Pokret

954 | 7 покрет

презу него што су до јуче били. А то неће бити зло. Јер на многим местима изгледа да се, у последње време, сасвим заборавило на оно што је било још једва пре шест година! Није зато рђаво што су избори од прошле недеље, за времена, подсетили свет, да су још живе и активне, и у бујању, силе које су хтеле да натуре Европи немачку хеге-

монију.

ЗАЈАМ ХИПОТЕКАРНЕ БАНКЕ И НАША ИНДУСТРИЈА

Пленум Управног Одбора Државне Хипотекарне Банке у току целе две недеље разгледао је пријаве, које су поднете Хипотекарној Банци за последњих неколико месеци, за зајам, у вези са извештајем Народне Банке о пријему целокупног зајма у суми од 15 милиона швајцарских франака.

Према дефинитивном прегледу утврђено је да сума зајмотражиоца Хипотекарне Банке износи око пола милијарде динара, док њен последњи швајцарски зајам, који је реализован и који ће у најкраћем времену Народна Банка депоновати Управи Фондова, износи нешто више од 200 милиона динара. Сем овога, од ове суме има да се одвоји 25 милиона динара за београдску Општину, према одлуци Министарског Савета — што представља осмину целога зајма — затим извесне суме Сарајеву, Скопљу и Сплиту, чији је Вересиски Завод данас филијала Хипотекарне Банке. Питање да ли ће се и за Загреб одвојити који део зајма није још решено, управо све до сада Загреб није ни тражио ни желео да учествује у овоме зајму.

Све ово наговештава да ће се сва потраживања, како филијала и места тако и приватних знатно редуковати у сразмери количине новца са којим Хипотекарна Банка располаже. Према обавештењима која смо добили од Хипотекарне Банке, у интересу што рационалније поделе зајма, начиниће се неколико категорија зајмотражиоца, према њиховој потреби за новцем.

Курс према коме ће Народна Банка исплатити овај зајам Управи Фондова одређен је: 100 швајцарских франака 1389 динара.

=

Учешће индустријалаца у овоме зајму Хипотекарне Банке, после свих изнесених чињеница, очигледно је да је немогуће. И зато се намеће питање: да ли је изјава Министра Финансија, да ће се индустријалцима осигурати један део зајма, како би се изашло из данашње тешке индустриске кризе, била само изговор, или последица незнања, колики ће бити швајцарски зајам и колика су потраживања зајмотражиоца Управе Фондова.

Ако се узме претпоставка, да је упућивање индустријалаца на тражење кредита од Хипотекарне Банке само изговор, управо оправдање, да би се могао да наведе разлог за одбијање пријема спољњег индустријског зајма, онда је свака даља дискусија о овоме питању беспредметна. Данашњи Миннстар Финансија у неколико махова показао је своју нетрлељивост према индустрији, која овога пута достиже максимум, када је у питаљу индустриски зајам и његово, без икакве основе и разлога, одбијање.

И друга претпоставка није ласкава за Министра Финансија. Када се један министар ангажује за једну

ствар, у овоме случају да ће се индустријалцима одобрити један део зајма Управе Фондова, он треба да је детаљно упознат са стварним стањем код Хипотекарне Банке.

У пркос томе што се осећа апсурдност оваке солуције индустриског кредита, мораће индустриске коморе обратити се молбом Министру Финансија тражећи од њега да, у смислу датог обећања, интервенише код Хипотекарне Банке и обезбеди ма и незнатну суму нашој индустрији.

Интересантно је сачекати крај целог овог посла. На Министру је да одржи своје обећање, управо јаче него обећавање, своју обавезу, јер, поновићемо још једном: оваком индустриском политиком ми нећемо бити доведени пред апсолутни крах наше индустрије, али ћемо наше привредно иекономско сређење одгодити још за један нови низ година. Најзад индустриска криза неће бити усамљена; њена логичка последица је криза целе привреде, а, као прва, криза нашег необезбеђеног радништва.

МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА О ПОГОНСКИМ СНАГАМА

У Лондону од 30. јуна до 12. јула одржаће се

велика међународна конференци о погонским сна-

гама, на којој ће узети учешћа све земље преко својих делегата.

Према проспекту, који је издала Управа Конференције, циљ лондонске конференције је: да би се определило како би се природни и индустриски извори снага средили и координирали, како у самим државама тако и између држава и држава. Даље се каже да ће ова конференција о питањима светских извора снага и њиховом искоришћењу бити од велике користи, јер ће на њој бити изнет графички преглед извора и њихове експлоатације, као и оних који се уопште и не искоришћују. Исто тако на конференцији ће бити изнет проблем истраживања

извора и њихове експлоатације; тржишта електричних снага; продукције водене снаге и парне; производња паре; преношења и одела електричне снаге;

електричне снаге за транспорт и осветлење.

::

Наша држава узеће учешћа на овој конференцији, само, изгледа, не званично него преко представника приватних корпорација: представника Индустриске Централе и Удружења Југословенских Архитекта и Инжињера. –

Интересантно је још додати да наше Посланство у Лондону о свему овоме или нема појма или није налазило за нужно да извести нашу Владу, и ако је ова конференција од светског значаја.

КОНГРЕС ПРИВРЕДНИКА У СКОПЉУ

После свога успело одржаног конгреса привредника из целе земље у Загребу, јануара месеца ове године, одлучено је да се сваке године најмање два пута држе конгреси Трговачко-Обртничких и Индустријских Комора као и Удружења Извозника на којима ће се претресати актуелна дневна: привредна питања као и доносити саобразна решења за сваки конкретни случај.

Друга конференција наших привредника из целе

земље заказана је за мај месец, и она ће се одржати

( 1 1. | | | 5: 1 4 |