Pokret

покрет

џута обрада успела, те тиме не губи комад ништа од своје вредности), да врши извесно упоређење и тиме да добије праву преставу карактера, који би био најближи пишчевом. Тим упоређивањем стиче публика (нећемо рећи и редитељ, јер смо уверени да он већ има компетентно мишљење о сваком члаву позоришта посебице) још и потпун суд о неком уметнику, дознгје какве све улоге може који глумац или која глумица да обраде и колико су самостални. __У првој подели Г. Злгтковић је приказао Соњкина с нарочитим одушевљењем; улогу је обрадио до крајности савесно. Г. Ристић је имго исту улогу у другој подели, коју је одиграо потпуно независно од првог начана приказивања, — он ју је свладао својим интелектом, док се Г. Златковић у тумачењу роле загрејавао, раздрагао, осећања су изазивала једна друге, узбуђења навирзла док се све то најзад није слило у лудил;. Речју, оба су начина предстевљања Соњкина успела. Г-ђа Ризнић и Г-ђа Бековић (у другој подели) биле су као Мањочка, су пруга Соњкинова, беслрекорне: врло љупке, по мало лукаве,а по обогаћењу усаљено горде — потпуно као што треба. Сви остали су били подједнако добри. Комад је беспрекорно режирао Г. Ракитин.

о 3

- Друга двострука премијера била је „Кин“. Још при разгледању програма видели сте да је то прерада дела А. Диме — оца, која приказује енглеско више друштво. Затим сте закључили да глав-у улогу игра глумац, по коме се и зове комад, а најзад сте наишли у програму на „лица у међуигри“ (за прву поделу та лица су била Ромео и Јулија, за другу: Хамлет и Офглија, — замислите да је било и треће поделе, онда би видели, сигурно, Отела и Д:здемову — али то је, без сумње, зато што је згодније бало Г. Милутиновићу да игра Ромеа, а Г. Богићу, да игра Хамлета, чији је монолог из трећег чина изговорио с потлуним разумевањем), — дакле, видећете на позорници позорницу,

Насловну улогу у првој подели имао је Г. Милутиноваћ, а у другој Г. Богић. Први је дао поХсалву игру: имао је одмерене покрете, био неуси-

ено отмен, располагао извесном убедљивошћу. (Нећемо се овде задржавати на неким нелогичностима које је рекао Г. Милутиновић у брзини). На другој премијера ове друге комедије гледали смо Г. Богића с нарочитим задовољством, јер није ни у колеко. одступао својом игром Г. Милутиновићевој игри. Нарочито му је успело нервирање. Од осталиХх кстакли се отменом игром Г. Г. Златковић, В. Јовановић (у другој подели), Д. Гошић, Н. Гошић, М. Милошевић, Азтонијевић и други; затим Г ђе Паранос, Хаџић, Милошевић и друге, а нарочито похвгљујемо игру Г-це Бобић у улози наивног, плашљивога, и порел тога радозналог дечака, Пистола. Да поменемо још Г. Св. Милутиновића и Г. Ајваза. Први се није нарочато истицао, али је зато био добар, док је други претеривао, дао је карикатуру, тако да му је кгра била лакрдијашка. Режирао је савесно Г. Богић оба пута. ; 0.

АВИЈАТИКА

СИГУРНОСТ ЛЕТЕЊА

Још од почетка (развијања авијације, упоредо са усавршавањем аероплана, једна од главних брита била је сигурност

375

летења. Та тачка је постала нарочито важна од како је аероплан шрестао да буде само ратно средство и кашрис авантуриста и спортиста п почео да обећава огромне услуге саобраћају ни трговини. Без сваке сумње је сирурност највећа реклама за транспортне компатије.

Ни влисада ни губљење брзине нибу тако опасне ствари за окретна и присебна шилота, али је ватра готова смрт. Конструктори свију индустриских земаља чинили су покушаје поји у се разликовати ко принципом толико и поверсњем које мету да улшју јом ефикасношћу. Француска. која је у авијацији готово увек прелњачила ми на овоме је највише

радила.

Познато је да се као гориво за авропланске моторе ушогребљава праскава смеса (испарење) која. се састоји по тежини на једног дела бензшна и око 18 делова ваздуха. Ово код нас одомаћено име бензин франц. еззеп се ; енглески са2 1,6, немачки Бег п) означава смесу сложених хидро«арбнида парафинске серије [Сп На -=2 ] који цестилишу из сировог петролеја између 620 и 1700 С. Главна три састојка су: Пентан С, На,

Хексан С, Ња Хептан С, Не

Од дрепорције ових састојака зависе особине бензина. Иепарљивост и запаљивост опадају од пентана ка хептању. Нешто што треба подвући то је да је смеша ових хилро-ка; бира — бензин јако запаљива и опасност пожара на аероплаљу лежи баш у томе: Ако се пламен из цилиндра поврати кроз доводну цев и лоспе у карбиратор запали се бензин трожратовој качици а одавде и залиха бензина у резервоарима — и онда је ватра господар.

Франтуз је Огап конструисао је „незапаљиви“ карбиратор са вишесложеном дифузијом испарења који је, вели се у рапорту пробе, поптуно (спречавао повратак пламена у ка чицу.

Весћага је саградио један аутоматски апарат за гашење пожара и да би показао сигурност свога изума произвео је увастошце четири ута почетак пожара на авиону у лету којим је сам управљао и угасио га у року од 5 секунада.

Кериме замишља један авион чије је тело (фивелаш) састевљено. из три дела: предњи део носи мотор, резврвоаре, крила и точкове; средњи део седишта и задњи део реп са крмом. Ови делови су причвршћени. један за други нарочитим жквачицама, које се по вољи пилота мопу све наједанцут ну трен ока откошчати, Платнена облога средњег п заљњег дела није ништа друго до један затворени падобран чије је теме на врху репа. Средњи део носи у свом тежишту 000вину која улази у уши гвоздених шипки које носи задњи део. У случају недреће пилот повуче за једну ручиду, квачице се опкаче предњи део се одваја и пада. Истим покретом пилот отвара падобран, његово седиште окретањем заузима хоризонталан положај и спуштање се врши полако. Мотор. је изгубљен али је живот спасен.

Док је први од ових изума само једно усавршење кар биратора н може да спречи пожар у доста случајева, друга ће вероватно бити судбе свих његових претходника који се на званичним експериментима одлични покажу а после их нолала прашина или служе као илузгорна оситурања, а трећи је више смела замисао но изводљива практична ствар. Међутим има нешто друго, „нов принцип“, што ће поред потпуног осипурања од пожара начинити, држимо, читаву револупију у индустрији бензин мотора.

руски инжињер Иван Маконин конструисао је један 4 нарат, неку врсту специјалног карбиратора, који се може на местити на сваки бенашн мотор и терати да овај ради не помоћу бензина већ помоћу мавута. (Мавут је остатак дестилације сировог третрола. То је смеша чврстих карбира који бј растворени у течним карбидима те шма шоглел врло густе мрке масе). Он раставља хемиским путем мавут на извесне састојке (на које и како то је још његова тајна) али тако ла ови састојци који се добију постају врло лако запаљиви п- 04 вазухом граде екстловивно испарење, док је мазут сам“ по себи незапаљив.

Експерименци бу дали сасвим повољне резултате. Апарат је стављен (у војном арсеналу у Тулону) на 12 разних типова бензин мотора и стављао их је све у рад и то не само помоћу мазута но и помоћу катрана, (трошазвод добијен у коке-тећима) и биљних масти (кокосово уље, палмово уље). Том приликом је констатовано (упоређујући та са бензин мотором); [) Ва исту компресију смага мотора је већа. - 2) Мања потрошња горива,