Pokret

276

Покрет

Тако поцепани, Орби су у мостарском округу добили само 1 мандат од 7, премда је за њихове листе пало преко 36 од сто гласова.

У Војводини су српске листе биле ове: радикална, демократска, земљорадничка и, у претежној мери, социјалистичка.

ОПШТИ ПОГЛЕД НА САДАШЊУ ТРГОВИНУ

Г. Аца Динић, овлашњи трговац написао је ових дана један чланак о закону принуд:е нагоде. Ту је тачно и јасно оцртана љута боља у нашем трговинском животу. Заиста колико је ниско пао углед на нашој поратној пијаци! Чехословачка, Италија и Аустрија вмале су права да на ово упозоре своје пословне људе. Зар су стране државе дужне да стављају на коцку свој обртни капитал Зар када су на другим местима прилике зрелије за озбиљнији посао, зар да тиме сами себе изиграју због наше несређености» А затим, до кога је кривица што наш привредни рад не може да изађе из свог теског политичког колосекар Закони, трговачки институти, судски поступци још увек се истичу не толико због застарелости колико због неодређености, због несигурности. Има право Г. Динић, што се као трговац први пробудио и написао ствоје стручно мишљење. Наш солидни трговац осећа се данас угрожен, и ако се ред у стварима не измени, ако се продужи овако живети и радити како се живи и ради данас, точак наше честите трговине укочиће се потпуно и скора капитулација свесних трговаца доказаће. убрзо, да људи који у име закона, у име ненормалних судских одлука, у име добрих партиских веза стичу боље положаје у трговини и разним заводима, да су баш ти људи неспособни за частан трговински рад.

Али чланак Г. Динвића није само важан по стручном разумевању. Ту се и од овог иде даље. [. Динић узима гледиште не само као трговац негои као патриота и као човек. Он упозорава на рђав утисак по целом нашем политичком стању. Он на. лази, да ће се само на један закон о принудној нагоди чекати дуго, прилично дуго. Чак је у овоме и песимиста, он не апелује на енергичан рад у по гледу овако критичног положаја. А тиме је још више у праву. Иначе, зар може ко помислити да се овде ради озбиљно на сређивању наше земље. Политички хаос донео је индустриску и пољопривредну уту-

ченост, а у трговини пак једну стидну епоху. Зато се и морају поштени трговци бунити, зато ће и они полако падати и то можда не толико економски колико морално,

Али у нашем трговинском животу постоје и још неке боље, можда и теже, можда и заразније па према томе и опасније. Постоји извесна стрепња

"да ће сви пословни људи клонути и остаће олош, који ће овим друштвом још бруталније господарити. Без кредита, без вере на икакво побољшање, социјални изгледи су за наше трговце сувише мутни, безнадежни. И ако се дакле не пређе на строго уређење свих могућих путева ка уређивању једне здраве, коректне трговине, тада ће се сасвим срушити све тековине за које смо тешке, крваве жртве поднели. Најзад политичка борба и ако је слична бури, слична олуји, које доносе једном народу разне непогоде, а у исто време захтевају строгу пажњу свих присутних, ипак у њој не бих се смео забора-

вити ни један појединац, јер је сваки појединац

деличак друштва, нације, државе, људства и природе. Сваки је дакле дужан да као појединац води строго рачуна о свима могућностима, које могу наступити у тренутцима евентуалних потреса социјалних и моралних. Настаје дакле опште питање, да ли се сме, може и треба све потребно учинити па да се наша трговина спасе онога што је данас страховито притискује, а уједно и сачува од блиске моралне пропасти. Да ли морају политички духови мислити озбиљно, да се стриктно настојава на бр: зом доношењу потребних закона, на стварању по: вољних кредита, на хитном отправљању послова у редовним и трговачким судовима, на подизању моралних квалификација и угледа према странцима, а такође и на строгом гоњењу свих злоупотреба. Јер иначе када људи од рада желе да теку, па не могу да се издрже него пропадају, тада је тиме отворено питање: па ко ли ће онда управо да ради. И када се после овог погледа на нашу индустрију, која се налази у веома тешкој кризи; на по. љопривреду, која својим рђавим економисањем одавно — одавно не тече нормалним током; на административне институте, чије радне силе доживају несношљива искушења, тада је још тежи грех ако се надлежни не би освестили.

Но иако је меродавнима ближа могућност да учине повољно, ипак је ваша дужност до самих трговаца: — они треба да се споразумеју и да мир. ним, лојалним путем иду од надлежног до надлежног, од министра до министра, па да се сви досадањи рђави поступци укину, видни преступи казне, др. жавне и приватне касе отворе и разне злоупотребе одмах уклоне. Јер треба утубити, да се у политичком, економском и моралном животу све може учи нити, све — само ако се заступа праведна жеља за мирним и делатним животом.

НП.

ЈЕДАН ПРОПАЛИ УГОВОР Реч је о савезничком уговору између покојне

Аустро-Угарске, Француске Наполеона Ши Италије Виктора Емануела П, који је спр ман непосредно

пред Француско-немачки рат. Да је постојао не-

какав пројект савеза то се знало и до сада, и није

никаква тајна да су и Аустрија и Италија, у првом

периоду рата, озбиљно мислиле на војну интервенцију у интересу Француске. Али што се није знало то је да је савез већ био добио конкретан облик и да је пропао само благодарећи невероватној упорности и заслепљености Напалеона Ш, који у т. зв. „римском питању“ није хтео учинити ни најмање концесије Италији. Куриозно је, да је у овој ствари, и „римском питању“, „Еегово Апостолско Величанство“, Фравц Јозеф било много трезвеније и реалистичније. Да би купио савезништво Италије против Пруске, Франц Јозеф је мирне душе пристао да жртвује Папину „темпоралну“ власт, и да од Светог Оца учини „Ватиканског заробљеника“. Међутим, и ако је примио уговор који укида ексистенцију папској држави и папској власти у Риму још у лето 1870. године, исти Франц Јозеф је касније, за читаво време своје дуге владавине, остентативно показивао, како води рачуна о протестима Ватикана против италијанске „узурпације“ у Риму. И из обзира према Папи никад није учинио званичне посете свом италијанском савезнику у његовој пре-_

стоници.