Pokret

322

покрет

талом јод 500.000 Дин. Фабрикује све врсте чешљева, од грогова, галатита и целулошла. Оирови материја набавља из Аустрије и Немачке. Фабрика је уређена, најмодерније. Капацитет јој је око 1000 туцета чешшљева 'у недељу даша.

„Шррва. јупославенска тпворнипа чешљева и дутмета“, у Карловту. Основана (је 1921. год. Израђује чешљеве, дугмета, од седефа, наруквице, цигарлуке итд. Прошаволи 60 туцади "четшљева дневно.

„5рестшт “ творншца зршашних, ковних и целулопдних предмета л.д.,у дапребу. Основано 1922. год. са основним акдијским каштитастом од 250.000 Дин. Фабрика шма два оделења: једно, које иврађује огледала, стаклене плоче, «стакштајршје за по кућетво, заштитна стала за, аутомобиле итд; друго одељење шарађује целулоилну и металну робу. У шредувећу је запослено око 40, већином стручних, радника. 3 ЕЦ

„Јаков Хлавка, творница хируршких игру мената, бандаске итл.“, у Запребу. Предузеће је оснозвано 1896. год., али је знатно проширено и модерни зовано 1921. под. Производи банда, болички #амештај итд. Има око 30 сталних рајниика. „Ејета“ д. д,- производња повојне робе, у дЗапребу. Шредузеће је најновијег даљума. Основано је каштитастом од 1,000.000 Див. Производи санитетски малтери јат.

У филмској индустрији раде:

„Босна д. д. за филмеоку (индустрију , у оапребу. Акцијски калтитал предувећа је дата 1,250.000 Дин. Центрагла му је у датребу, где има потпуно уре-

табораторију за прошавађање филмоких налписа и актуелних филмова. Има филијале у Беотраду, Сарајеву и Сплиту. Предузеће шма и своје сопствене кинематопрафе.

„Метеор д. д. ва филмску индустрију , у Задребу. Предузеће је основано 1928. год. са акшијским катитатом од 25.000 Дин. са циљем пласирања филмеава. Сем „Метеора“ постоје још ова слична, тредузеђа: „Балкан-филм“, „Атемкап-Шт“ итд. Као чисто филмеко тредувеће постоји „Југославија _ филм д. д“ у Запребу, са лабораторијама у Загребу и Општиту.

„Кинематик“ (унтер ши Патачић), Загреб, јесте електро-механичка, радионица. Основана, је 1918. год. а специјализована, је за све фине и прециане механичке послове, на пример, фабриковање и репаљратура кино-алларата; јелино ова радионица у Загребу отравља такође и физикалне апарате. Радионица, има и радио оделење. Запослено је стално 20 стрју:чних радника.

„Пенкала. творница. Едмунд Мостер и друг д. д. у дагребу. Ово предузеће основашо је 1906. год. са незнатним капиталом. Данас му је акцијеки калитал 10,000.000 Дит. ропивводи _ пшенкала-писазвке, који је артикал данас познат и тражен на свима, светоким трекиштима. редувеће пма три фабрике: у Загребу, Лепоглави (у казненом заводу) и у Берлину. Плана, фабрика је у Загребу. У њој ради око 400 радника. У казненом заводу у Лешотлави ради за. ову фабрику 150—160 радника.

„Воланшјева лужина д. д“ у Фапребу. Шредувеће је основано 1907. под. али је 1911. претворено у акционарако друштво, а, 1921. год. му је акцијски калтитајл повишен на 250.000 Дин.

„Прва футославенека кемшичка творисша пришита. Вјенцеслав Пех“, у Загребу. Фабрика. (је основана

| |

«

1921. год. проштирена 1922. и 1923. тод. Производи све врсте мастила, У њој раде 25— 5 радника.

„Лворшипта тинте и кемикалија малистра, фагрмације Алберт и Еовачић д. д., у Запребу. Фабрика је основана 1919. а 1920. претворена, је у акционајрско друштво са акцијским кашиталом од 875.000 Дин. Протавоти све врсте мастила, (боје за, житове и телеграф и за штампарске цилиндере, и печатни восак. Спреови материјал набавља нешто у земљи, а, нешто у Белгији и Немајчкој. Месечни јој је капацитет: ] Ратон разних тротшавода.

„Исие д. д. за промет и индустрију дрога и кемикалија, у Запребу. Предузеће је основано одмах после рата. Увози и препарира на велико дротершије и хемикалије. „Данас му је акцијски капитал 5,000.000 Дин. У предузећу је запослено 150 радника. Осим продаје дрога и хемикастија, предузеће извози на велико лековито биље.

„Каштел, творница _ хемијеко-фајрдмгалцегу тешки производа Дд. д“, у Карловцу. Предузеће је основано 1990. пол. Основни акшијеки капитал износио је 1.000.000 Дин., који је данас шовишен на 4,000.000 Дин. Предузеће је купило имање „Каштел , у близини Карловаца, где на површини од 60 рали гаји лековито биље, које онда у фабрици прерађује. Произволи галенеке екстракте, тинктуре, иарекиије, желатиновне кашоле, сирупе, мелеме, разне масти, раане спепијатитете, као: дистол, интрасол, тротајртн, вентробарит итд, и хемикатије: креозот, ацетилосатитит, арил итд.

„Југофармација д. д. кемијско-фармацеутско по

_дувеће“, у Затребу. Основано је 1921. тол., са Основ-

им капиталом од 1,000.000 Дик. касније повишевим на 2 милијона. У почетку се подувеће бавило само продајом, а од 1928. оно и фабрику је хемијскофармацеутске прошаводе: таленске препарате, таблете, пиуше, мелеме, масти, штрашкове итд. и разна кобаметигчтка срелетва.

„Парфимертја Еаз д.д, у дапребу. Од 1922. под. је акционарско друштво са капиталом од 300.000. Дин. Специјални су му пропзводи: Колоњска вода, Еетитас-крем, Елитае вода за уста, истоимени траштак за зубе итд. -

„Елеватор д. д. за кемијоку индустрију, у да гребу. Предузеће је основано 1921. год. са акци јаким калтитаом от 1,250.000 Дин. Главни су шрошавод: парфеми, коњак т производи фармацеутске хемије. Пролукшија му је 60.000 кутија годишње.

„Пуо“ д,д. за фину ковметику и фармацеутску индустрију , у Загребу. Предузеће је основано 1922. подшате, са кашиталом од 1,250.000 Дин. Иврађује равне козметичке препарате, сзлгуне пи фине парфеме.

„Амбра, за пропвводњу парфемских и козметичких препарата“, у Загребу. Предузеће је основано 1993. год, Производи све прете парфема, пудсра, прашекове за зубе, воду за косу, шампоне и равне козметичке препарате. |

_Јупословенеска творца сашуна Георг Шихт д. д.. у Загребу. Основана је 1921. год. од познате светске фирме ТГ. Шихт, ју ваједници са неколико затребачких банака. Исте године тодипнута је и фабрика у Осеку. Акцијски кашиташт је 6,000.000 Дин. Предузеће има ју Осеку: фабрику за тоалетни сашун пи ковметичка, средства, у којој се за дан производи 5000 тоаштетног сатуна; фабрику салтуна за прање (подишињи каталштет је 500 вашона саштуна); лпиташнаитцу за, свеће и фабрикатпију стеаршнеких и пара финских