Pokret

30 покрРЕТ 5

дуским посланством, те је посланик, да би утишао њихов гњев, дао свакоме по један добар комад сира!

Американци су већ на овој олимпијади за себе обезбе-“

дили лавовски део; сва прва места, сем Маратона, однели су они.

Маратонска трка изазвала је код Грка највеће интересовање, због саме традиције. Трку је до 83. километра водио један Француз; ту је добио грчеве и његово место тшрвузео је Грк Луше. Његова победа пзазвала је лудо одушевљење масе. Престолонаследник и жнев Ђорђе оптрчали су ваједно (са њим последњи круг на стадиону.

Резултати

Као што смо напоменули сва прва места, сем Маратона, однели су Американци.

100 метара Барк 12 сек.

400 метара Барк 54 и једна петина сек.

800 метара Флек 2 мин. 11 сек.

1500 метара Флек 4 мин. 33 и једна петина сек.

110 метара препоне Куртис 17 и три петине сек.

Скок у дужину Клерк 6,85 мет.

Скок у виситу Клерк 1,91 мет.

Скок са мотком Хојат 8,80 мет.

Троскок Коноли 18,71 мет.

Кугла Гарет 11,22 мет.

Дискос Гарет 29,15 мет.

Маратон (42 километра) Луис 2 часа 55 мин, 20 сек.

Друга олимпијада

Одржана 1900 године у Паризу, ова олимпијада је била такође врло рђаво организована и олимтиске су игре троше готово незаласткене. Гости су сматрани као нека врста терета, и врло је мали број странаца посетио игре. Пријем атлета је био испод сваке критике.

У спортоком погледу олимшијада је врло добро била испала; тучено је неколико светеких рекорада.

Резултати.

Главни део победа носе опет Американци, а најопаспији су им противници Енглези. 60 мет. Кренцлајн (А.) 7 сек. 100 мет. Џервис (А.) 11 сек. 200 мет. Текесбурн (А.) 22 и једна петина сек. 400 мет. Лонт (А.) 49 и две петине сек. 800 мет. Тајзо (Е.) 2 м.1 и две петине (сек. _ 1,500 мет. Венет (Е.) 4 м. 6 сек. 110 мет. препоне Кренцлајн (А.) 15 и две петине сек. 200 мет. препоне Кренцлајн (А.) 25 и две петине сек. 400 мет препоне Текесбурн (А.) 57 и три петине сек. 2500 мет. ститл Ортон (А.) 7 м. 34 и две петине сек. 4000. мет. Ример (Е.) 12 м. 58 и две петине сек. Скок у вис Бакстер (А.) 1,90 мет. Скок у дужину Кренцлајн (А.) 7,155 мет. У вис без залета Еври (А.) 1,655 мет. У дужињу без залета Еври (А.) 3,210 мет. Троскок Прпнштајн (А.) 14,47 мет. Троскок без залета Еври (А.) 10,58 мет. Скок са мотком Бакстер (А.) 83,30 мет. Кјгла Челден (А.) 14,10 мет.; дискос Бауер (Мађ.) 36,04 чекић Фланаган (А.) 49,78 мет. 5000 мет. по групама Ентлеска 15 мин. 20 Сек. Маратоњ Теато (Франц.) за 2 часа 59 мин. 45 сек.

мет.;

Трећа Олилмтијада

После огорчене борбе између Чикага и Сен Луја, ова последња варош организовала је игру 1904. године. Скуп и далек пут спречио је европске нације да на њој учествују. Али зато је на њој било такмичара из Индије, Мексика, Филипина, Пирмеји из Африке, Пататонци, Спријанци, Јапанци и Турци. Права антрополошка изложба!

Поститнути резултати били су просечно добри и све су победе, природно, однели Амертканци. ОЗабележићемо само поправљене рекорде.

20 метара Хан 21 и три петине сек.

Скок са мотком Дворак 3,505 мет.

Кугла Ралф Ров 14,807 мет.

Дискос Шеридан 39, 28 мет.

Четврта Олимтијада Ова олимпијада требало јејда се одржи у Риму, али је због неслоте у италијанском олимпијском комитету била додељена Лондону. Дуго се веровало да олимпијада неће бити добро посећена, али је после постигнутог споразума на њој узело учешћа 2000 атлета, представљајући 22 нације.

; Маратон је био врло узбудљив. Шрви се појавио Италијан Пивтри Дорандо. Он је своје противнике оставио далеко за собом и требало је да обиђе још једанпут стазу на стадиону. Ту се изненада. срушти онесвешћен. Подигли су та и помогли да заврши трку. То му је донело дисквилафикацију, а Американцу Хајесу победу. Ова несрећа учинила је Доранда славним; одао се професионализму и стекао је велико богатство трчећи Маратонске трке у Америци. Резултати

На овој олимпијали табела рекорада наставила је да, се поправља. Опет Американци на трвом месту, Енглези на другом. у -

100 метара Вокер (Ј. Африка) 10 и једна петина. сек,

400 метара Халсвел (Е.) 50 сек.

800 метара Шеперд (А.) 1 м. 52 и четири петине сек,

1500 метара Шеперд 4 м. 3 и две петине сек,

110 метара препоне Омитсон (А.) 15 сек.

Скок у вис Портер (Е.) 1 мет. 305.

Скок у дужину Ајрон (А.) 7. м. 480,

Троскок Ахирн (Е.) 14. м. 815.

Кугла Ралф Роз (А.) 14 м. 211.

Дискос Шеридан (А.) 40 м. 898.

Копље Лемлит (Швед) 54 м. 443.

Маратон Хајес (А.) 2 часа 55 м. 18 и две петине сек,

Пета Олимтијада

Највећег одјека имала је ова олимпијада, прослављена. у Штокхолму 1912. године. „Делегације из свију земаља и свију војсака. биле су акламоване за време од месец и по дана у шведској престоници од стране њеног гостољубивогт становништва. Диван стадион остао је данас модел своје врсте. Његове су карактеристике: трезвена и величанствена архитектура и идеална тркачка стаза. а тој стази постигнути су најбољи резултати европски.

Американци су дошли једном лађом, на којој су и становали за време свога боравка у Шведској. На лађи су имали све што је потребно за тренирање.

Шрво место заузима Америка, друго Шведска, треће Енглеска. На овој се олимтијали шрви пут истакла Финска која је дошла на четврто место. Сам Ханс Колемајнен донео јој је три победе.

Најинтересантнија трка била је на 5000 метара, коју је добио Колемајнен за једна прса испред чувеног Француза. Жана Буена. Ова је олимпијада била гроб за многе старе рекорде. |

Резултати

100. метара Крег (А) 10 и четири петине сек.

200 мет. Крег (А.) 21 ш седам десетина сек.

400. мет. Редпад (А.) 48 п једна петина сек.

1500. мет. Џексон (Е) 3. м. 56 и четири петине сек.

5000 мет. Колемајнен (Фин.) 14 м. 96 п три петине сек.

10.000. мет. Колемајнен (Фин.) 31 мин. 20 ш четири петине сек.

400 мет. штафета Енглеска 42 и две петине сек.

Скок у вис Рпчард (А.) 1 мет. 93.

Скок у дужину Гетерсон (А.) 7 м. 60.

Кугла Макдоналд (А.) 15 м. 34.

Дискос Тајпал (Фин.) 45 мм. 21.

Копље Леминг (Швед.) 60 мет. 64.

Маратон Мак Артур (Ј. Афр.) 2 часа 36 мин. 54 и че тири петине сек.

Шеста Олимпијада: Берлин 1916

Није одржана због рата.

Седма Олимптаејада

Прва олимпијада после рата одржана је у Анверсу 1920 тодине, Ова је олимпијада одвећ блиска да би о њој требало много говорити, На њој су забележени врло лепи резултати, тучени светски рекарди, мала Финека истакла се и дошла на друго место одмах иза Америке. То је место сачувала и на олимтијади у Паризу, благодарећи својим тркачима но 0ацачима. Резултати

100. мет. Џадок (А.) 10 и четири петине сек.

5000 мет. Тијмо (Фр.) 14 м. 55 пи три петине сек.

10.000. мет. Нурми (Фин.) 8 ом. 45 п четири шетине сек.

110 мет. препоне Томсон (Канада) 14 и четири петине

секунда. 400. мет. штафета Америка 42 и једна петина сек. Трос-контри — Нурми (Финска). Скок у вис =— Ландон (А) 1 м. 936.