Pokret

376

ПОКРЕТ

Југославенска Њива, број. 12 (16, јуна 1924). — Овом свеском завршава се прва књига осме године овог добро уређеног полумесечног часописа.

Привредни Преглед, број 24. (15. јуна). — „Слабе Орга-

ПОСТЛУДИУМ“

Пролеће и трпки мирис ваздута, т у граду на ушћу, шум котрена

и низ цесту, у предграђу, прва радост багрена

и тчза предграђа, тамо на младој трави, снатрење...

Снатрење ч помисао на острва п заливе а жала сунчана негде, доле па југу, уа трептање јасика, и на воде са плавим биљкама у8 обалу...

И сећање на сваки корак свог детињства ч дечаштва на дворишта до баште са три гвоздена зуба на ограда и ситним стаклом на зиду уоколо

и једном расцветалом трешњом поновном...

И праћење самог себе од стопе у стопу, од стварности снова т сневања на јавља: гвоздени – мостова % в080ва.

од воденице уз јабланове самотне, до

« градских звоника ч фабричких димњака

ч заморениг једрила с истока,

са мишљу на прву љубав са суседног прозора тамо преко дворишта с окреченим бунаром

и“ с дрвом орага “ конопцем с рубенином опраном до последње тијанке са воштаним телима жена, ч нпасмејаним пољутцима с укусом вата и устпламтелим фосфором у зглобовима џ пијанит црпит и стаклених плави...

треперењем – зена

И чежња за лукама (под пебом седефним, о Виоло! п пунијим ваздутом)

који се као кроз последњу земску маглу указују из даљина

путнику који снева на трави: 5

да мртав комад себе носи под пазугом

као попутнину ономе живоме који се буди сада у пролеће.

11022 МЕРЕВГАМРО Далеко уз обаљу, у послеподневном одблеску, негде на северу дижу мору насите, од поплаве.

Осећам плиму, неодољиву т страсњу, лето је: пад ниску земљу треорану

данас ће први да заплаве

врући летњи облаци.

Осећа крв, зна ил, снежне таласе поћлаве; чула се пекуд, као патета једра са острва падимљу.

А земља је ниска, ниска преорана Пре два три дана

тред сама два три дата

тобро сам прве једва сазреле плодове.

Ја вребам на своја сећања: редом пролазе...

(некад смо ловци, на подножју брега вребали у зору плен т враћали се у варош сагорели од сунца, пуни птрашате « жеди џи с тешким кожнатим торбама навечер...

А цик зоре лети, за острвом, лађом би кренули у трећи залив т“ у подне пекли рибу, под маестралом, па жал).

Ја вребам на своја сећања: редом пролазе...

Пред два три дата -

под зеленом крошљом једње лите татке

мрсио сам драгиту косу гараву “о страсну, у одблеску сунца над реком

% (ве три песме узете су из

збирке „Лирика која ће изаћи из штампе почетком јула. - -

низације“, „Лрговинска политика Енглеске“, чланак о друштву „Оартид“ у“ Омедереву и т.д. Број 25 (22. јуна). — „Излази из новчане кризе“, „Ми и Италија од Др. Отевана (С. Поповића и т. д. 3

осећајући поплаву у чулима, некуд затесећ уочи летње раскошне љубави патике. 5

Далеко уз обале у послеподневном одблеску, пегде на северу дижу мору насите, од поплаве. 1922: ОМОРИНА

Два острва, негде у жарком појасу спарног предвечерја, пламте у даљини —

Две Здравамарије у ковинском гласу блуде, некуд блуде по жутој планини —

Два облака јуре у маленом касу ко два брза ата у летњој прашини. =—

И топли ветрови путују... Нас двоје чдемо: путници, ноћници И паша чувства лудују т наше жеље лудују у загрејаним чулима и“ врућој слепоочнлици ч све наше мисли некуд с ветром путују. 1920. Гвидо Тартаља.

ва Е

Као одјек чланка Г. Ов. Отефановића у прошлом броју „Покрета“, наша, редакција добила је ово писмо са молбом да га штампа:

КЊИЖЕВНЕ ОТМИЦЕ

У броју 19. и 20. „Покрета“ прочитао сам: „Историја једног превода Хамлета“. Не улазећи у овај спор наших двају великих књижевника, ја бих молио да се тим поводом прими и ова. моја напомена: Кад се тако што дешава између великих књижевника, шта тек бива са малима. У интересу истине и правде нека ми буде допуштено да наведем само неколико примера.

Ја сам један популарни писац а нешто и дечји. На том пољу нисам био без успеха. Али ја сам се трудио да нешто и веће дам, као сваки човек на свом послу. Ј, ево како сам успео. Једне године послао сам био свој рад једном књижевном надлештву. Шта је било с њем не знам, али сам после кратког времена прочитао у једном листу, мало прерађен, тај исти мој рад, под другим потписом. Друге године послао сам други рад. Али сам убрао после тога прочитао под туђим потписом од речи до речи преписан тај исти мој спис, само са другим насловом. Ако није тај рад ваљао за штампу с мојим потписом он није могао ваљати ни с другим. Од тога доба ја више нисам шиљао моје радове у таква несигурна- места, него сам се довијао сам, или помоћу издавача штампао своје радове.

Али то још није све. Има и од тога горе. Године 1920. Т. Др. М. Јовановић-Батут публиковао је књигу под насловом: „Буквица за веселу браћу. У тој књизи штампане ·су _моје две приче од речи до речи: „Четири сата путовања“ и „ја не пијем из чаше“ које је он штампао некада у свом листу под мојим потписом, али'у овој књизи није навео чије су то приче,

Шрошле године издао је књигу: „Надрилекари“ у којој је такође штампао моје две приче: „Лисичија Глава“ и „Чарламе“, штампане некада у његовом листу под мојим потписом и у мојој засебној књизи „Царство Судбине“, и опет није казао нигде у тој књизи чије су то приче.

Ради карактеристике времена и људи у коме живимо потребно је ово нотирати. Можда ће то затребати некада онима који буду писали историју наше књижевности и описивали прилике у којима се она развијала.

_- Лесковац Сретен Димић. школски надзорник