Pokret

ГОДИНА ПРВА БРОЈ 14.

8. МАЈА, 1924 Г. БЕОГРАД

СИМБОЛ ЈЕДИНСТВА

Ко би хтео у кратко да каже, шта је то Британска Империја, био би у грдној неприлици. Прошле године, поводом састанка Империјске Конференције, 77125 је покушао да на брзу руку, у току писања чланка, скује неку дефиницију, и она је испала овако: Ова заједница (Империја) слободних народа који говоре..., ту се чланкописац присетио, да дефиниција треба да буде тачна, па је започету реченицу кориговао, додавши: и који не говоре енглеским језиком...

Дефиниција, као што се види, никаква и тачна. Империја, заиста, јесте некаква заједница народа, раса, вера, држава, колонија, континената, али заједница која се не да дефинисати. Ту је британски свет коме је заједнички енглески језик, али ту су и безбројни други народи и расе, којима је енглески језик стран као и сваки други; ту су доминиони који су у заједници са „матером земљом“ али су, у исто време, од ње мање зависни него што је то која од независних европских држава (на пример, Португал или Грчка); ту су федерације република, као што је Аустралија, уније држава, колоније свих могућних и немогућних типова и облика: Фиџи острва, (који се садана империјској изложби — свечано је отворена у среду 23. пр. мес. — репрезентују и некаквим специјалним виљушкама употребљаваним, још недавно, приликом канибалских гозби); Источна Африка... у ширем смислу, која обухвата Судан, Кенију, Уганду, Сансибар, земље око великих језера Танганика и Шаза, Маврициус и Сешелска острва, — дакле територије које су саме за себе довољне за једно колонијално царство; западна Индија, Фалкланска острва; кинески Хонконг; прначка Нигерија, Малаја, грчки Кипар, италијанска Малта, шпански Гибралтар, Нова Фундландија, и ти се боже знај у питању, шта све не спада у ову „прекоморску империју.“ А онда долазе независне и међусобом равноправне државе: Слободна Држава Ирска, са територијом једва видљивом на мапи Империје и Канада која је захватила половину северно-америчког континента, нова Зенландија са становништвом мањим од каквог великог града, Јужно-афричка Унија (куриозан савез једне јучерашње колоније и две, пре једва четврт века, 0својене независне земље), Аустралија, до недавно, енглески Сибир, насеље робијаша и кандидата за казамате а које је данас један од главних стубова Царства. И сад у тај неразумљиви сплет треба уметнути још један читав свет, који је једно чудо за себе и који се зове Индија. У једној најбаналнијој рекламској анонси, ово „полуострво“ представља се овако:

Пре педесет година Данас

Становништво 206,000.000 319,000.000 Спољна трг. 8 87,000.000 5 980,000.000 Железнице 5,700 енгл. миља 50.220 енг. Пошта 2,700 20.000 Телеграф. жица 23.000 енгл. миља 438.000 енг. м.

По својој популацији, дакле, Индија је, после Кине, највећа заједница коју историја памти. Али не само величином него још више компликованошћу својом, та је заједница један феномен о коме је једва могућно добити правилну представу. Енглези сами још нису на чисто о броју „урођеничких“ владара, који, по обичној оцени, варира између 7 и 8 стотина! У том батаљону Величанства са источњачким титулама, и често са источњачким деспотским навикама, има их који су формални савезници Краља Велике Британије, има вазала свих могућних

"степена, има најзад и таквих, који уопште немају

односа са централном влашћу, са „Поткраљем Индије“, него са гувернерима најближих области. Расе, нације, језици, вере, касте, — један хаос у коме могу да се снађу само ерудити и одабрана војска официра и чиновника, какву има једино Велика Британија. А ипак тај хаотични свет живи, множи се, развија се, напредује, и његово материјално благостање се рапидно диже. Под енглеским вођством, Индија је престала бити земља куге, глади и непрекидних ратова.

Али баш тај напредак и просперитет, вели се, убрзаће крај енглеској власти над Индијом: кад народ дође до свести, збациће јарам и стотине милијона поробљених Азијата разнеће као вихор плеву бројко незнатне британске гарнизоне.

Шта ће будућност донети то нико не може знати, па је немогућно рећи ни колико је ово прорицање основано. Али оно се, данас, мора примати са скепсом већ зато што прилично дуго траје. Јер преко сто година прориче се слом Вел. Британије у Индији, а отуда и слом читаве Империје, но до сада је живот та предсказивања само демантовао. Није невероватно, да ће и у будуће бити тако!

Уосталом, није једина Индија представљана као рањаво место Британске Империје; нису тако давна времена, кад је и читава та Империја сматрана као нешто што не може бити дуга века. Чак и у политичке рачуне и комбинације улазила је претпоставка да ће и остале колоније, чим стасају, поћи трагом Сједињених Држава и одвојати се од Енглеске. Али, као што се зна, еволуција је ишла правцем сасвим супротном овим очекивањима. У рату, колоније су у одбрани Империје посејале костима својих синова разбојишта свих континената и океана. На Дарданелима, на Соми, на Суезу иу Фландрији, гинули су Канађани и чувени Апгас (аустралско - новозелански корпус) као и Скоти и протестантски Ирци, а немачке колоније у Африци су за Вел. Британију и освојили у главном Бури и Африкандери. ИМ данас, у доминионима најудаљенијим од центра, у Аустралији и Новој Зеландији, не само да нема центрифугалних тенденција, него обрнуто: ту је најача тежња да се везе међу појединим деловима Империје учине што јачим. А према тим тенденцијама, још највише резервисаности показује, моментано, централна Мак Доналдова влада, којаније хте