Pokret

ПОКРЕТ

Данас сени по чему не може наслућивати да ће јој овај захтев ускоро бити испуњен. Штампа, се енергично конфискује, а каква је слобода састајаљња, види се шо том што неки дан полиција није допустила збор ни бившем Министру -чпредседнику и дојучерашњем Мусолинијевом сараднику Орланду.

У таквим приликама, немогућно је фаптисти чи режим оборити у изборима. Данас њега може 060рити само или Краљ или каква успела завера, ако би имала ослонца у војеци.

УДБИНА ЖЕНЕВОКОГ ПРОТОКОЛА.

Данас је већ јасно да Жееневски протокол, пражтично, представља један протоколисани пропали покушај. Као што је познато, тај протокол је рађен и израђиван и дотериван дуго времена, највад је, после бескрајних дискусија у безбројним поткомисијама и специјалним комисијама, примљен проште јесени од Окупштине Лите (Народа. Потписали су га тредставници свих држава, (чланова Лите. 'Али с тим потписивањем, које стварно не значи ништа, завршена, је и исцрпена, и солидарност држава, потписница, јер, после тога, почиње сасвим друга прича. Натме, оно што је израђено у Женеви и примљено у Окушштини Лиге Народа. треба. још да прими и Влада сваке државе. Влада Велике Британије, као и Владе главних британских |Доминија нису се до данас, званично, могле изјаснити, да примају „еневски протокол, а то у незваничном језику значи да га, уопште неће ни примити. Бар не у данашњем облику. Вероватно је, да Енглези неће протокол просто одбити, већ ће предложити неке измене: Али јасно је да ће те измене уништити сваку стварну вредност протоколу.

Основне идеје Женевског протокола _ јесу: ооликаторна _арбитража и узајамна помоћ. Ово друго, обвезу за узајамну помоћ, неће да

прими ни Велика, Британија, а некоје њене Доминије одбијају и једно и друго. Ако се, пак, уважи ово нерасположење Британаца, и ако се, према томе, модификују одредбе Женевског споразума, — шта онда у ошште може да остане од тог споразума; Равуме се, овај отпор Британаца, не потиче из каприца или из неких моментаних политичких рачуна; он је условљен положајем и интересима, Британске империје. Енплези не могу да приме обвезу, по којој би морали интервенисати у свима сукобима на. европском континенту, дакле и у оним где нису додирнути британски интереси. Не могу већ. вато што су принуђени да, више него икоји друли народ света, стално воде бриту о свима континентима. И њима, и њиховим Доминијама, данас је; на пример, пажња много више везана дотађајима на Далеком Истоку, (него свима, европским аферама. Јер тамо се збивају ствари које могу да буду фаталне и ва Британску империју и уотште за, хегемонију англосаксонске расе. Догађаји се развијају полако, не много уочљиво, али ипак ДОВОЉНО јасно да се наслуте опасности које они неминовно носе са собом. Док је садашњи положај на Далеком Истоку задрожавала само активност бољшевичких авантуриста, дотле су те опасности биле прилично илуворне. Бодљшевици су, изгледа, у стању да стварају само неприлике, које није тешко свладати; Енплези бу их, без много муке, свлалали и у Индији, и “ Афтганистану, и у Египту, и у Јужној Африци. И у будућпости тешко да би Британија имаша разлога за. тлавобољу, кад би бољшевичка, акција. остала, осамљена,

817

и руковођена само из Москве. Али (чини се да то неће бити случај. Недавно је, на име, (21. јануара,) важкшључен споразум између Совјетске Владе и Владе Јашана. Споразум, онако како изгледа по објављеном тексту и како га приказује јапанска диплома, тија, прилично је скромног вначења. Он само регулише трговинске односе и још некоја економска, питања у Кини и на обалама Тихог Океана. Јаланти добијају у експлоатацију петролејске изворе на руоком делу Сахатина а, у замену, изградиће бојвшевицима луку у Владивостоку. Већ ни то није тако незнатна ствар, како желе да, је прикажу јапански дипломати. Најслабија страна Јапана до сад је била његова оскудица у петролеју, који је данас „ратни угаљ“. Тај најважнији материјал модерне ратне технике Јапан је добијао, у главном, од свога највероватнијег непријатеља: од Сједињених Дражава, Опоразум са бољшевицима, очевидно, ову слабост Јапана, најскромније речено, у знатној мери ублажава. Али није вероватно да, је Микадово Царство ивменило своју политику шрема бољшевицима, само ради сахалинског петролеја, кад се од тих бољшевика, може добити и нешто много више. Бољшевитчка, спољна политика има за крајњи циљ светску револуцију. Револуција је немогућа без слома главних кашиталистичких држава, дате, ју првом реду, Велике Британије и Америке. А слом Велике Британије остаје шимера док год Енглези тосподаре Азијом. Дакле, треба им задати смртни удар у Азији. То је бољшевички програм који они, сами, никад не си били у могућности да спроведу. Ати то“ програм врло лепо може да уђе у шрограм државне политике Јапана. А онда, он престаје бити шимера. Итд.

Наровно, кад енглески државници морају да имају пред очима и овакве могућности, не могу имати много интересовања, за судбину Литве или Бесарабије, нити воље да се антажују за интересе тих земаља.

ИНДУСТРИЈА ХРВАТОКЕ И ОЛАВОНИЈЕ

Под тим насловом објављен је, као. 5. књига Индустријске Библиотеке „Југословенског Лојда“, овај одлични рад познатог хрватског шублицисте (и економисте Г. Ј. Лакатоша. Књига је леп, прегледан и исцрпан, помно и интелитентно иврађен извештај о данашњем стању и развоју свих прашта, индустрије у Хрватској и Славонији, очевици од најјкрушнијих до оних (које су још, тако рећи, у затемку, — и он ће добро доћи сваком (ко се интејресује за налш привредни живот,

У општем прегледу, Г. Лакатош штојдваталч и 1108нати факт: да се, шрвих. година шовле рата, индустрија у Хрватској и Олавонији, нагло грајавтјашта.:

„До тог. времена, — цитирамо његове (речи — готово стропо пољопривредне вемшље, (са нешто. развтјенијим 'обртом (занатством) и тек неким индустријским гранама (поглавито: (дрвена, млинска, ( грађевна), шочињу оне нагло да се индустријализују — који би

процес имао безувјетно више устјеха, дасе преводио нешто шолатаније, о више система и стручног знања“.

Најјача и најраввијенија је дрварска индустрија. Акпијских друштава за, експлоатацију и трерађивање дрвета има у Хрватској и Славонији 70. Њихов акцијски (калтитал (номинала) шаноси шреко Зз00 милиона Дин., дакле по (птршалиити: прећљану суклушног акцијског калтиташта (око 1 милијарде Дин.), који је уложен ју сва тндустријека. предузећа. Број