Pokret

покрет

921

Ипдистрија рубља је такође нова: почела, се развијати тек после рата: Најважнија су предузећа: „Домаћа творница рубља д. д., у Загребу; „ворница рубља Иванић и Вујић“, у Броду на Сави; „Творница рубља М. Ковина, у Карловцу; „Бега К. д., ИНлустрија конфекшионе робе“, у Загребу; „Уега“, индустрија рубља“, у Загребу итд.

___Одело фабрикују: „датребачка творница одијела и рубља д. д.. у Загребу; „Метека конфекпионални завод Јунио Бармапер“, у Затребу; „А. Л. Антић и лруг, творница одијела“, у Бакру; „И. Р. Добровић. прва приморска творница одијела“, у Бакру; „Б. Таубер, производ рубља н радничких одјела , у Карловцу: „„Адонис“, права вапребачка индустрија, готових одијела и рубља властитог шроизвода у „Загребу.

Индустрија шешира. У Галдову, код Сиска, постоји велико предузеће: „Прва југословенска, творница. шешира, и туљаша дл., са акцијским калгиталом од 10.,000.000 Дин. Пропаводи годишње око 500.000 комада шешира- али овај капацитет даје се још појачати. Друта предузећа у овој бранши су слабија. Има, их 6. Е

Грађевна индустрија. Прилично је развијена. Најразвијенија грана ове индустрије јесте продукпија цигле и црепа. Цитлана има скоро у сваком већем месту (преко 100).

За продукцију цемента постоје три фасрике: у Беочину, Подсуседу и Бакру. „Беочинска фабрика. цемента а. д. постоји под тим именом од 1920. године. Акцијски капитал је 13,500.000 Дин. Фабрика има 85 пећи за печење цемента. Производи 2.600 вагона. роман 'и 28.000 вагана портланд-цемента, те је према, томе, ово предузеће не само највеће предузеће за, продуктију цемента у нашој лржаљви, него и у читавој средњој Европи. Остала два предузећа су скромнијих разрема.

Разне израђевине од цемента производи неких десетак, већином нових предузећа.

У индустрији стакла раде две фабрике: „Даруварска, творница, стакла д. д., са централом у Загребу (и „Сјелињене твонице стакла на дионице“, у Загребу. Ово друго шрелузеће има акцијски капитал од 2.500.000. Дин. ·

Асфалтна икоустрија такође има два предувећа: „Земунска фабрика асфалта и кровне љепенке д. д., у Земуну. Акцијски капитал је 5,500.000 Дин. „Асфалтно предузетништво Антун Рес“, у Запребу.

+

Рударска индустрија. Хрватска и Олавонија нису богате рудама као наше најбогатије рудне области (Босна, Словенија, Орбија), али ипак, с правом истиче Г. Лакатош, не могу (се, ни у том пдоглету, назвати сиромашнима. Главну трану рударства, сачињава, вађење угљена. Али је и оно прилично примитивно и тек се у најновије време мало усавршагва. Угљених подручја има доста, али квалитет угљена. је свуда слаб: смеђи утаљ и липнит, У сремском подручју главни је мајдан угљена у Врлнику. Ту је запослено 1100—1150 радника. Годишња поодукшција износи преко 90.000 тона. У Орему, још: постоје утљеници између Карловаца и Чортановаца и у Беочину. -

У 'бродско-пожешком подручју има три „незнатна угљенокопа. Највеће и најјаче рударско шредузеће јесте оно које има званични назив: .. УЈДТЈужени рудници и талионице а. д. у Загребу, са ка-

штиталом од 10,000.000 Дин. Оно има ове мајдане: мајдан угљена Златар—Бистрица. (Мајдан даје липнит од 83400—98600 калорија. Годишња продукција, 600.000 вв); мајдан Коњититна; затим мајдан Ивановопоље и ЈБубељ, (ови мајлани дају светли угљен са 5500 калорија), мајлане Белетинец п Филипић, са квалитативно најбољим утљем.

Угљених мајдана има још преко 20. Али сви су слабије вредности.

Бакар и гвожђе вади се на више места, бакар највише у Бешлинцу. а гвожђе (лимониг) у Петровој Гори.

За експлоатацију петролеја многа су предузећа. добила концесију: „Виштеп“, хрватско друштво на дионише за искоришћавање земног штина и уља, у Затребу (акцијски капитал 3.000.000 Дин,); „ЈУ љаник, петролејско д. д.“, у Запребу (акцијски капитал 15,000.000); „„Јупословенско петролејско д. д., у дапребу; „Међумурско петролејско д. д., у Чаковцу: „Петролејско д. д. Рапоша“, у Београду: .„Петролејско друштво ЗЈамја“, у Загребу итд. Али експлоатисање петролеума још је само у заметку.

Хемијска индустрија. Главна јој је грана, У Хрватској, хемијска прерада дрвета. Индустрија танина се лепо развила. Има пет великих предузећа, која раде у овој индустријској трани: ..„Дионичарско друштво га произвођење храстовог екстракта“. Заптреб—>ушања; Лворница тканшна О. Х. Гутман Дд. д. ; Белишће;: „Меитровалчка творница храстовог екстракта Браће Черих“, "Срем Митровица; „Нашитчке творнице танина и паропиле д. д., Сушине —Рурђеноваш: ,. Д. д. творница танина Сисак.

Фабрике жижица. Има, их две: у Осеку, „Драва, д. д. за производњу житица“ иу Врбовском ,„.Дрворезбарска творница Врбовско д. д. Она прва, „Драва , има акцијски капитал од 7,500.000 Дин. Производи подишње (на 100,000.000 кутија. Предузеће је потпуно модерно уређено. — Фабрика у Врбовском је мања.

Још је вредно поменути индустрију вештачког ђубрета, индустрију боја и експлозива итд.

Папирна индустрија није се развила, како би могла с обзиром на богатство сировина; настротив. графичка индустрија је успела да се дигне на, висок ниво, па је данас Хрватска и Славонија, у тој трани индустрије, не само на првом месту у нашој држави, него и на читавом Балкану. Најача предузећа су: „Хрватски штамптарски завод д. д.. „Титографија, графичко нактадни завод д.д., у Загребу; „Земаљака штампарија“. у Запребу; „.„Јупославенска штампа д.д., у Загребу.

Електрична индустрија је такође још у првом стадију развоја. У свему, Хрватска 'има око 25 јаљвних електричних централа, (од ових 3 хидроцентрале. ___Има још неколико шредувећа (има их и доста, јаких), која не (спадају, стропо увевши, ни у једну од напред наведених индустријеких грана, Међу овима су најважнија: „Вшопа д. д. творница дугмета, рожних и металних производа“, у Загребу. Основано је ово тредувеће 1921. год. Акцијски капитал му је 3,000.000 Дин. а афилирано је са једним 'бечким друштвом „Напаеј5 А. О.“ Осим дугмета производи и четшљеве. У предузећу је запослено око 80 радника.

„Викторија, творнтца чешљева“, у Загребу.

Предузеће је основано 1921. под. са домаћим каши-