигнут. Д.

ШАПУТАЊА Песме Жарка Васиљевића, насловни лист Петра Добровића, Издање (. Б. Цвијановића, Београд.

Товорећи о „Миниатурама“ Жарка Васиљевића“ поменули смо главне мане песама у тој збирци. После ове нове збирке, у којој смо мислили да те мане нећемо наћи, имали бисмо само да поновимо оно што смо раније рекли. То не би било само понављање нашег мишљења, о „Миниатурама“, већ и понављање мишљења већине критичара о „Шапутањима“. Јер се сва мишљења, на жалост, своде на једно: песме Жарка Васиљевића су врло симпатичне, у њима има и искрености и душе, песник не имитира никог али личи помало на сваког. Поменута су имена и Оибета Миличића, и Боже Ковачевића, и Винавера (ваљда због оног: ни живот ни смрт — ни бели галеб, — ни црни хрт. — Све је то само трен — васељен) и Милоша. Црњанскот, — нарочито Милоша Црњанског.

Жарко Васиљевић није довољно схватио опасност од стихова који „личе на некога“, иначе би ситурно гледао да их избегне. Овако не само да их није избегао већ их срећемо у свакој трећој песми у његовој збирци. И еп утисак који би у нама оставиле те нежне песме покварен је тим примесама Црњанског: „Мењем се на вити месечев мост“, „срп месечев забо је преко реке танани мост од сребра“, „затрлим месечев срп“, грлим стење“, „загрлим дрво или цвет“, „милујем брда и грање“, „помилујем чесме“, „насмешим се на сводове неба“ и тако даље, и тако даље.

Опасно је личити на некога већ познатог песника, а не надмашити га. [. Васиљевић подсећа неким песмама на неколико већ познатих песника. Задржавамо се на тој констатацији јер није наше да вршимо разврставање величина.

Иначе у овој збирци има врло лепих места. Г. Васиљевић је осећајна и нежна природа и у његовим стиховима, има често много топлоте. Неколико песама из првог дела (к. пр. страна 20—25), неколико из „Ветрењача" садрже неку благост и сентименталност која није ни мало непријатна. Завршна песма „Мојој Мајци“ можда је најбоља у збирци и последњи стихови:

Мајко, дај ми да гледам очи твоје пуне туге, што над судбом мојом стреле и туже

# 6, број „Покрета“. :

дај ми да гледам очи твоје, мирне јесење руже. својом мирноћом и искреношћу поправљају многе тражене и рђаво нађене ефекте у збирци. 5 АЛМАНАХ Ћирило-Методске Књижаре у дагребу

Загребачка Ћирило-Методска Књижара издала је свој Аламан - списак књига за 1924. годину У њему се налази списак свих књига које се у Ћирило-Методској Књижари могу добити: издања саме те књижаре, издања, Матице Хрвалске и издања свих осталих књижара. Списак је сређен по азбучном реду имена аутора а књиге бу подељене по категоријама: позоришна дела, романи, филозофија и т. д. После каталога београдске књижаре „Напредак“, ово је најбоље уређен каталог књига који је изашао у нашој земљи.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ Месечни часопис. Уредник Милева Милојевић. Пета година пизлажења.

Добили смо неколико последњих бројева „Женског Покрета“, ортана Женског Покрета у Београду. Главни уредник је тоспођа Милева Милојевић а уредник књижевног дела, Госпођица Милица Костић. Лист доноси расправе о женском питању, чланке о чувеним женама, белешке о раду женских савеза код нас, о покрету жена у страним земљама и т.д. Лист је осигурао себи сарадњу свих људи који се интересују Женским Покретом и донео је ове године низ занимљивих чланака: „Постоје ли специфично различне мушке и женске супстанце“ од Бор. Дим: Милојевића, „Жене у Еурипидовим тратедијама“ од Др. Ксеније Атанасијевић, „Жена у тртовини“ од Бранислава Б. Тодоровића, „Госпођа де Стал“ од Паулине Лебл-Албале и т. д. На књижевном делу који је често врло занимљив, активно сарађују Милица Костић, Јованка Хрваћанин, Нада Јовановић.

ШАХ 5

Д-р ЛАСКЕР О НАЈАКТУЕЛНИЈИМ ШАХОВСКИМ ПИТАЊИМА

„Зсћасћтају“ доноси следећи интервју са Д-р Ласкером о најактуелнијим шаховским догађајима. Њујоршки турнир

„Тешко је предскавати дефинитиван исход тога турнира, — и то утолико пре што је већ један знатан део учесника на интернационалним турнирима добио прву награду, и следствено, сада сваки од њих има изгледа да се пласира на прво место. Што се мене тиче, ја осећам да се нисам довољно спремио, и, пошто имам да се борим са противницима који су у сјајној кондицији, не очекујем много. Као резултат оштрих борби, на овом турниру биће много реми — партија. Много ћемо ближе доћи решењу питања хипермодерног стила, али, чини ми се, оно неће бити коначно разјашњено

Мечови са Катабланком

Држим да је могуће до дође до меча између менеи Капабланке. Међутим, ја нећу да будем на путу младим апсирантима на светски шампионат, — онима који много полажу на. меч са Капабланком. А до тога би морало дођи када бих га, ја позвао на меч, и када би се преговори, што је врло вероватно, отезали годину дана. Ако би се, међутим, показало да млади мајстори неће да играју са Капабланком, ја бих предузео потребне кораке за остварење горњег плана. (Аљехин је већ позвао Капабланку на меч. Пр Уреди.) Примећујем да се моја одлука: да за сада не тражим сукобе са Капабланком, не односи на турнире него само на један меч.

Ако би дошло до меча између Капабланке и Аљехина, ја држим да овај последњи има врло добре шансе, претпостављајући, наравно, да се тај меч неће одиграти У Хавани. Истина, Капабланка се непрекидно тренира од своје 14 године, и његови изгледи су, стога, повољнији, али га Аљехин несумњиво надмашује богатством фантазије.

„Модерна“

До сада, они нису дали још ништа конкретно, савршено. Али «не треба заборавити да та нова школа представља, тражење новога, и да, као свако истраживање, има право на егзистенцију. Изјаве и коментари, било у позитивном било у негативном смислу, који се у иностранству шире о опасно: стима овога новога правца и о њиховим делима, прерано су дати, — исто тако као што су неврела, дела оних који иотражују. На сваки начин, „модерно“ се не може порицати, јер оно фактично постоји. Ја сам мишљења да нова школа не треба да дође у противност са Штајницом, већ, шта више, да настави његово дело. По моме мишљењу, нова школа треба да