Pokret

покрет

275

Срев П. Укупан број гласова 5670. По листама: 198. 214. 132. 2489, 77, 1059. 3209, 545, 747. Изабрано посланика: 2 ХРСС.

56. Изборни округ Град Љубљана

Број становништва: 58.806. Укупан број гласова. 9874. По листама: словенске људске стр. (Ан дреј Госар) 2914, народно-социјалистичке стр. (Иван Держић) 552, социјалистичке стр, (Људевит Перић) 1866, демократске стр. (Јожеф Рајзнер) 8510, словеначке народне стр. (Иван Шуштершић) 192.

Изабрано посланика: 1 дем.

Кандидатских листа било је безбројно: по савесном истраживању др. Костића 281. У читавој земшБи, само у 5 округа било је онолико листа, колико и посланичких места; сви остали окрузи (36) имали су више листа него посланичких места. Четири округа имала су два шута више листа него посланика. два. округа. два и по пута више, један округ (Топлички) скоро три пута више, Разуме се да је оваква. расцепканост морала дати куриозне резултате. У Топличком округу је, на пример, на, три мандата, сама демократска странка имала четири кандидатске листе. Те четири листе добиле су од 15948 гласова, 85826, а сви три мандата припала су радикалној листи (Дратана Бојовића) за коју је гласало свега 5366 бирача.

Велики број листа могао би се узети као знак политичке расцепканости народа. Та расцепканост, како сведоче резултати избора, заиста и постоји, али само у Србији, и, изван Србије, међу Србима: остала племена и конфесије гласали су „једнодушно“. Словенија је додуше имала више партијских листа него Орбија, и према, томе би се могло завључити, да су Оловенци политички врло диференцирани. Но такво закључивање било би скроз погрешно, Јер, у истини, све су те многобојне словенске странке и странчице без икаква ослона у бирачком телу. И поред тако великог броја. странака, нигде колико у Словенији нису гласачи били толико 'оконцентрисани у једну партију. По резултатима избора, читава Словенија је — |. Корошчева (странка: Од 26 посланичких места, она је добила. 21, 2 0. Радић, 1 Немац, 1 Г. Пуцељ (земљорад), 1 (у ЈБубљани) демократа. Од 15 срезова изборног округа МариборЦеље Г. Корошчева странка је добила апсолутну већину гласова у 1: у Доњој Лендави та већина износи 57 од сто, у срезу Коњице 74, у срезу Љутомер 68.2, у срезу Марибор — десни брег 56.7, у срезу Марибор — леви брег 62.8, у срезу Мозирје 72.4, у срезу Ормош 741, у срезу Птуј 62,6, у срезу Оловењ-градец 61.8, у срезу Цеље 63,8, у срезу Шмарје 67.5. Али и од она четири среза. у којима Г. Корошчева. странка нема апсолутне већине, она је релативна. већина у два: у срезу Брежице њен је проценат 44.7, најјаче друге листе (Радићеве) 929.4, осталих свих заједно (њих 8) једва 25; у среву Лешко 48.6, Г. Радићев 30.2. Само у срезу Превање јача је од Г. Корошчеве листа социјалдемократска, која је, према Г. Корошчевих 42.1, добила 45.2 од сто гласова: а у срезу Мурска, Ообота, јача, је Г. Радићева листа, са 37.1 од сто гласова, према 81.8 од сто колико је добила. Г. Корошчева листа.

Још изразитија је надмоћност Г. странке у другом словеначком

Короштчеве изборном _ округу

ЈБубљана — Ново Место, Ту у свима изборним срезовима, апсолутно у свима, она има надполовичну већину: у срезу Камник та већина чини 78.9 од сто свих гласова, у срезу Кочевје 57.8, у срезу Крањ 71,7, у срезу Кршко 78; у срезу Литија 68.7, у срезу Логатец 64.3, у срезу ЈБубљана — околица 6321, у срезу Ново Место 67.8, у срезу Радовљице 60,5, у срезу Чрномељ 56.8.

Очевидно је, дакле, да остале словеначке странке нису никакав политички фактор у Словенији. Устини, оне, изван ЈЉубљане и не постоје. Најалча од њих, Г. Пуцељева Кметијска странка, добила, је једва 6 од сто гласова у једном, а само 4.7 од сто у друтом изборном окруту.

Г. Корошчева странка је не само племенска (словеначка) него и конфесионална (католичка); у толико је слична Југословенској Муслиманској Организацији, која је такође конфесионална (муслиманска). И као што Г. Короштчева, странка, апоолутно влада католичким Оловенцима, тако Г. СОпахова, Организација влада Муслиманима: без такмаца. Имала је она. додуше конкурентске листе у свима окрувима, са истим босанским и муслиманским карактером, али те су тако бедно прошле да, практично, у опште не долазе у обзир. У Бањалучком округу за листу Г. СОпахове 'огранизације гласало је 13024 гласача, у Бихаћском 14977, у Мостарском 10455, у Сарајевском 29066, у Травничком 14565, у Тувланском 31141. За друге муслиманске листе: у Бањалучком округу 1361 (ва листу Сулејмана Салихагића) и 776 (за листу Ахмета, Шерића), у Бихаћском округу (листа Оакиба. Коркута) 1266, у Мостарском округу (листа дра. Карамехмедовића.) 1431, у Сарајевском окрупу (листа дра. Карамехмедовића.) 422, у Травничком округу (листа Дервиша, Омеровића) 1792, у Тувланском округу (листа Маглајлића) 4584.

Дакле, само у Тувланском округу су муслимански дисиденти једна видна мањина; свуда су иначе ишчезавајућа мањина.

Политичка оријентација хрватских маса 103ната је и њу није потребно илустровати статистичким податцима: у срезовима где нема Орба, нема. гласача сем радићевачких, На пример: срев Кратина. Укупан број гласова. 7041. Од тога броја отпада на, поједине листе: социјалистичку 1. 9, листу Хрватске заједнице 26, демократску 39, листу Хрватске Пучке странке 19, социјалистичку И. 45, листу Ју-

тословенске Заједнице 89, листу без политичког обележја. 34, Радићеву листу 6780. (И тај размер

остаје константан свуда, где Хрвати нису измешани са Србима.

Срби су, напротив, и изван Србије подељени. Њихова, подељеност је практично неприметна можда једино у Далмацији, јер ту само по изуветку нису гласали за листе Радикалне странке. У свима осталим крајевима, они имају бар по две, обично три, партије, У Босни су те партије: Радикална, демљорадничка и Српска. (Демократска, долави у обвир само у некојим срезовима у Крајини). Њихов равмер снага по окрузима изгледа овако: округ бањалучки: 26920, 18906, 863; округ бихаћски: 10450, 12099, —; округ сарајевски: 13874, 6049, 448: округ травнички: 18468, 4581, —=; округ тувлански: 14680, 11407, 7988. У мостарском округу биле су 2 радикалне листе: званична је добила 8802 гласа, дисидентска 4479, земљорадничка 520.