Pokret

316

шије. Г. Цанков, с једне стране, пред (болљшеви чтом отаснош%у, тражи наслон на нашу државу на Румунију; с друте стране, овојим вевама са Македонским омитетом, он тодјарује експлозију на Бадкану, — експлозију која (би могла служити 'саљмо циљевима (бољшевика. Ив пе контрадикштије Пашковљев режим мора изићи или ће га она сломити.

МУСОЛИНИЈЕВА ИЗБОРНА РЕФОРМА.

Пројект изборне реформе, како (а је предио кила Мусолинијева Влада, примљен је, са кезнатним изменама, од Коморе и од Сената. У Комори се оабилљиија 'опозиштија није ни очекивала, јер, као што је познато, садашње Народно редетаљвнтиттво је потпуно у власти Владе. Није се, такође, атогло. мислити да ће (Сенат одбити ладин штројект, али опозиција се надала да ће сенатори бар мало енертигчнитје подвуи освоје незадовољство са овом Владином реформом. о и то се није догодио. Сенат је, у тајном тласању, примио Влалин штројект са 214 гласова стротив 58.

Кад је Мусолини, пред Божић, објавио да ће 3. Јануара ов. год. поднети пројект о измени изборшог залона., није било јасно, шта тим намерава. Јер фаштистички изборни закон, који је тада био у снази, фаворивовао је Владину већину у највећој могубћној мери. Чему сад Влада, без видне потребе, наштушта, тај законе Побуде овако неочектваном кораку Муавлија тражиле су се на разним странама, А (ајпростије објашњење било је, да фашистички Вођа то чини под шресијом Краља. Чити «се да је и италијанска, опозиција оабилљно веровала, у ту пресију, и онда, је стала ивискивати од Ррава и даљи кора, на име, измену Владе. Лотегла, је читаву историју Пагрламентартама да докаше, како би било бестримерно, противно италијанским традишијама и про-

МАРИЈАН РЕШИ

покрет

тивно (луху иташтијанеске (уставности кад би иста Влада, вршила, два шута узастошно консултовање народа. Међутим, ускоро 'се видело да су ови аргументи гизлиши, јер су се наде на смену Мусолинтја шокавале илуворне. о је постао очевидно по самом шројекту изборне реформе. По тој реформи, Влада ће моћи травити Народно Шредставништво још лажкше него што је могла по старом изборном закону. (Сем осталих одредаба, које отежавају и скоро онемотушују успех опозиционим кандидатима, _ најрочита се истичу ове две: свака кандидатура, у сваком срезу, мора бити шрошисно шријављена најкасније за седам дана од дана, расписаних избора; у сваком срезу, кандидата мора тредложити једна иста (од 400 гласача. Јасно (је, да у многим срезовима Ошозишција неће моћи ни поставити кандидатуре, шошто неће знати дан кад ће избори (бити расписани, 4. ров, од 7 дана и сувише је кратак, да би могла наћи штоволљеог канлилата. А није тако лако ни стално држати на оку у сваком срезу 400 гласача, вазда, «стремних да даду своје поттисе за 'оповишиовог калдидала. !

Овом реформом, дакле, Мусолини је одржао. своју греч, обећавши да ће и нови изборни закон

бити „фашистички. Он зашста фаворизује фатистичку страшну, али то гатитнте на, дугу ји штала. нео што је чинио стари изборни закон. По том стајром изборном закону, странка са релативном већином пласакча у читавој земсљви добијала је апсолутну веиу (скрутитинеких маллата. Шо новом, релативна, већина у срезу даје мандат. А такву релатину већину фашистима, и њиховој милицији, није тешко наћи. Оповитија то увиђа и зато је сад једнодушна, У једном једином захтеву: да се избори врше гек кад буду успостављене „уставне слободе“, 'аншачи: слобода штампе, слобода речи, слобода састајања итд.

одмор